Aleksandar Saša Kasanof menja Gabrijela Eskobara: Dolazi da iskoreni ruski uticaj na Balkanu

Za novog specijalnog izaslanika SAD-a za Zapadni Balkan umesto Gabrijela Eskobara, kome je mandat istekao krajem maja, izabran je Aleksandar Kasanof. Iako je tokom karijere radio u Irskoj, Turkmenistanu, Čileu i Ukrajini, gde se najviše istakao kao politički savetnik u američkoj ambasadi u Kijevu tokom Majdanske revolucije, o Kasanofu se kod nas malo zna.

Politikolog Ognjen Gogić istakao je da naslednik Gabrijela Eskobara ima iskustva u istočnoj Evropi, konkretno u Ukrajini.

– Za početak znamo je da je ta smena došla u nekom roku. Dakle, nije reč o najvećoj promene politike, već se radi o tome da je Eskobaru istekao trogodišnji mandat. Ono što se za sad zna o Kasanofu, Eskobarovom nasledniku, jeste da on ima iskustvo u istočnoj Evropi konkretno u Ukrajini. I za njega zapravo postoji to uverenje da dolazi možda sa misijom da iskorenjuje ruski uticaj na Balkanu. Zato što je reč o poziciji koja se odnosi na ceo Zapadni Balkan. Dakle, ne samo na dijalog između Beograda i Prištine, već zapravo i na Crnu Goru i Bosnu. Nama je naravno Eskobar bio najpoznatiji po tome što se bavio intenzivno pitanjem Kosova. To je bilo neko najaktuelnije, najdinamičnije pitanje. Ali Eskobar se takođe bavio i Bosnom i Crnom Gorom. Tako da će to i Kasanof da nastavi da čini. I sad se po njegovoj biografiji i prethodnom iskustvu može pretpostaviti da je on tu izabran zato što poznaje istočnu Evropu i pre svega zato što poznaje kako Rusija deluje na Balkanu – kaže Gogić.

Teško je govoriti da li će se politika SAD u regionu promeniti sa dolaskom novog izaslanika i pre svega treba sačekati izbore u Americi u novembru da bi se donosio bilo kakav zaključak, ističe Gogić.

– Jako je rano govoriti o tome da li nastupa nova politika zbog toga što idu mnogo značajnije personalne promene. Dakle, pre svega čekamo izbore za Belu kuću, novog predsednika Amerike, a onda kasnije i za novog državnog sekretara. Sam Kasanof, on je negde niže u toj hijerarhiji. Tako da, dok mi ne vidimo ko će biti predsednik Amerike koji će doći u Belu kuću, ko upravlja Stejt departmentom kao državni sekretar i ko upravlja tim Biroom za evropske i evroazijske poslove kao pomoćnik državnog sekretara, ne možemo da znamo koja će onda zapravo biti njegova uloga, jer Kasanof je tu više izvršilac. On je neko ko treba da prima naloge. Ono gde je on značajan, to je što će, kao i njegov prethodnik Eskobar, pa i pre njega je bio Metju Palmer, verovatno više da boravi na Balkanu. Dakle, češće će da dolazi na Balkan i on će verovatno imati značajnu ulogu u tome kakve će informacije preneti svojim nadređenima. E sad, tu može da nastupe određene promene, zato što je Eskobar generalno važio za uravnoteženog posrednika i on je često bio napadan u Prištini da je pristrasan u korist Srba, zato što je kritikovao poteze vlade na Kosovu. Kasanof možda neće biti toliko ni uravnotežen ni izbalansiran, on će možda biti kritičniji nekako a priori prema srpskoj strani, tako da u tom smislu može da nastupe neke promene – kaže Gogić.

Iako se promeni vlast u Americi, Kasanof će najverovatnije ostati na funkciji podvlači Gogić.

– On će verovatno ostati, dakle to je više tehnička funkcija i verovatno se ne bi ni žurilo sa tim da se on imenuje, da je to podložno nekim političkim promenama. Međutim, pitanje je ko će biti njegov šef, dakle ko će doći na čela O’Brajena, ko je taj pomoćni državni sekretar za Evropu i evroazijska pitanja, tako da to su političke funkcije, dakle državni sekretar i taj pomoćnik, oni će se promeniti, vrlo verovatno, ali Kasanof ostaje tu kao više neko tehničko, izvršilačko lice, tako da on najverovatnije ostaje nakon izbora – kaže on.

Kalas umesto Borelja, a ko će na Lajčakovo mesto?

Estonska premijerka Kaja Kalas dolazi na mesto Žozep Borelja, dok nije poznato ko će biti naslednik Miroslava Lajčaka, koji je proteklih godina bio zadužen za dijalog Beograda i Prištine kao izaslanik EU.

– Kada reč o Borelju, njegov naslednik je već poznat, dakle to je Kaja Kalas, doskorašnja premijerka Estonije. Ona će biti novi Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku, što je zapravo faktički ministar spoljnih poslova Evropske unije i pod njen mandat će doći, naravno, i dijalog Beograda i Prištine. Za sad nije poznato ko će biti naslednik Lajčaka – novi posrednik EU za dijalog Beograda i Prištine. Lajčakov mandat je produžen, na iznenađenje mnogih, do januara sledeće godine, tako da on je tu sigurno do kraja ove godine, ali sad, da li će na njegovom mestu, da li će on ostati možda i dalje nakon toga ili će doći neki novi kandidat, kao što se, recimo, spekulisalo o Borutu Pahoru, bivšem premijeru Slovenije, ili će pak to mesto ostati upražnjeno, to je još nepoznanica – rekao je Gogić za Vesti „Blic“ TV-a.