LjUBAV zvanične Podgorice prema Hrvatskoj, započeta pokajanjem Mila Đukanovića, produbljena ćutanjem na dolazak hrvatskih čelnika ratnim brodovima u zvanične posete, nastavljena je glasnim ćutanjem aktuelnih vlasti na otvoreno uplitanje u unutrašnje prilike u Crnoj Gori.
Novosti
O tome svedoči i poslednji primer kada je uprkos „zaklinjanju“ čelnika hora iz Podgorice da „nisu jugonostalgičari i da poštuju državne granice stvorene nakon podela 90-tih“, Udruga hrvatskih dobrovoljaca domovinskog rata ostala tvrda srca i nije dozvolila Podgoričanima da ih na Korčuli razgale pesmama o Titu… Za sve je kriva Rezolucija o genocidu u Jasenovcu koju su usvojili crnogorski poslanici, nakon čega je iz Hrvatske poletelo bezbroj „otrovnih strela“ prema Crnoj Gori, a ceh su prvi platili mladi kadeti kojima je onemogućeno školovanje na Vojnoj akademiji „Dr Franjo Tuđman“.
Usledio je bojkot i klasična ucena vaterpolo klubova iz Hrvatske da neće igrati u Kotoru na bazenu koji nosi ime legendarnog jugoslovenskog vaterpoliste Zorana Gopčevića. Razlog – planetarno poznati Džimi je kao rezervista JNA bio stražar u Morinju gde, istine radi, treba reći da nije stradao nijedan zarobljeni Hrvat. Za razliku od logora „Lora“ i drugih kazamata u Hrvatskoj, gde su umoreni mnogobrojni vojnici i rezervisti JNA o kojima zvanična Crna Gora i dalje „mudro“ ćuti… I tako, nakon par poteza koji se nisu svideli zvaničnom Zagrebu, naviklom da pred njim crnogorske glavešine drže pognutu glavu, ljubav je počela da bledi.
„Povređena“ strana, kojoj se ne samo u vreme Đukanovića titralo na bezbroj načina, više i ne skriva svoj bes poručujući, za sada između redova, da će ispostaviti još zahteva koji bi mogli da zaustave Crnu Goru na turbulentnom putovanju u Evropu. Kao i svako okretanje glave od roda rođenoga i na silu razbuktana „ljubav“ prema Hrvatskoj ima svoju cenu. Za sada, to su samo ćuške, ali čađ odavno pada po licu osiromašenog naroda „lokomotive koja će povući zemlje iz okruženja ka EU“.