Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić najavio je spomenik Draži Mihailoviću i zatražio izmeštanje Titovog groba. Nastavak istorijskog revizionizma ili pokušaj ispravljanja istorijske nepravde? Gosti „Jutra na Blic“ su istoričari Milovan Pisarri i Neboša Damnjanović.
Foto: Blic TV / screenshot
Damnjanović ističe da su kada je pao komunizam Bugari srušili mauzolej Dimitrova i izmestili telo, tako je bilo u Albaniji sa Enver Hodžom.
– Tito je bio vođa najjačeg pokreta u Evropi! Nesumnjivo je da je Titov pokret bio mnogo aktivniji od pokreta Draže Mihailovića. Ja smilim da Tita treba izmestiti, ali ne mislim da ih treba eksportovati van Srbije – kaže Damnjanović.
Foto: Blic TV / screenshot
Pissari kaže da nova država ima potrebu da izgradi sopstvenu istoriju.
– Kada je Drugi svetski rat u pitanju Srbija je svoj identitet pronašla u tom četničkom pokretu. Jugoslavija je ostavila veliki trag u našoj istoriji, danas i mi vidimo koliko ima problema u našoj zemlji. Treba da se nađe neki krivac, a sva krivica se pripisuje Jugoslaviji i komunizmu. Mislim da se to sada radi – kaže Pissari.
Damnjanović kaže da je oko ove teme uvek mišljenje podeljeno.
– Znate, bio je građanski rat ovde – kaže Damnjanović.
Pissari ističe da „rehabilitacija ne znači da neko nije ratni zločinac.“
Rasprave o ulozi i nasleđu Draže Mihajlovića u Drugom svetskom ratu i danas izazivaju duboke podele u srpskom društvu. Dok jedni smatraju da Mihajlović zaslužuje postavljanje spomenika, drugi ga vide kao kolaboracionistu i saradnika okupatora. Ove suprotstavljene stavove reflektuje i obrazovni sistem koji različito tumači istorijske događaje.
Pissari kaže da mlađe generacije ne bi ni znale ko su Tito i Draža, ali i da su mlađe generacije danas učene da je Draža Mihailović bio na čelu pokreta otpora.
Foto: Blic TV / screenshot
– Oni su prosto učeni tako, kao što smo mi učeni ovako – kaže Pissari.
Kako navodi, Draža Mihailović nije bio nikakav vođa pokreta, već saradnik okupatora.
– Činjenica je da su njegove jedinice počinile zločine i da je Mihajlović od oktobra 1941. godine do kraja rata bio na strani Nemaca i italijanskih fašista, vodeći kolaboracionističke jedinice, uključujući i Nedićeve i Ljotićeve trupe – kaže Pissari.
Dok neki smatraju da su četnici u prvih nekoliko meseci rata imali antiokupatorski stav, drugi tvrde da to nije dovoljno da Mihajlović bude smatran antifašistom.
„Kako može da bude antifašista neko ko se bori na strani Nemaca i italijanskih fašista?“ pita se Pissari.
Foto: Blic TV / screenshot
Pissari smatra da Draži Mihailoviću ne treba podizati spomenik na Terazijama, jer je on ratni zločinac.
Sa druge strane, Damnjanović je istakao da se ne slaže u potpunosti sa Pissarijem i da kada je u pitanju podizanje spomenika Draži Mihailoviću ne želi da se opredeljuje, jer je pitanje suviše komplikovano.
– Oni koji pojednostavljuju ovo pitanje ni ne slute kakve razmere može da ima – kaže istoričar Damnjanović.
Foto: Ringier