“DOK se u javnosti pokušava prikazati kao spontani izraz nezadovoljstva, blokaderski pokret u suštini funkcioniše kao instrument šire geopolitičke igre. Njegov cilj nije samo da oslabi vlast Aleksandra Vučića – već da direktno podrije tri ključna ekonomska oslonca savremene Srbije: stratešku saradnju sa Kinom, ekonomske i investicione veze sa SAD, te energetsku i infrastrukturnu povezanost sa Rusijom”, piše Dražen Živković, glavni i odgovorni urednik TV PRVA za Crnu Goru i osnivač portala Borba.
Foto: Tanjug/Radule Periši
Upravo ta tri pravca čine osnove suverene i višesmjerne ekonomske politike koju Srbija poslednjih godina vodi – politike koja smeta onima koji žele da ovu zemlju pretvore u zavisnu periferiju jednog centra moći.
1. Meta: Kina – napad na infrastrukturni suverenitet
Blokade puteva, napadi na projekte, javni linč kineskih investicija – sve to deo je precizno koordinisanog udara na kinesko-srpsku saradnju. Projekti poput:
brze pruge Beograd–Budimpešta,
industrijskih zona u Boru i Smederevu,
kreditnih aranžmana bez političkih uslovljavanja
postali su trn u oku zapadnim centrima moći. Blokaderi ovde deluju kao domaći izvršioci pritiska – ciljano blokirajući saobraćajnice i generišući haos u javnosti baš tamo gde se realizuju kineski projekti.
Poruka je jasna: uništiti poverenje Pekinga u stabilnost Srbije i time preseći dotok kapitala koji dolazi bez ucena.
2. Meta: SAD – udar kroz simboliku Generalštaba i institucionalni konflikt
Naizgled paradoksalno, ali zapravo logično – među ciljevima blokaderske agende je i potkopavanje saradnje sa SAD. To se ne čini direktno, već kroz generisanje simboličkih sukoba, poput:
pokušaja osporavanja obnove zgrade Generalštaba,
forsiranja narativa o “antiameričkoj Srbiji”,
medijskih provokacija koje imaju za cilj izazivanje diplomatskih tenzija.
Srbija s Amerikom ima razvijenu saradnju u IT sektoru, startapovima, obrazovanju, bezbednosti i ulaganjima. Vučićeva politika balansiranja omogućila je održavanje dijaloga i sa Vašingtonom – i to smeta svima koji žele da Beograd bude ili potpuno proamerički, ili potpuno izolovan.
Blokade se koriste kao sredstvo generisanja unutrašnje nestabilnosti koja obeshrabruje američki kapital, a vlasti predstavlja kao “nepredvidive”.
3. Meta: Rusija – energetski udar preko Ridika i Turskog toka
Napad na saradnju sa Rusijom nije ideološki, već ekonomski. Projekat „Ridik“, gasna interkonekcija u okviru Turskog toka, ključna je tačka energetskog suvereniteta Srbije.
Blokade koje ometaju rad na ovom projektu, kao i javni pritisci da se isti zaustavi, predstavljaju direktan pokušaj da se Srbija energetski destabilizuje i prisili na zavisnost od skupljih i politički uslovljenih izvora.
Cilj je jasan: preseći oslonac koji Srbija ima u ruskom gasu i tehnologiji, i time ukinuti jedan od najvažnijih stubova njene nezavisne energetske politike.
Blokade nisu protest, već geopolitička operacija
Kada se sve sagleda, jasno je da blokade nisu nikakva borba za demokratiju, već sinhronizovani napad na ekonomske temelje suverene Srbije. Udarac nije usmeren samo protiv Vučića, već protiv same ideje višesmerne politike.
Kina, SAD i Rusija – tri sile sa kojima Srbija održava delikatnu, ali korisnu ravnotežu – označene su kao mete. Udarci dolaze maskirani kroz „građanski otpor“, ali rukopis je jasan: Srbija se pokušava gurnuti nazad u status male, zavisne i ekonomski ucijenjene države.
Vučićev otpor tome – mirnim putem, političkom stabilnošću i infrastrukturnom izgradnjom – nije samo odbrana vlasti. To je šira bitka za pravo jedne zemlje da samostalno bira svoje saveznike i svoje puteve.
Vučić ne brani samo političku platformu, već samu ideju nezavisne i dostojanstvene Srbije.
Kada pritisci dolaze sa svih strana, a domaći blokaderi igraju po tuđem scenariju, Vučić ostaje poslednji stub odbrane suvereniteta Srbije.
BONUS VIDEO:
“STAZE KOSMETA”: Đakovica – Epizoda 1
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
