Ukoliko ne ispuni obaveze koje od nje zahteva Nemačka, Priština bi mogla da se suoči sa isključenjem iz Sporazuma o slobodnoj trgovini na Balkanu (CEFTA) i izbacivanjem sa predstojećeg samita Berlinskog procesa 14. oktobra. Od Kosova se traži da ukine zabranu za uvoz srpske robe a analitičari smatraju da je ovo veliki test za Aljbina Kurtija, da bi u slučaju neposlušnosti Kosovo moglo da bude zaobiđeno u velikim projektima ali da to Beogradu daje politički lagodniju poziciju.
Foto: AP/ Alex Brandon, AP/ Markus Schreiber, Shutterstock / Ringier
Zoran Milivojević, bivši diplomata, kaže da je zahtev Berlina „pretnja koju treba ozbiljno shvatiti“.
Blic preporučuje
– A treba je ozbiljno shvatiti jer se naslanja na šire nezadovoljstvo zapadnih sila i ponašanje Kurtija, sprovođenje jednostranih mera. To sprečava dijalog, stvara tenziju koja mu ne odgovara i direktno dovodi u pitanje kooperativnost Srbije na aktivan način – smatra Milivojević
Blic je o tome već pisao, da su naredne dve nedelje, od 1. do 14. oktobra, važne za Kosovo i da će, ako ne ispuni obaveze koje ima, „izgubiti prostor za slalom“.
Bura je podignuta nakon druge posete specijalnog izaslanika Nemačke za Zapadni Balkan Manuela Zaracina. On je za osam dana dva puta bio na Kosovu i nakon poslednje upozorio da se po pitanju sporazuma o slobodnom zajedničkom tržištu može nastaviti bez Kosova jer je premijera Aljbin Kurti rekao „ne“ na zahtev da ukine zabranu na uvoz proizvoda srpskog porekla uvedenu u junu 2023.
Foto: Marko Đoković / Tanjug
CEFTA JE kaže Milivojević, funkcionalni mehanizam i zaokružuje interes Nemačke da se preko ekonomije stvori ambijent za rešavanje političkih pitanja.
– Sve to Kurti kvari, odbija ZSO, da odblokira dijalog kako bi se prešlo na Ohridski sporazum. Njegovo ponašanje im ne odgovara, ali Zapad ne preduzima političke mere jer bi time doveo u pitanje nezavisnost – kaže Milivojević.
„Veliki test za Kurtija“
Međutim, on nema utisak da je Kurti spreman za ustupak jer je u završnoj fazi kampanje izbora najavljenih za 9. februar naredne godine.
– U centru njegove kampanje je zaokruživanje nezavisnosti. To je njegova glavna politička strategija i pitanje je kako bi reterirao jer bi se onda doveo u opasnost da ne dobije većinu. Ovo je veliki test za njega jer je prvi put ušao u nešto što Zapad nije spreman da toleriše, mešanje u njihov interes. Nemci su istrajni u tome jer im je to glavni mehanizam da “drže banku” – napominje Milivojević.
Srbiji bi to, ocenjuje on, dalo politički lagodniju poziciju i smanjilo manevarski prostor da bude manje ucenjivan dijalogom.
– Otvorilo bi prostor da se pomeramo ka EU, otvorimo klaster 3 jer nismo ti koji koče dijalog – kaže Milivojević.
„Formula šest minus jedan “
Zaracin je dao naznaku kako će početi i najavio da bi na samit u Berlinu mogao da bude održan po formuli „šest minus jedan“. Tada će, 4. oktobra, savezni kancelar Olaf Šolc u Berlinu iskazati svoju dobrodošlicu šefovima država i vlada Zapadnog Balkana i njihovim evropskim partnerima. Na marginama samita biće organizovani brojni ministarski sastanci i forumi sa širokim spektrom tema.
Analitičar Artan Muhadžiri je istakao da upozorenje Zaracina mora da se tretira kao ultimatum i da kosovska vlada mora hitno time da se pozabavi jer bi bilo tragično ukoliko bi Kosovo ostalo izvan Berlinskog procesa.
– Ako ove oštre reči dolaze od političara kao što je Zaracin onda kosovska vlada mora hitno da se pozabavi time jer su one signal da se rad na terenu u vezi sa procesom evropskih integracija sve više sužava i da postoji realan rizik da Kosovo može da bude zaobiđeno u velikim projektima. Ako bi se to desilo sa Berlinskim procesom, to bi bilo tragično jer je to apsolutno najbolji način da Kosovo napreduje u evropskim integracijama – rekao je za Kosovo onlajn Muhadđiri.
Pročitajte još
Kako je dodao, ukoliko se ovaj proces zaustavi to bi bila apsolutno najnegativnija vest za Kosovo.
– I to bi imalo velike negativne posledice, čak i u budućnosti, jer procesi kao što su ovaj ima inerciju, i ako bi bili narušeni, onda bi nam trebalo mnogo energije da dođemo u poziciju u kojoj smo sada, tako da je to apsolutno nepotrebno – kazao je Muhadžiri.
Šta je tačno rekao Zaracin?
U intervjuu za Kohu Zaracin je otkrio da je insistirao da Kosovo deblokira ulazak srpske robe, kako bi u regionu ponovo postojala slobodna trgovina, a da Kosovo u Cefti bude zastupljeno uz zvezdicu, umesto posredstvom Unmika. Zvezdica bi, uz implementaciju Ohridskog sporazuma, kako je rekao, mogla da bude sklonjena.
– Vlada pristaje na ovo (zvezdicu). Ali nije saglasna oko drugog dela. Vraćanja slobodne trgovine i prema Kosovu. Tvrde da za to imaju bezbednosne razloge. U poslednjih nekoliko meseci smo intenzivno pokušavali, u razgovorima sa rukovodstvom Kosova, da priznamo bezbednosne interese Kosova i stavili smo na sto ozbiljne bezbednosne obaveze Nemačke i drugih partnera, na granici Kosova. Razgovarali smo o postavljanju rendgenske opreme i sličnim stvarima. Ali nismo mogli da se dogovorimo. Nećemo stati samo zato što Kosovo blokira – kazao je Saracin.