Skoro osam i po meseci nakon završetka popisa u Crnoj Gori i dalje nisu poznati rezultati izjašnjavanja građana. Zvaničan razlog za toliko kašnjenje je čak šest tendera koje je Uprava za statistiku Monstat raspisivala, najpre za softver, a onda i za reviziju koda softvera kako bi građani mogli da prekontrolišu podatke koje su dali prilikom popisa. Međutim, pojedini političari i analitičari smatraju da rezultati popisa do sada nisu objavljeni jer „nekima ne odgovara što je porastao broj Srba u zemlji“.
Foto: Shutterstock/ rarrarorro, Shutterstock/ Ground Picture / Ringier
Popis u Crnoj Gori počeo je nakon dva odlaganja još 3. decembra prošle godine i trajao je oko dve nedelje, ali i dalje nema konačnih rezultata. Od tada su u Monstatu govorili samo o tenderima, softverima, revizijama kodova za softvere, ali nikako o konačnim rezultatima popisa.
Blic preporučuje
Cela zakonska procedura u vezi sa tenderom bi trebalo konačno da se završi 7. septembra nakon čega će biti poznato kada će i koliko dugo građani moći da prekontrolišu svoje podatke iz popisa.
„Da smo organizovali popis u Indiji i Pakistanu do sad bi se ručno izbrojali“
Činjenica da se rezultati popisa u Crnoj Gori čekaju još od kraja prošle godine navela je Milana Kneževića, predsednika Demokratske narodne partije (DNP), da sumnja u razloge kašnjenja.
– Ponavljam još jednom da smo organizovali popis u Indiji i Pakistanu do sad bi se ručno izbrojali, a evo u Crnoj Gori nikako da se izbrojimo i počinjem da sumnjam da je ovde očigledno problem što je broj Srba porastao u odnosu na prethodni popis i što je većinski jezik u Crnoj Gori srpski. E to je izgleda nekome problem da objavi rezultate kako ne bi ona druga strana saopštila da je nezadovoljna i da je to put ka okupaciji Crne Gore – naveo je Knežević.
Foto: MediaBiro / Tanjug
Kako je rekao, zbog onih koji bi bili nezadovoljni rezultatima, ostali građani Crne Gore uzaludno čekaju da „softver proradi“.
– E upravo zbog toga što su oni nezadovoljni mi čekamo softver kao što su Vladimir i Estragon čekali Godoa – zaključio je Knežević.
„Statistika zaklanih goveda važnija od statistike živih ljudi“
Još slikovitije poređenje napravio je Vladislav Dajković, predsednik Slobodne Crne Gore, pošto je video da je Monstat objavio „popis zaklanih goveda“.
– Monstat je na svom sajtu prezentovao sledeće brojke: ‘U drugom kvartalu 2024. godine beleži se pad u klanju goveda u klanicama u Crnoj Gori. Zaklano je 7.596 grla goveda odnosno 14,5 odsto manje grla u odnosu na drugi kvartal 2023. godine. Neto težina zaklanih goveda u drugom kvartalu 2024. godine beleži pad od 14,9 odsto čime se stiče utisak da je statistika „zaklanih goveda“ važnija od statistike živih ljudi – poručio je Dajković i pozvao „Monstat“ da se „uozbilji i konačno objavi rezultate popisa“.
Konačni rezultati popisa najkasnije sredinom jeseni?
Inače, nakon tri neuspešna tendera tek na četvrtom je podgorička kompanija „Codepixel“, čiji su suvlasnici Nenad Pejović i Mihailo Raspopović, dobila posao 23. jula da izradi softver koji će građanima omogućiti pristup vlastitim podacima o etničko-kulturološkim karakteristikama sa prošlogodišnjeg popisa. Dok je na drugom tenderu za reviziju koda softvera pobedila estonska kompanija „„Secnora Ou“ i obavezala se da do 7. septembra završi sve u vezi sa tim poslom.
Ako se uzme u obzir da će građani imati na raspolaganju jedan period kako bi uz pomoć „famoznog softvera“ prekontrolisali svoje podatke, konačni rezultati popisa bi najranije mogli da budu objavljeni tek sredinom jeseni.
„Ne odgovara im da NATO članica bude naseljena pretežno Srbima“
Istoričar Stefan Radojković smatra da mnogima u Crnoj Gori, ali i regionu, neće odgovarati rezultati popisa koji će, kako kaže, verifikovati faktičku zastupljenost Srba u ovoj zemlji i mogućnost da bi na Zapadnom Balkanu jedna od članica NATO-a mogla da bude zastupnik i srpskih interesa.
Foto: Zoran Ilić / RAS Srbija
– Ne odgovara im da jedna NATO članica bude očigledno naseljena pretežno srpskim etničkim stanovništvom, a onda to zapravo implicira dalje da bi ona vodila računa i o interesima ne samo srpskog naroda u Crnoj Gori, nego i o interesima Srbije, što oni verovatno pokušavaju da spreče. A ako bi se izašlo sa zvaničnim rezultatima popisa, to bi se zapravo zvanično verifikovalo defakto stanje koje bi dobilo pečat države i samim tim bilo bi neosporna činjenica do sledećih nekih popisa. A isto tako moramo se podsetiti da je ovaj popis, između ostalog, i odlagan baš zbog osetljive situacije u Crnoj Gori nakon onih avgustovskih promena 2020. godine – ocenjuje Radojković.
„Nije softversko nego političko pitanje“
Marija Marsenić, sociolog sa Instituta za evropske studije, takođe smatra da kašnjenje sa podacima iz prošlogodišnjeg popisa u Crnoj Gori „nije softversko, već političko pitanje zato što će rezultati drastično promeniti sadašnju sliku Crne Gore kao i njenu politiku“.
– Činjenica da na rezultate popisa stanovništva u Crnoj Gori čekamo već od 2023. godine i da podaci o nacionalnosti, veroispovesti i religiji još uvek nisu objavljeni, ukazuje nam na to da problem nije u raspisivanju tendera za nabavku softvera niti u formiranju komisija za usvajanje tih tendera, već taj problem polako prelazi u političko pitanje odnosno u politički problem – kaže Marsenić.
„Iza svega stoji kompromis Spajića i DPS-a“
Vladimir Pavićević, politikolog, ocenjuje da ovoliko kašnjenje sa objavljivanjem rezultata popisa ukazuje na „neozbiljnost“ i dodaje da iza svega stoji „politički kompromis“ premijera Milojka Spajića i DPS-a.
Foto: Tanjug / screenshot
– Da bi se razumelo šta je problem, kako je nastao problem, treba zapravo razumeti politički portret i karakter Milojka Spajića, predsednika vlade Crne Gore. On je preuzeo dužnost u momentu kada je popis trebalo da bude organizovan. Suočio se sa najavom bojkota popisa od strane Milovog DPS -a – podseća Pavićević.
Dodaje da je Spajić, kako bi eliminisao mogućnost bojkota prihvatio ideju da svaki građanin Crne Gore preko posebnog softvera dobije mogućnost da proveri verodostojnost onoga što je izjavio popisivačima.
Foto: dts Nachrichtenagentur / imago stock&people / Profimedia
– Šta je nastalo kao problem? Što do danas nemamo obezbeđen taj softver? Nekoliko puta je raspisivan tender da se obezbedi softver, softvera nema. I sad konačno imamo najavu da će softvera uskoro biti, što znači da bismo možda do kraja godine mogli da imamo i rezultate popisa koji se tiče ovih najosetljivijih pitanja – zaključuje Pavićević.