Romić ističe da u celom procesu vlada “politički diktat”, koji je na početku dolazio od administracije bivšeg američkog predsednika Džo Bajdena, a potom od bošnjačke političke strukture.
Ko zagovara uklanjanje Dodika sa mesta predsednika?
Foto: Sergei Karpukhin / Zuma Press / Profimedia
– U prethodne dve godine koliko traje ova celokupna pravna i politička farsa, Republika Srpska i odbrana predsednika Dodika bila je izuzetno dosledna poštovanju svih pravila naše pravničke struke. Koristila je sva ona sredstva koja stoje na raspolaganju da se poštuje ova pravna procedura. Ono što vam moram reći jeste da u celom tom toku trajanja postupka prisutan je jedan neverovatan politički diktat koji je u početku dolazio od američkog ambasadora, bivšeg Majkla Marfija koji je predstavljao bivšu američku Bajdenovu administraciju i od dela sarajevske, bošnjačke političke strukture, koja zagovara uklanjanje predsednika Dodika sa funkcije predsednika i uopšte iz političkog života – istakao je Romić, i dodao:
– Dakle, ta udružena sprega ove dve političke volje diktirala je celokupan krivični postupak koji je vođen protiv predsednika. Zato je presuda prvostepena i drugostepena takva da u potpunosti negira materijalne i procesno-pravne nedostatke koje ona ima.
“Tri ključne stvari”
Romić je želeo da ukaže na tri ključne stvari u celom postupku.
– Pre svega, činjenica da vi u BiH nemate visokog predstavnika koji je imenovan u skladu sa Dejtonskim sporazumom aneksom 10. Drugo, da je krivično delo za koje se tereti predsednik političko krivično delo, koje čak i nije krivično delo jer ga nije kao takvog, dakle kao dopunu krivičnog zakona, doneo jedini ovlašćeni organ, a to je parlamentarna skupština BiH. Treće, nigde u svetu, a i u istoriji prava, ustavna obaveza i ustavno ovlašćenje predsednika ne može predstavljati krivično delo. Na kraju krajeva, ustavi Bosne i Hercegovine i Republike Srpske su pravni akti veće pravne snage od bilo kojeg zakona. I na kraju, ono što je ključno, jeste da je sam postupak vođenja krivičnog postupka, dakle, glavnog pretresa bio opterećen mnogim procesnim nedostacima, pa je tu odbrana navela desetine njih u svojoj žalbi – objasnio je on.
O Dodikovoj presudi
Apelaciono veće Suda Bosne i Hercegovine potvrdilo je osuđujuću prvostepenu presudu predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku u predmetu koji se vodio protiv njega zbog nepoštivanja odluka visokog predstavnika.
Romić ističe da takva presuda “predstavlja kršenje osnovnih ljudskih prava”.
– Tu ništa nije smetalo, reći ću, pristrasnom prvostepenom sudiji da donese takvu sramnu presudu i ništa nije smetalo apelacionom veću da takvu manjkavu, nedostatnu presudu i potvrdi. To govori da je odbrana predsednika iskoristila sva moguća pravna sredstva.
– Dalje na raspolaganju stoje upravo najavljene mere. Pre svega apelacija Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine, zato što su ovakvom presudom povređena sva ljudska prava i osnovne slobode koje su garantovane i katalogom ljudskih prava i sloboda Ustava BiH, ali i Evropske konvencije o ljudskim pravima, jer se ovim pokušava ozakoniti i legalizovati politički progon jednog legalnog i legitimnog predsednika Republike – navodi Romić.
Foto: Blic TV / screenshot
“Napad na ustavni poredak RS”
Kako kaže, ovo nije samo napad na Dodika, već i na sve ljude koji su glasali za njega.
– Samo ću podsetiti da je za predsednika Dodika glasalo 300.000 građana na opštim izborima 2022. godine. Ovo je direktni atak na sve te ljude koji su podržali mandat predsednika i ovo je napad na ustavni poredak Republike Srpske. Smatram da ovakvom presudom duboko je potrebno da kažemo prekršen Ustav Republike Srpske i samim tim i Ustav Bosne i Hercegovine.
– Nepravne presude ne mogu i neće se izvršavati, ja bih želeo reći, ni u jednoj državi Evrope i sveta, ali neće ni u Republici Srpskoj. Republika Srpska već 33 godine ponosno primenjuje svoj Ustav. To je najstariji Srpski Ustav u celokupnoj istoriji našeg naroda i njegove pravne istorije. i predsednik će doslovno poštovati slovo ustava. Našeg predsednika niko neće zatvarati zato što je izvršavao ustavnu obavezu.
Ja želim da verujem u zdrav razum onih ljudi i da li je uopšte ostalo toga kod onih ljudi koji će odlučivati o tom zahtevu da se zatvorska kazna pretvori u novčanu kaznu Svaki potez predsednika Dodika je potez čoveka koji želi mir, stabilnost i koji ne želi da se problemi u BiH rešavaju bilo kakvom krizom. Međutim, upravo ti koji donose odluku, to su ljudi koji su opredeljeni za krizu, za neustavne poteze i koji u Republici Srpskoj vide najveći problem u BiH. A Republika Srpska je upravo ta koja se i drži Dejtona i Dejtonskog ustava.
“Mandat može da prestane samo redovnim tokom”
Romić objašnjava da je prekidanje predsedničkog mandata moguće samo u dva slučaja.
– Vidite, nemoguće je da mandat predsednika Republike bude prekinut i da prestane pre vremena, osim u dva slučaja koji su predviđeni Ustavom Republike Srpske. To znači da mandat predsednika Republike može samo da prestane redovnim tokom, dakle nakon završetka 4-godišnjeg mandata i sprovođenja novih izbora. Ta dva, da kažemo, vanredna, pre vremena načina prestanka mandata predsednika Republike su ostavka i opoziv.
– Ostavka znamo šta je i o njoj ne moramo posebno da elaboriramo. A kad dođemo do opoziva, Ustav je vrlo jasan u članu 87 da i je predsednik Republike isključivo i samo odgovoran građanima Republike i da ga građani mogu opozvati u onom postupku po kojem su ga i birali. To u ovom slučaju takođe nemamo. Što znači da predsednikov mandat ne može da bude prekinut nekom odlukom CIK-a koji je akt niže pravne snage, pre svega reč je o pojedinačnom aktu koji nije usklađen sa opštim aktom, to je Ustavom Republike Srpske, a drugo reč je o pojedinačnom aktu koji je donet na osnovu zakona, ali samim tim, iako je možda zakonit, on nije ustavan. A ustavnost je jedno svojstvo koje je iznad zakonitosti i u ovom konkretnom slučaju može se reći da je CIK zloupotrebio zakon, zloupotrebio svoja ovlašćenja, kršeći istovremeno ustav. Tako da njihovo rešenje možda zakonito, ono je istovremeno neustavno.
O rešavanju problema
Način da se reši trenutna kriza, jeste referendum, ističe Romić, i dodaje da je to jedini legalan čin.
Foto: shutterstock / ra2 studio, FOTO SRNA/ Darko Šavija / Ringier
– Referendum je jedini ustavom propisan način u ovom slučaju da se ova dilema reši. Dakle, referendumom kao izrazom neposredne demokratije da se građani upravo izjasne o predsedniku Republike, legalnom i legitimnom predsedniku Republike, da li mu pružaju svoju podršku u ovakvoj jednoj potpuno nekontrolisanoj i nepravnoj situaciji. Tako da, referendum je u skladu i sa ustavom i sa zakonom, i mogao bi biti najsnažniji odgovor na ove nepravne radnje Centralne izborne komisije. Trebalo bi uskoro da bude održana i vanredna sednica Narodne skupštine. Stevandić je rekao da će biti dve tačke dnevnog reda. Skupštinska većina je glasala za, međutim poslanici opozicije su bili uzdržani. Svi ljudi koji uzmu da pročitaju tih nekoliko odredaba ustava, svaki građanin Republike Srpske, a i zemalja u regionu, može da se uveri da li je ova situacija ustavna ili nije. Ustav je vrlo jasan, izričit, napisan jednim razumljivim jezikom svakome, tako da pogotovo ljudima iz opozicije i poslanicima iz opozicionih stranaka nije teško razumeti da ova situacija je potpuno suprotna Ustavu Republike.
Foto: Sergei Karpukhin / Zuma Press / Profimedia
– Međutim, ono što njih vodi je verovatno nešto drugo, neko premišljanje i domišljanje da li treba ili ne treba u ovom ključnom istorijskom trenutku da podrže jedinstvenu srpsku poziciju i srpsko stanovište. Ja želim da verujem da među njima, među kojima dominantno su predstavnici našeg naroda, srpskog naroda, da će i oni shvatiti da je ova situacija iznad pojedinačne politike neke stranke i da je reč o nacionalnom pitanju. Zato što naša istorija je najsnažnije se da kažem, obračunavala i obhodila prema onim ljudima koji su u prelomnim istorijskim trenucima bili protiv svog naroda i svoje države. Ne želim da kažem da se ti ljudi nazivaju izdajnicima, ali svakako istorija pamti sve one koji u ključnim trenucima nisu bili na strani srpskog naroda i srpske države. Tako da želim da verujem da će ta uzdržanost u ovom trenutku kasnije da se pretvori u jedinstven nacionalni stav svih srpskih poslanika bez obzira kojoj parlamentarnoj stranci da pripadaju.
O ustavnoj krizi
Na pitanje da li u BiH postoji ustavna kriza i kako vidi izlaz iz ove situacije, Romić napominje da kriza počinje sa “donošenjem neustavnih odluka”.
– Apsolutno, ustavna kriza u BiH počinje onog trenutka kada Ustavni sud BiH donosi neustavne odluke. Odluke suprotne Ustavu BiH i odluke suprotne svim aneksima Dejtonskog sporazuma pa i samog Dejtona na kraju krajeva. Nepoštovanje Dejtonskog sporazuma u BiH dolazi najpre od bošnjačkih političara koji u želji da što više centralizuju, unitarizuju ovu našu državnu zajednicu, gubi taj predznak zajednice i postaje jedna unitarna država u kojoj Bošnjaci žele da dominiraju i da diktiraju politički narativ. Međutim, Republika Srpska je, podsetiću vas, starija od Dejtonske, Bosne i Hercegovine, Ona je formirana 9. januara 1992. godine, što znači da je unela svoju državnost u takvu jednu zajednicu, međutim unela ju je sa visokom autonomijom i sa nečim što mi kažemo manje od nezavisnosti, ali više od autonomije. Upravo u takvom jednom ambijentu Republika Srpska može da obstane. Samo u skladu sa Dejtonom i kako je dogovoreno u Dejtonskom sporazumu. Ni slova više, ali ni slova manje ako se drugačije ne dogovore dva entiteta, odnosno tri konstitutivna naroda. Bošnjaci pokušavaju preko takozvanih institucija Bosne i Hercegovine da sprovedu svoju političku volju. Međutim, ovde je reč ne o institucijama BiH, to ću vam reći, nego je reč o bošnjačkim institucijama koje u ime Bosne i Hercegovine, koja treba da bude zajednička, postaje isključivo i samo njihova, a gde se prava srpskog i hrvatskog konstitutivnog naroda potiru na svakom koraku. To je nešto što je i neizdrživo i politički neodrživo i što mislim da neće se moći više tolerisati u budućnosti – zaključio je Marko Romić.
Sve o odluci CIK BiH da oduzme mandat Miloradu Dodiku čitajte u odvojenoj vesti.
Milorad Dodik je na vanrednoj konferenciji za novinare najavio referendum “kako bi narod odlučio o njegovoj sudbini”.
Saznajte detaljno zbog čega je Dodiku oduzet mandat i kako je došlo do presude po kojoj je osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja službene dužnosti.