Izazovi Srbije u procesu evrointegracija uključuju potencijalni pritisak od Hrvatske i Bugarske u vezi istorijskih i manjinskih pitanja.
Nekoliko je primera da su prvi susedi diplomatski uticali na zemlje kandidate kako bi se rešila otvorena pitanja.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta boravio je nedavno u poseti Zapadnom Balkanu. Prva adresa na kojoj se obreo je Srbija. U najavi posete je govorio o evropskoj budućnosti regiona i prilici da se „okrene stranica prošlosti i izgradi zajednička budućnost mira“. Međutim, upravo su stranice prošlosti na putu nekih kandidata za članstvo bile kamen spoticanja. Česta potreba da se iskoristi momenat dovodila je do toga da prvi sused diplomatski utiče na kandidata kako bi se rešila otvorena pitanja.
Foto: Shutterstock / Ringier
Govoreći o izazovima koji Srbiju očekuju tokom procesa evrointegracija, karijerni diplomata Zoran Milivojević ističe Hrvatsku i Bugarsku kao zemlje članice EU koje bi mogle vršiti pritisak na Srbiju, navodeći različite oblike tog pritiska, od kojih su neki već prisutni.
Blic preporučuje
EHO POSETE KOŠTE BEOGRADU Čuo se podstrek, podrška i važnost EU, ali oko jedne stvari NEMA SAGLASJA: „Molim vas, ne gubite vreme“
„NISAM ČUO DA JE BILO KO IZ EU TRAŽIO RASPISIVANJE IZBORA“ Vučić sa Koštom: Naša politička volja je da ubrzamo svoje integracije, predsednik ES poručio da je važno ubrzati reforme (VIDEO)
– Hrvatska i Bugarska sa pozivom na manjinsku problematiku i na položaj njihovih manjina, ali Hrvatska i na istorijsko otvoreno pitanje u odnosu na Srbiju iz 90-ih – kaže Milivojević.
Pročitajte još
Prema njegovim rečima, to već možemo primetiti u ponašanju hrvatskih i bugarskih poslanika, kako u Evropskom parlamentu, tako i u Savetu Evrope, gde se u svim prilikama postavlja pitanje evrointegracije Srbije – stoga treba računati na to da će ova praksa nastaviti da se primenjuje.
– Kad je reč o Hrvatskoj, ona to već čini otvoreno, preko izvestioca za Srbiju, gospodina Picule – ističe Milivojević za „Euronews Srbija“.
„Ratna odšteta kao kamen spoticanja“
Podsetimo, otkako je postala članica EU, iz Hrvatske se više puta moglo čuti da će Zagreb imati zahteve kako bi Beogradu dao zeleno svetlo za članstvo u EU. Među potencijalnim spornim pitanjima je i zahtev za ratnu odštetu, iako SR Jugoslavija i Srbija, kao njena naslednica, nisu bile direktno uključene u ratna dešavanja u Hrvatskoj.
Tako je i hrvatski evroparlamentarac iz Domovinskog pokreta, Stjepan Nikola Bartulica, komentarišući „Izveštaj o Srbiji“ u svom obraćanju Evropskom parlamentu 6. maja, povezao normalizaciju odnosa između dve zemlje sa isplaćivanjem ratne odštete Hrvatskoj.
Foto: Branko Janačković / Ringier
– Ovaj izveštaj je objektivan i svi znamo da Srbija nije zemlja liberalne demokratije evropskog tipa. Ona je zarobljena u svojim nacionalnim mitovima, ništa se ne menja. Što se tiče Hrvatske, nema normalizacije, ponavljam, nema normalizacije dok Srbija ne prizna svoju odgovornost za agresiju devedesetih godina i pristane isplatiti ratnu odštetu žrtvama. To je minimum što može napraviti kao znak pomirenja – naveo je Bartulica za govornicom Evropskog parlamenta.
I nekadašnji zapovednik stranačkih paravojnih formacija HDZ, osuđeni ratni zločinac i sadašnji lider Hrvatskog demokratskog saveza Slavonije i Baranje (HDSSB), Branimir Glavaš naveo je kako Hrvatska mora da insistira na rešavanju pitanja iz prošlosti. Između ostalog, Glavaš smatra da Srbija treba da plati ratnu odštetu, kojom bi bila finansirana izgradnja Veteranskog centra u Osijeku.
– Postoji za to uporište i u Haškim presudama i ne može Srbija izbeći plaćanje ratnih šteta koje se procenjuju na oko 50 milijardi evra, a na hrvatskoj Vladi stoji obaveza da to zatraži – rekao je Glavaš, piše Telegram.hr.
Grčka i Severna Makedonija
Grčka je godinama bila ključni faktor u procesu pristupanja Severne Makedonije EU, koristeći spor oko imena kao sredstvo pritiska. Smatrala je da naziv „Makedonija“ može dovesti do teritorijalnih pretenzija prema njenoj pokrajini Makedoniji.
Zbog navedenih razloga je insistirala da promena imena bude uslov za napredak Severne Makedonije ka članstvu u EU. Spor je rešen Prespanskim sporazumom 2018. godine, prema kojem je Makedonija pristala da promeni naziv u „Republika Severna Makedonija“.
Ovaj kompromis je bivšoj jugoslovenskoj republici omogućio da postane članica NATO i započne pregovore o članstvu u EU, dok je Grčka pristala da povuče svoj veto, piše „Euronews Srbija“.
Slovenija i Hrvatska
Takođe, nakon sticanja nezavisnosti, Slovenija i Hrvatska su se sukobljavale oko pitanja granice, posebno u Piranskom zalivu. Pitanje pristupa međunarodnim vodama bilo je problem za Sloveniju. Ona je tvrdila da ima pravo na izlaz na otvoreno more, dok je Hrvatska tvrdila suprotno.
Kako je Slovenija postala članica EU 2004. godine, iskoristila je svoj status da insistira na rešavanju ovog pitanja kao uslov za nastavak pregovora Hrvatske sa EU. Potpisani sporazum iz 2009. godine, delimično na štetu Hrvatske, dao je mogućnost da ona postane član EU 2013. godine.
Kipar i Turska
Ipak, najpoznatiji primer susedske „diplomatije“ je višedecenijski spor Kipra i Turske. Dok je ostrvska država članica EU, Turska je kandidat za članstvo, koja pritom ne priznaje Kipar kao državu.
Ona je takođe okupirala severni deo ostrva i uspostavila paradržavnu strukturu „Severni Kipar“.
U toj situaciji Kipar koristi svoj status člana EU kao alat za rešavanje spornih teritorijalnih pitanja i sticanje priznanja od Turske. Ipak, Turska bez priznanja Kipra neće moći da uđe u EU, jer je priznavanje članica EU ključni uslov za pristupanje.