Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a, ocenio je danas da je protest protiv najave iskopavanja litijuma i kompanije „Rio Tinto“ i politički i ekološki, jer se, kako je rekao, tiče javnih politika, kao i da, kako je rekao, ima sličnosti sa ranije organizovanim protestima „Srbija protiv nasilja“ i onih koji su bili vezani za udruženje „1 od 5 miliona“.
Blic
Foto: Nemanja Jovanović / RAS Srbija
Klačar očekuje da će političke stranke u opoziciji dugoročno da zauzimaju malo nijansiranije stavove o ovoj temi, zato što je projekat „Jadar“ na neki način, kako kaže, i evropski projekat, ne samo projekat iza koga stoji srpska vlada.
Blic preporučuje
– Verujem i da će stranke u opoziciji korigovati svoje stavove imajući u vidu i njihove pozicije koje su veoma bliske Evropskoj uniji– rekao je Klačar za Tanjug i dodao da je za očekivati da se stavovi menjaju, jer ako otpočne dijalog o toj temi, to bi trebalo da znači i približavanje stavova.
S druge strane, ne očekuje da će aktivisti imati korekcije po pitanju stavova, jer je njihova ideja vezana za strepnje koje imaju i jednu vrstu emotivnog odnosa prema toj temi.
„Svi protesti krenuli kao organski“
Kada se govori o sličnostima sa prethodnim protestima, Klačar ističe da su i jedni i drugi krenuli kao „organski“, uglavnom su bili vezani za aktiviste, ili za civilno društvo, a zajednička poveznica su im velika očekivanja na početku.
Specifičnost ovih protesta, kaže Klačar, ogleda se u činjenici da su imali možda veći odjek izvan Beograda, nego u samoj prestonici, odnosno protestu u Beogradu su prethodili protesti u manjim sredinama.
– Ti protesti su po svemu sudeći u velikoj meri bili organski, odnosno organizovani su od strane onih koji su aktivisti, verovatno uz određenu vrstu pomoći iz plana B političkih organizacija, ali ako govorimo o sličnostima, njih je puno više nego razlika – rekao je Klačar.
„Debata i dijalog bi trebalo da bude na prvom mestu“
Na pitanje zašto ekološka udruženja, koja između ostalog, traže da im javni servis omogući da uživo govore o ekološkom aktivizmu – umesto toga ne traže debatu o litijumu, Klačar kaže da bi debata i dijalog trebalo da budu na prvom mestu ako se govori o tome šta je interes zajednice.
Foto: Mitar Mitrović / Ringier
Potrebna je, kaže, velika i sadržajna rasprava, bilo da se projekat na kraju prihvati ili odbaci, a najgore je da se dođe do rešenja koje bi bilo doneto zbog pritiska i koje bi iza sebe ostavilo veliki broj ljudi koji su nezadovoljni i koji nisu imali dovoljno informacija.
– Međutim, očekivanja demonstranata su drugačija. Zbog čega mi u ovom momentu imamo više protesta, manje dijaloga? Zato što se sada nalazimo u fazi u kojoj se zapravo obe strane bore za bolje početne pozicije i za narativ. Bore se za to ko će da ovlada javnim prostorom – rekao je Klačar.
„Demonstrantima više odgovara da vrše pritisak preko ulice“
Kako kaže, u ovom momentu vladi više odgovara da postoji racionalni dijalog zato što postoji veliki broj stručnjaka koji bi mogao kredibilno da govori o projektu Jadar i koji ne bi iznosio neke kataklizmične scenarije i koji bi u velikoj meri mogao da govori o tome da bi projekat Jadar mogao da bude ekološki bezbedan i ekonomski veoma isplativ.
– A na drugoj strani, demonstrantima u ovom momentu više odgovara da vrše pritisak preko ulice pa da eventualno u kasnijoj fazi, kada taj pritisak naraste sa boljom pregovaračkom pozicijom uđu u institucije, u parlament i u političke stranke. U ovom momentu prosto ciljevi su različiti – rekao je Klačar.
U ovom momentu cilj demonstranata je, kako kaže, da se pritisak vrši putem ulice zato što je taj pritisak već jednom dao rezultat kada je vlada povukla uredbu i oni veruju da se taj rezultat može još jednom ponoviti.
„Sve vlade držale temu van očiju javnosti“
Klačar očekuje da će dijalog biti značajniji i na svim nivoima, i na stručnom i na političkom, a ukazuje i da su sve vlade, i pre SNS, kao i Rio Tinto temu držali van očiju javnosti.
Foto: Nemanja Jovanović / RAS Srbija
– Možda nije bila loša namera, možda su mislili samo da nema neke potrebe da bilo šta dodatno objašnjavaju, ali čini se da je deo javnosti ostao uskraćen za malo više transparentnosti. I onda kada na to dodate jednu jaku polarizaciju među vlašću i opozicijom koja proizvodi nepoverenje, nalazite se u situaciji koja nije u ovom momentu okruženje za dijalog. Nikakvi terenski radovi ne mogu da se obavljaju, barem još godinu, godinu i po dana i to je relativno dug period u kojem može da se razgovara. Moja su očekivanja da će se više razgovarati – rekao je Klačar.
„Ekološke teme među top pet što nije bio slučaj ranije“
Na pitanje i da li je ekologija politički isplativa tema, Klačar kaže da je ta tema u odnosu na period od pre 15 ili 20 godina puno važnija i puno potentnija, a kada postoji neka vrsta ekološke zabrinutosti kao što je sada slučaj, ekološke teme se pojave među prioritetima, među top pet, što nije bio slučaj u prošlosti.
Klačar dodaje i da je ljudima i dalje vrlo važna ekonomija i pitanje standarda i zbog toga je i za Vladu negde interes da sem o ekologiji, o ovoj temi razgovara i kroz prizmu potencijalnih ekonomskih koristi ovako velike investicije.
„Uloga političara na protestima biće važnija kako vreme bude odmicalo“
Odgovarajući na pitanje da li očekuje političare na čelu kolone na protestima, Klačar kaže da ne očekuje kratkoročno, ali očekuje da će kako vreme bude odmicalo, oni biti prisutni u tim protestima na različite načine.
– Možda ne direktno kao organizator ili kao glavni govornik, ali biće prisutni, njihova uloga će biti važnija. Dugoročno očekujem i da će političke stranke u opoziciji da zauzimaju malo nijansiranije stavove o ovoj temi imajući u vidu njihove pozicije koje su veoma bliske Evropskoj uniji, na kraju krajeva – rekao je Klačar.
(Tanjug)