Berlinski proces obeležio je 10 godina postojanja u Berlinu
Nemačka želi da oživi Berlinski proces kao ključni mehanizam politike proširenja
Berlinski proces obeležio je 10 godina postojanja juče u Berlinu, ali Zapadni Balkan i dalje nema mnogo toga da slavi. Gotovo nijedna država u regionu nije toliko napredovala na evropskom putu da bi ulazak u EU smatrala izvesnim. Bez obzira na to, evropski zvaničnici listom su slali ohrabrujuće poruke da vide budućnost EU zajedno sa Zapadnim Balkanom kao njenim delom.
Foto: wb-csf.eu, Shutterstock/ Ivan Marc, Shutterstock/ REC Stock Footage / Ringier
Put regiona u Evropsku uniju odavno se pretvorio u dramu Samjuela Beketa „Čekajući Godoa“, s tim što se ovdašnji zvaničnici iskreno nadaju da neće čekati neki novi jubilej da bi opet slušali obećanja i ohrabrujuće poruke iz Brisela, ili potpisao sporazum o zajedničkom tržištu
Blic preporučuje
Zato je posle decenije postojanja sasvim osnovano pitanje da li je Briselski proces čekaonica ili brza traka na evropskom putu?
„Nemačka vidi interes da se vrati na scenu kao vodeća zemlja u Evropi“
Zoran Milivojević, diplomata, ocenjuje za „Blic“ da je očigledan interes Nemačke da oživi Berlinski proces na proslavi jubileja.
– Nemačka i Zapad žele da Briselski proces postane ključni mehanizam procesa proširenja pogotovo ako se ima u vidu da je proširenje u fokusu Evropske agende kao i Plan rasta koja predviđa šest milijardi evra za Zapadni Balkan. Nemačka vidi interes da se vrati na scenu kao vodeća zemlja u Evropi i pokaže da i dalje ima uticaja na Zapadnom Balkanu – analizira Milivojević.
Kako kaže, Berlinski proces bi trebalo da „predstavlja neku vrstu zamajca za politiku proširenja“.
– Nemačka je pokazala i da, kad hoće, može da utiče na Prištinu i Aljbina Kurtija. Pod pretnjom Berlina Kurti je vratio, istina delimično, slobodan protok srpske robe na Kosovu i Metohiji. To je bio i uslov da bi mogao da se deblokira CEFTA sporazum i krenem sa uspostavljanjem regionalnog tržišta – navodi Milivojević.
Evropa se suočava sa tri problema
On dodaje da EU ubrzava proces proširenja kako bi sačekala rasplet rata u Ukrajini, s tim što smatra da se Evropa suočava sa tri problema:
- Ratom u Ukrajini
- Pitanjem reformi u EU
- Političkim tenzijama u EU pošto jačaju suverenističke tendencije
Kada je reč o proširenju Milivojević ocenjuje da je „sve još na dugačkom štapu“ i da je „Crna Gora trenutno najbliža EU zato što nema otvorena pitanja u vezi sa državnim granicama.
– Ulazak Crne Gore u EU bi mogao da pokaže da i Berlinski i proces proširenja EU živi. S tim što je i dalje geopolitika u prvom planu pa Zapad nastoji bukvalno na silu da ugura Ukrajinu u EU iako je pitanje kada će zemlja koja je u ratu biti spremna na to – zaključuje Milivojević.
„Najvažnija stvar da se uopšte razgovara u tom formatu“
S druge strane, Ognjen Pribićević, nekadašnji ambasador u Nemačkoj i Velikoj Britaniji i naučni savetnik Instituta društvenih nauka, kaže da je prva i najvažnija stvar da se uopšte razgovara u tom formatu, posle ratova devedesetih godina.
Foto: Mladen Šurjanac / RAS Srbija
– To je veliki iskorak. Vidimo, tu su napravljeni neki konkretni koraci, posebno kad su u pitanju mladi, diplome, roming, mada se on stavlja i u kontekst i format nekih drugih organizacija i projekata. Ali nije to malo, imajući u vidu ono šta smo imali ranije. Ono što je svakako, s druge strane, isto tako tačno jeste da se mnogo više očekivalo ne samo od ovog formata nego i od proširenja – ukazuje Pribićević za RTS.
Berlinski proces, prema njegovoj oceni, u suštini je želja Evrope, pre svega Nemačke i Francuske, da održe momentum u politici proširenja.
„Evropa svoj vrhunac davno prošla“
Kako kaže, najgora moguća stvar bila bi kada bi sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku prolongirali taj proces, smatra Pribićević, i ističe nepostojanje strategije već najmanje dve decenije.
– Evropa je neki svoj vrhunac davno prošla, još pre nekoliko decenija i polako ona se nalazi u jednoj ozbiljnoj dekadenciji, jednom ozbiljnom problemu, sa vrlo bitnim i velikim problemima. Pogledajte samo krizu sa migracijama. Pogledajte krizu oko pitanja o kojima će sada sa Amerikom biti puno konflikata, koliko se ulaže u odbranu, kriza sistema vrednosti. Ali to je sve prirodno i normalno. Civilizacije idu gore-dole. U tom smislu, Evropa jeste u krizi, ali Evropa je i dalje centar sveta za sve ljude – zaključuje Pribićević.