Baza Ramštajn: Najveća avio baza u Evropi i grad za sebe, ulaz moguć samo sa posebnom dozvolom

Transportni avioni, svemirski centar, avaksi… Sve to, i još štošta čini Ramštajn, najveću vazdušnu vojnu bazu u Evropi. U nju ne može svako – posebne dozvole su neophodne, a ekipa „Blic“ televizije, imala je ekskluzivnu priliku da vidi kako ovo mesto „živi i radi“.

Ramštajn izgleda poput manjeg grada, u okviru koga gravitira više od 50.000 vojnika. Oni ovde i oko nje žive sa porodicama, pa su pored hangara, aerodroma i avionskih pista, kasarni, poligona, ovde stacionirani i sportski tereni, šoping-centri, škole, pošta, policija… Samo američkih državljana ovde je oko 30.000.

– Ovde imamo misiju vazdušnog transporta, tako da vidite dosta aviona C17, kao i C130, C21, C37… Ali velika stvar koju imamo ovde su dva vazdušna, operativna centra. Jedna je za EUCOM, što je američka verzija, a druga je vazdušna komponenta za ceo NATO, a to je AIRCOM. Dakle, mnogo važnih stvari se dešava ovde, i ako dođemo u situaciju da trebamo da koristimo vazdušnu snagu, odavde ćemo krenuti – priča general Vazduhoplovne komande NATO i komandant ratnog vazduhoplovstva SAD u Evropi i Africi Džejms Heker.

Ekipa „Blic“ televizije imala je priliku da pogleda i kako izgledaju avioni koji odavde poleću, poput C131 američke avijacije, kao i „avaks“ za koji su ljudi u Srbiji čuli. Ono što je zanimljivo jeste da je kapetan jednog od tih aviona žena – brigadni general Kristin Tompson.

– Ima do 15 različitih pozicija posade, i na njima imate ljude koji su apsolutni stručnjaci u vazdušnim snagama. Dakle, sve što vidite širom Evrope i transatlantika, verovatno je ovaj avion uključen u to. Mnogo informacija koje dobijamo, širimo u realnom vremenu. Ono u čemu smo zaista dobri je snimanje slike koju dobijamo sa našeg velikog radara. Onda mi te informacije tumačimo i prenosimo dalje svim ljudima sa kojima radimo na dnevnoj bazi. To bi moglo biti bilo šta, od vežbi, do misija osmatranja, komandovanja, kontrole – navodi ona.

A unutrašnjost aviona liči na svaku drugu kancelariju, sa velikim brojem kompjutera, sedišta, radara, sredstava za komunikaciju, samo što se sav rad dešava u vazduhu.

U Ramštajnu smo videli i avion C-130, a posada objašnjava da on može da nosi teret, ali i da učestvuje u u drugim misijama, poput vazdušne i kopnene medicinske evakuaciju. Može da sleti na travnatu i zemljanu pistu, pa čak i na nepripremljene površine.

Kaže da su na ovom avionu gume ogromne, zapravo najveće u celom vazduhoplovstvu Sjedinjenih Država. Ekipa koja na ovom avionu leti je vazduhoplovna medicinska eskadrila koja funkcioniše kao mobilna bolnica, gde se brinu o pacijentima dok su u vazduhu.

Svemirski centar NATO

U bazi, u glavnom štabu AIRCOMA, nalazi se i svemirski centar NATO, gde radi tim zadužen za praćenje svih aktivnosti u svemiru, analizira podatke, prati svakodnevna lansiranja satelita, njihove aktivnosti…

Snimanje nije bilo dozvoljeno, tek brzi pogled, ali prostorija iz koje se sve to obavlja izgleda kao na filmu sa brojnim kompjuterskim ekranima na kojima promiče veliki broj podataka u realnom vremenu.

Dok je ekipa „Blic“ televizije bila tamo, između ostalog se pratio i povratak astronauta NASA, čiji je kratak boravak u svemiru prerastao u misiju koja je trajala više od devet meseci. Oni su se, konačno, pre nekoliko dana, vratili na Zemlju.

Obučavali se i studenti iz Srbije

Bilo je i muzike, pa je vojni orkestar ispred sedišta AIRCOMA odsvirao i „Marš na Drinu“, ali se rad nastavio, i to u Međuevropskoj vazduhoplovnoj akademiji koju predvode Sjedinjene Države na vazdušnoj stanici Kapaun u Nemačkoj.

Ova akademija je NATO akreditovana, a i studenti iz Srbije su ranije pohađali kurseve u njoj.

Ovde se sprovodi i takozvani „Projekat Iks“, u kome je i ekipa „Blic“ televizije imala priliku da učestvuje, i zajedno sa polaznicima radi na rešavanju problema i prepreka. „Projekat Iks“ je namenjen studentima da ojačaju svoje liderske veštine.