Već decenijama nije zvaničnik niti donosilac odluka oko Kosova, ali Vesli Klark, vrhovni komandant snaga NATO-a tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999, ne prestaje da se bavi ovom temom i to kritikujući Srbiju. Ovoga puta Klark je rekao da bi izgradnja spomen obeležja kod Generalštaba bila „izdaja SAD“, da bombardovanje „nije bila agresija već diplomatija“ i potpuno prenebregnuo da su u tome stradale srpske žrtve.
Foto: EPA/Erik S. Lesser, Oliver Bunić, Shutterstock / Ringier
Klark je za CNN emisiju „The Lead“ rekao da misli da je odlično ulagati u Srbiju, ali da je protiv ideje da se na mestu bivšeg ministarstva odbrane u Beogradu izgradi spomenik žrtvama NATO agresije.
Blic preporučuje
– Pre svega, zgrada je bila prazna kada smo je udarili, koliko znamo. I to nije bila NATO agresija, ovo je bila kulminacija višegodišnjeg diplomatskog napora da se srpski diktator Slobodan Milošević ubedi da ne ide i ubija svoje građane na prostoru Srbije zvanom Kosovo – rekao je Klark.
Nakon potpisivanja sporazuma, Vlada Srbije je u saopštenju za javnost saopštila da investitor ima obavezu da izgradi spomen obeležje koje je, kako je rečeno, posvećeno svim žrtvama NATO agresije 1999. godine.
– Naivno je i zabrinjavajuće postaviti takav spomenik i označiti ga kao spomenik NATO agresiji. To bi bila izdaja Sjedinjenih Država, naše politike, hrabrih vazduhoplovaca i vazduhoplovaca koji su služili u toj kampanji, diplomatskog napora. To nije bila agresija, to je bila diplomatija koju je Milošević jednostavno odbio, da prestane da ubija nevine ljude – rekao je Klark.
Foto: V.V. / RAS Srbija
Kazao je da Slobodan Milošević započeo agresiju na Kosovo 1998. godine, ubivši porodicu, ubivši 60 ljudi, uključujući žene, decu i bebe, u porodici Jašari.
– Poslali smo Ričarda Holbruka da pregovara, ambasador Kris Hil je bio tamo na pregovorima, sastao sam se tri puta sa Miloševićem. Jedino što smo mogli da smislimo je: „Vidi, upozorićemo te, molim te, nemoj da se ponovo uspostavljamo, upravo smo zaustavili rat u Bosni, nemoj ovo ponovo počinjati u Evropi!“ Ušli su Rusi i rekli mu: „Ne brini za NATO i radi šta hoćeš – ubij te ljude.“ I tako je ponovo počelo – rekao je Klark.
U Rambujeu je, rekao je, srpska strana bila odlučna, rekli su da ne žele da pregovaraju i da će rešiti stvari na svoj način.
– NATO nije imao izbora osim da pokuša da zaustavi etničko čišćenje veoma postepenom NATO kampanjom, naravno diplomatskim putem. I zaustavili smo to – rekao je Klark.
„Srbi su divna grupa ljudi, ali ….“
Penzionisani general američke vojske opisao je srpski narod kao „divnu grupu ljudi“, ali je naglasio da se nikada nisu pomirili sa onim što se dogodilo pod Slobodanom Miloševićem.
– Iskoristio je nacionalizam da bi se suprotstavio drugim etničkim grupama u bivšoj Jugoslaviji, a to je isti obrazac koji danas vidimo kod Vladimira Putina. Znamo da Srbija danas služi kao kanal za ruske nestašluke u Evropi – da poremeti NATO, da poremeti Evropsku uniju, a pravljenje spomenika NATO agresiji deo je ruske dezinformacione kampanje o nestašlucima – rekao je Klark.
Pročitajte još
Govoreći o ovim njegovim rečima, Srećko Đukić, bivši diplomata, za Blic kaže da ono što sve nas treba da zabrinjava jeste činjenica da ni posle četvrt veka od rata Golijata protiv Davida ostaju sporovi i duboke rane koje ne zarastaju i koje nemaju izgleda u dogledno vreme da zacele“.
– NATO ne odustaje od svoje istine, ni srpska strana od svoje. A fakti se znaju. Treba ih ponovo izneti na videlo dana, sa svih strana. Prolaze decenije a mi smo još u ratu! Generacije odrastaju u tom narativu. Zar onda i budućnost može da bude svetla? Možda bi upravo Klark sa svojim ratnim protivnicima mogao odigrati ulogu medijatora jednog okruglog stola nekada dve zaraćene strane? – predlaže Đukić.
„Pomirenje nam je nasušno potrebno“
Ukazuje i da je pomirenje neophodno.
– Uveren sam da bez celovitog sagledavanje događaja iz 1999. sa svi strana, srpske, albanske, zapadne, nećemo doći do istine i istinskog pomirenja, a ono nam je nasušno potrebno – istakao je Đukić.
Foto: Milan Ilić / Ringier
Da iz Klarka ne govori samo ideologoja, otkrio je nedavno ugledni briselski portal Politiko, uz informacije da je Klark ušao u veoma ambiciozne poslovne poduhvate nakon što je završio zvanični vojno-politički angažman na Kosovu.
– Tokom godina, Klark je bio povezan sa raznim pokušajima ulaganja u energetski sektor Kosova. Počevši od 2012. godine, pokušavao je da obezbedi prava na ogromne rezerve lignita na Kosovu, pete po veličini u svetu, za kanadsku „Enviditi Energi Inc“, gde je bio predsednik – navodi „Politiko“.
Klark i dalje aktivan na Kosovu
Vlasti u Prištini su, podseća „Politiko“, 2013. godine tiho promenile svoje zakone o rudarstvu kako bi mogle da dele koncesije za istraživanje rezervi uglja bez javnog tendera. Ubrzo je Klarkova kompanija dobila licencu za istraživanje zaliha lignita na trećini teritorije KiM.
Posle kritičkog izveštaja Ujedinjenih nacija o svemu tome, međutim, parlament u Prištini je pod pritiskom javnosti odbio da izda licencu za kopanje lignita.
– To nije sprečilo Klarka da juri svoj kosovski san. Bivši general se sada koncentriše na projekte obnovljive energije. Sastao se sa (Aljbinom) Kurtijem i drugim najvišim kosovskim zvaničnicima kako bi razgovarali o svom planu za ponovno osmišljavanje energetske infrastrukture Kosova – navodi „Politiko„.
Da Vesli Klark od Kosova nije odustao, svedoči i prošlogodišnja poslovno-politička večera u Prištini, kako piše „Politiko“, na koju je penzionisani američki general poveo i Nila Buša, brata bivšeg predsednika SAD Džordža Buša, i Pavela Valneva, izvršnog direktor kompanije za transport iz Čikaga „Ameri Freight Sistems“, inače rođenog u Bugarskoj, sa idejom da prikupe podršku kosovske elite za projekat geotermalne energije.
Njoj je prisustvovala i bivša prištinska ambasadorka u Vašingtonu Vljora Čitaku, a osim o poslu, pričale su se i priče o Srbima.