Kurtiju danas ističe rok za formiranje vlade: Da li Zapad želi nove izbore?

Posle čak 52 neuspešna pokušaja, skupština u Prištini ima danas poslednju šansu da izabere predsednika parlamenta i formira većinu. Ukoliko to ne učini na snagu stupa privremena mera Ustavnog suda tokom koje od 27. jula do 8. avgusta parlament u Prištine neće moći da donese nijednu odluku. Analitičari ocenjuju da će dalji potezi u Prištini zavisiti, pre svega, od Zapada, ali da su trenutno i Kurtijevo “Samopredeljenje” i opozicija najbliži novim izborima.

Foto: Erkin Keci / AFP / Profimedia, AP/ Vlasov Sulaj / Ringier

Konstitutivna sednica skupštine u Prištini počela je još 15. aprila i od tada su poslanici 52. puta neuspešno pokušali da izaberu predsednika parlamenta, pošto nije bilo većine glasova. “Samoopredeljenje” Aljbina Kurtija je od početka sednice predlagalo Aljbuljenu Hadžiju za predsednicu skupštine, ali tome se sve vreme protivila opozicija i tražila drugog kandidata.

Zanimljivo, do rešenja se nije došlo ni juče iako su u skupštini zajedno sa poslanicima sedeli međunarodnim predstavnici iz SAD, EU, Velike Britanije, Nemačke, Francuske i drugih zemalja.

Priština u velikom i političkom i pravnom problemu?

Takođe, interesantno je da prvobitno skupština nije imala zakonski rok da izabere predsednika parlamenta da bi tek pre mesec dana kada ceo proces otegao Ustavni sud u Prištini reagovao i odredio da predsednik skupštine mora da se izabere predsednika skupštine do 26. jula. To znači da Kurti danas u 14 sati ima poslednju šansu da formira vlast.

Foto: Youtube / screenshot

Ako do toga ne dođe, Priština će imati veliki i politički i pravni problem jer ne samo da neće imati većinu u parlamentu već ni zakonom nije predviđeno šta se tačno u tim situacijama preduzima. Zbog toga će Ustavni sud ponovo biti na potezu pošto se u javnosti pominjala mogućnost da će moći čak i da se oduzimaju mandati poslanicima.

“Ustavni sud ne može da oduzme mandate poslanicima”

Međutim, Ehat Miftaraj, analitičar iz Kosovskog instituta za pravdu kaže da “Ustavni sud ne može da oduzme mandate poslanicima”.

– Oduzimanje mandata poslanicima je neprihvatljivo, jer je to protiv volje građana. Ustavni sud može da ponudi alternative, i ako ne uspe, može da raspusti skupština, ali ne i da mandat poslanicima oduzme i zameni novima – ocenio je Miftaraj.

Kako je rekao, Ustavni sud ne može ni Vjosi Osmani, predsednici Kosova, dati pravo da raspusti skupštinu.

– Ne, ni u kakvim okolnostima Ustavni sud ne može predsednici republike dati dodatna ovlašćenja, van onih koja su utvrđena Zakonom o izborima… Ne može joj dati dodatne prerogative da ima ulogu u raspisivanju izbora bez sudske odluke, jer ako joj damo takva ovlašćenja, narušavamo podelu vlasti – izjavio je Miftaraj.

“Skupština se ne može sastajati od 27. jula do 8. avgusta”

Prištinski analitičar smatra da bi skupština u Prištini već do sada imala predsednika da je pokret Samoopredeljenje “predložio kandidata prihvatljivog za sve” .

– Efekat privremene mere Ustavnog suda je taj da se Skupština ne može sastajati u periodu od 27. jula do 8. avgusta – naveo je Miftaraj.

Tri moguća scenarija

To znači da su danas i narednih nedelja moguća tri scenarija u Prištini:

• Skupština danas na sednici izglasa predsednika parlamenta većinom glasova poslanika što bi značilo da postoji i većina za formiranje vlade.

Foto: Vlada privremenih kosovskih institucija / Tanjug

• Ako skupština ni danas ne izglasa predsednika parlamenta, od sutra do 8. avgusta stupa na snagu privremena mera Ustavnog suda tokom koje skupština ne može da se sastaje, a Ustavni sud u tom periodu odlučuje o daljim koracima
• Ustavni sud raspušta skupštinu i raspisuje nove izbore

Niko ne menja stav

Zoran Milivojević, diplomata, ocenjuje za “Blic” da dosadašnja neuspešna 52 pokušaja da se izabere predsednik skupštine u Prištini i formira većina pokazuju dve stvari:

• Ni Kurtijevo “Samoopredeljenje”, ni opozicija ne menjaju stav i očigledno idu ka novim izborima, pošto ne žele da izaberu novog predsednika parlamenta
• Nema zapadnih pritisaka da se iz ove krize u Prištini izađe i formira vlast

“Odlučiće strani faktor, a ne Ustavni sud”?

Kako kaže, iz ove situacije Priština može izaći “samo na osnovu pritisaka sa Zapada”.

Foto: Blic TV / screenshot

– Kurti ne želi da promeni kandidata za predsednika skupštine jer očigledno nema većinu. Opozicija, takođe, nema većinu zbog čega će odlučiti strani faktor, a ne Ustavni sud. Zapad, ako želi da se kriza završi, pritisnuće Ustavni sud da celu stvar okonča – analizira Milivojević.

Po njemu, kriza u Prištini je i test šta Zapad očekuje.

– Da li želi nastavak Kurtijeve vlasti ili nove izbore gde će podržati alternativu Kurtiju. Ako mu ostave prostora, on će sigurno tražiti načina da ostane na vlasti i formira vladu. Sa Kurtijevom vlašću poslednjih godina promenjeno je faktičko stanje na terenu i oslabljena poziciji Srba. Ako Zapad ne bude dirao Kurtija to će značiti da se slaže sa takvim faktičkim stanjem – navodi Milivojević.

On dodaje da će se videti i da li su Vašington, Pariz, Berlin i London usaglašeni u vezi sa situacijom na KiM.

– Recimo, mnoge zapadne ambasade su u vezi sa hapšenjem Igora Popovića poručile da prate slučaj, a Vašington je rekao da nema stav. To, ujedno, znači da Amerika nije ni podržala Kurtijevu vlast – zaključuje Milivojević.

“Politička klasa izneverila građane”

Prva reakcija sa Zapada nakon jučerašnjeg neuspešnog pokušaja stigla je iz Nemačk, čiji je ambasador u Prištini Jorn Rode poručio da je bio u skupštini kako bi sa ostalim međunarodnim predstavnicima izrazio “zabrinutost i hitnost potrebe za formiranjem institucija“.

Foto: Twitter/ @GermanAmbKOS / Drustvene mreze

– Građani su izašli na izbore 9. februara, a sada je prošlo skoro šest meseci. Politička klasa je izneverila građane – izjavio je Rode.

Odluku Ustavnog suda kojom se uvodi privremena mera, nazvao je „crvenim kartonom“ jer, kako je rekao, suspenduje rad parlamenta dok ne donese odluku.

“Građani nastavljaju da gube značajno političko predstavljanje”

Oglasio se i Džonatan Hargrivs, ambasador Velike Britanije u Prištini i pozvao “kosovske političare da se udruže i pronađu rešenje za okončanje institucionalnog zastoja pre nego što istekne rok koji je postavio Ustavni sud”.

– U suprotnom, Kosovo ulazi na nepoznatu teritoriju, a građani nastavljaju da gube značajno političko predstavljanje i mogućnost donošenja ključnih domaćih i međunarodnih odluka koje utiču na živote građana – poručio je Hargrivs.