Ona je govorila i o odnosima Srbije i Nemačke, rezoluciji o Srebrenici čije je jedan od inicijatora bila upravo Nemačka, ali i o ekonomiji, dualnom obrazovanju, a osvrnula se i na Evropsko prvenstvo u fudbalu koje se održava baš u Nemačkoj.
Delegacija Srbije koju predvodi predsednica parlamenta Ana Brnabić u poseti je Bundestagu. Teme su i političke i ekonomske, što govori o veoma dobrim odnosima dve države. Kako ih Vi ocenjujete?
Mislim da današnji razgovor predsednice nemačkog Bundestaga sa predsednicom Narodne skupštine Republike Srbije Ane Brnabić je deo tog dobrog odnosa. Radujem se tome i nadam se da će ovaj razgovor dovesti do toga da će se produbiti i saradnja među dva parlamenta. Nešto što mi je uvek važno da ističem je da su ekonomski odnosi veoma dobri, ali to nije jedina stvar koja povezuje naše zemlje. Ponekad imamo različita mišljenja, kritički se posmatramo, ali naši odnosi su održivi i uvek postoji prostor za proširenje.
Na poslednjem sastanku pregovaračkih timova u Briselu, Priština je odbila i da razgovara o Zajednici srpskih opština na čemu insistira Beograd. Kako Vi vidite ovo pitanje?
Uspostavljanje ZSO je nešto što je odlučeno još 2013. godine, prema tome je žalosno što ne vidimo napredak po tom pitanju. S druge strane, u Ohridu 2023. su dogovorene još neke mere za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova i, nažalost, moramo konstatovati da imamo premalo napretka nakon poslednjeg sporazuma o redosledu, o sekvenciranju sprovođenja tih mera. Meni je bitno da se shvati da je ova normalizacija važna za ljude, za građane u obe države. Dakle, prema tome, važno je postići napredak u normalizaciji za ljude na licu mesta i za ceo region.
Foto: Blic TV / Ringier
U tom kontekstu, upoznati se sa situacijom oko zabrane upotrebe dinara, zabranom uvoza srpske robe, najave iseljavanja srpskih porodica iz stanova u Severnoj Mitrovici.
Od kada sam ovde u Srbiji, doživela sam različite situacije da su donete mere od strane različitih aktera, a koje su sve nanele štetu u procesu normalizacije odnosa i, kao što sam već rekla, žrtve toga su uvek građani na licu mesta, koji tamo žive koji ne vide na koji način se mogu realizovati njihove perspektive. Zato se mora prestati sa takvim jednostranim merama, mora se ostvariti napredak u normalizaciji odnosa, to je važno i za obe zemlje i za region.
„Ne razumem ni talas mržnje ni apsurdne insinuacije“
Nemačka je uz Ruandu bila predlagač Rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN. Srbija je glasala protiv. Da li razumete argumente i protivljenje Srbije?
Cilj Rezolucije je bilo uspostavljanja Dana sećanja za žrtve genocida u Srebrenici. Tačka. Drugo tumačenje ove inicijative za donošenje rezolucije ovde u Srbiji, ali i u regionu, je nešto što i dan-danas ne mogu da razumem, kao što ne mogu razumeti ni talas mržnje i delimično apsurdnih insinuacija kojima su obasipali Nemačku. Nemačka se suočila sa svojom prošlošću i mi to radimo svaki dan iznova. Iz svoje prošlosti smo naučili da je naš zadatak u sadašnjosti da snosimo odgovornost.
Da pređemo na ekonomske teme. Istraživanja Nemačko-srpske privredne komore pokazuju da nemačka preduzeća u Srbiju dolaze zbog produktivnosti i dobre infrastrukture. Koliki je prostor za još veća nemačka ulaganja?
U svakom slučaju ima još prostora za investitore iz Nemačke, ali i drugih zemalja. Kao što je i pokazala anketa Srpsko-nemačke privredna komora, ulogu ne igraju samo subvencije i ekonomski parametri, važna su i pitanja poput pravne sigurnosti, borbe protiv korupcije i slično, ali na to utiču i geopolitički faktori. Dakle, uvek postoji niz faktora na kojima se zasnivaju odluke o investicijama.
Foto: Blic TV / Ringier
U tom kontekstu, ističete važnost dualnog obrazovanja. Zbog čega je to značajno – nedostatka radne snage ili?
Dualno obrazovanje, da budem kratka, znači da imamo obrazovanje po meri za zanimanja budućnosti. To je ono što je važno u Nemačkoj, to je ono što je potrebno i ekonomiji. Ključna reč je zelena tranzicija. To su mogućnosti zapošljavanja u budućnosti. Nemački investitori sprovode ovaj model u Srbiji. Nemačka razvojna saradnja, podržava ovaj proces kroz razvoj nastavnih planova i programa, ali i investicija u škole. Važno je pripremiti mlade za radna mesta u budućnosti i mislimo da je dualno obrazovanje pravi put u tom pravcu.
Nemačka je krajem prošle godine otvorila prvu fabriku za proizvodnju litijuma u Evropi iz termalnih izvora. Da li se počelo sa eksploatacijom i kakva su dosadašnja iskustva, pre svega kad su u pitanju ekološki standardi?
U pravu ste. Prošlog meseca izdata je građevinska dozvola za postrojenje na osnovu geotermalnih voda u tehnološkom rovu Gornje Rajne, blizu mesta Kalskoja, koja će obezbediti i zelenu energiju i litijum. Značaj litijuma je zaista velik. Naredni projekat i količina litijuma koji se može proizvesti se može uporediti sa nalazištima litijuma ovde u Srbiji, kada to gledamo strateški. Nama je to važno jer nam je potreban litijum. Imamo tamo blizinu tržištima, uspostavlja se tamo lanac stvaranja vrednosti. Vulkan Energy Resources, firma koja je pokrenula ovaj projekat, je već sklopila ugovore sa kupcima kao što su Volkswagen, Unicorn, Renault. Sve to ide zajedno, ali podrazumeva se da su nam standardi važni, najviši standard u rudarstvu, ali standardi u lancu stvaranja vrednosti se moraju ispuniti i stoga nas raduje da smo uspeli u tome. Imamo i druge projekte u Rudnim gorama, blizu mesta Cimbala, delimično se tamo još radi na istraživanju, jer litijum nije jednostavna sirovina, ali radujemo se da ćemo i tamo u budućnosti otvoriti nove projekte.
Koliko je to bezbedno? Znate, društvo u Srbiji je veoma zabrinuto, imali smo seriju protesta tokom prethodnih godina.
Bezbednost je naravno ključna linija vodilja za svaki projekat. Na području Gornje Rajne se na primer litijum dobija iz podzemnih voda. Za to je potrebna tehnologija po meri. Veoma je važno naravno da imamo standarde, da se primenjuju standardi iko što su standardi IRMA, to su standardi u oblasti ekologije, zaštite životne sredine, zaštite resursa, ali to se tiče i bezbednosti celog postrojenja. To se tiče i uključivanja svih aktera u tim procesima. Sve aktere treba uključiti u takve projekte i to je preduslov za uspeh istih.
„Držim im palčeve“
A kakve benefite donosi kada govorimo o ekonomskim aspektima? Da li je vredno toga, s obzirom da je priroda potencijalno ugrožena?
Ekonomske prednosti su očigledne i povezane su sa zaštitom sredine i resursa, povezane su sa prilagođavanjem klimatskim promenama. Litijum je potreban za zelenu tranziciju, upravo kako bismo u oblasti saobraćaja smanjili štetne posledice po klimu, ali potrebna nam je i velika sigurnost kada je u pitanju sirovina poput litijuma. Ta sirovina mora biti raspoloživa. Ne možemo sebi priuštiti da budemo zavisni. Evropa to sebi ne može priuštiti, da bude zavisna od malog broja izvora. Stoga je važno da se i ovde mogu sprovesti navedeni standardi, o kojima sam govorila, a kada je reč o ekologiji da se uključe svi akteri. Dalje imamo lanac stvaranja vrednosti i tu važe standardi za dalje upravljanje procesom proizvodnje litijuma. Dakle, uspostavljanje, proširivanje lanaca stvaranja vrednosti, proizvodnja baterija, sve do proizvođača automobila. Dakle, cela dobavljačka industrija koja je povezana s time. Ekonomski je to nešto što ima smisla i mi se zaista u Nemačkoj zalažemo zato da se primenjuju svi važeći standardi.
Sve pohvale ste dobili kao domaćini Evropskog prvenstva u fudbalu, a ja bih kratko da pitam hoćete li gledati, kako mnogi nazivaju, finale pre finala? U petak igraju Nemačka i Španija.
To je teško reći. Utakmica sutra je važna utakmica i naravno da držim palčeve našoj reprezentaciji da prođe dalje. Sjajno je raspoloženje, veliki je sportski festival. Ovde smo u rezidenciji gledali svi zajedno, tada je još lepše pratiti. A ako bi Nemačka pobedila, to bi bilo najlepše. Držim im palčeve.