Od kada su počeli protesti protiv iskopavanja litijuma ovog leta, opozicija nije bila u prvom planu, a nije izvesno ni da će se uskoro naći na čelu protesta pošto opozicione stranke i pokreti još nisu usaglasili stavove o narednim potezima. Jedni govore više o protestima, drugi o izborima, treći o deklaraciji o problemima, četvrti pozivaju u savez za uređeno društvo i državu… Analitičari ocenjuju da opozicija „nije ta opozicija“ ukoliko ih ljudi sa protesta neće.
Foto: Đorđe Kojadinović, Milan Ilić, Snežana Krstić, Shutterstock / Ringier
Proteste protiv iskopavanja litijuma, koji su se u poslednjih mesec dana održali u više od 20 gradova vodile su ekološke organizacije. Za to vreme, parlamentarna opozicija je bila sa strane ili predstavljala podršku. Za sada opozicioni lideri, stranke i pokreti nisu do kraja ni otvoreni ni usaglašeni u vezi sa daljim delovanjem.
Blic preporučuje
Svako ima svoj metod delovanja
Načelno, svi u opoziciji podržavaju ekološke proteste, ali uporedo sa tim nude različite metode delovanja. Ipak, čini se da im jedinstvo ponovo izmiče.
- Aleksandar Jovanović Ćuta iz Ekološkog ustanka predložio da protesti budu kao pre dve godine i da, „za početak, blokade budu od po sat na desetine mesta po Srbiji, a ukoliko se ne ispuni osnovni zahtev, onda povećavati svake nedelje po sat“. Smatra da će se tako čuvati energija, i doći će do istog rezultata kao i pre dve godine „da Vučić nema kud“. Šalje i poruku da „Rio Tinto čeka pakao u septembru“
- Draganu Đilasu, lideru SSP, fokus je više na izborima nego na protestima. Kako kaže, „nema druge mogućnosti za promenu vlasti osim pobede na izborima“, i da zbog toga njegova stranka zahteva „da u radnu grupu oko promena izbornih uslova uđu predstavnici misije ODIHR i predstavnici Evropskog parlamenta“.
Foto: Mitar Mitrović / Ringier
- Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta, kaže da će tražiti međunarodnu podršku među evropskim Zelenima da spreči iskopavanje litijuma u Srbiji, iako priznaje da su zbog toga na različitim stranama sa nemačkim Zelenima. Za jesen najavljuje „deklaraciju koja će se baviti problemima i interesima građana“.
- Miloš Jovanović, lider Novog DSS, smatra da „tek od jeseni kreće manifestacija nezadovoljstva zbog sveukupnog srozavanja i poniženja„, a na pomen izbora kaže da „opozicija mora da uzme neposredno učešće u organizaciji i sprovođenju izbora“
- Zoran Lutovac, predsednik DS pozvao je da se stvori „široki društveni savez koji bi okupio aktiviste, političke stranke, udruženja, strukovna udruženja, ugledne pojedince koji bi trebalo da iznedri jednu državu, uređenu državu i društvo pravde“.
Ipak, čini se da kao i na prethodnim masovnijim protestima, niko od opozicije koja predstavlja građane u institucijama, za sada nije spreman da stane na čelo protesta protiv iskopavanja litijuma koji okuplja građane najrazličitijih ideoloških orijentacija – od desnice do levice.
„Ako ih ljudi neće, onda nisu ta opozicija“
Lazar Marićević, politikolog, smatra da bi „opozicija trebalo da razgovara sa organizatorima protesta i da pokuša da nađe svoju ulogu“.
– Ako ih ljudi neće, onda nisu ta opozicija. Jednostavno nije njihovo vreme za to ili neki koji su ovde, da kažemo, imaju samo ime „zeleni“ u svom nazivu, nisu ti zeleni koji bi trebalo da iznesu ovu promenu – analizira Marićević.
Foto: Mitar Mitrović / Ringier
Kako kaže, ne postoji bolji način da se izađe iz litijumske krize od izbora, „jer tema koja deli društvo neće se razrešiti na referendumu, već na izborima“. Zbog toga smatra da opozicija treba da se pripremi za nove izbore, kojima treba da prethodi borba za fer i poštene uslove.
– Ne postoji jednostavno drugi način. A vlast će i nekako morati da izađe iz ovog problema, jer ovi protesti ne verujem da će se odjednom ugasiti i da će se sve završiti tako što će za dve godine rudnik proraditi i svi će ljudi biti srećni i od toga ubirati plodove. Jednostavno nije tako – ocenjuje Marićević.
„Opozicija mora da nađe zajednički jezik“
Kaže i da opozicija mora da nađe zajednički jezik, „ako misli da ostane u nekoj snazi i da postigne neki značajan rezultat“.
– Moraju da uključe ljude, savetnike, da ih savetuju šta da rade u sledećem periodu, i to ne samo na domaćem nivou, nego naročito na spoljno-političkom, pošto vlast dobro radi na spoljno-političkom nivou, čak odlično, a ovde imamo nesnalaženja opozicije – navodi Marićević.
„Opozicione stranke se nalaze u nokdaunu“
I Milan St Protić, istoričar, smatra da opozicija traži trenutno svoju ulogu.
Foto: Uroš Arsić / RAS Srbija
– (Opozicija) se kao ošamućeni bokser drži za konopce, za ono što im je sigurno pod navodnicima, a to su mesta u parlamentu, jer tu su na sigurnom tlu, ako iskorače iz toga boje se da će biti i gore nego ranije – kaže St Protić i dodaje da se opozicija boji da bi se možda gnev naroda mogao okrenuti protiv nje.
Kako kaže, „opozicione stranke se nalaze u nokdaunu, posle izbora u decembru i junu, nakon samoubilačkog poteza i bojkota izbora zbog čega je doživela „katastrofalan poraz u junu“ od čega „ne može da se oporavi“