Dan sećanja na stradale u NATO bombardovanju: Počela ceremonija u Batajnici, prisustvuje i Vučić

Na aerodromu „Pukovnik-pilot Milenko Pavlović“ u Batajnici večeras se obeležava Dan sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine.

Obeležavanju u Batajnici prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Državno-komemorativni skup počeo je u 19.55 sati parastosom koji služi patrijarh srpski Porfirije sa sveštenstvom, u vreme kada su se i sirene za vazdušnu opasnost oglasile pre 26 godina, nakon čega su prvi projektili pogodili zgradu Centra veze u prokupačkoj kasarni.

Obeležavanju Dana sećanja prisustvuju predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, premijer Miloš Vučević i ministri Vlade Srbije, u tehničkom mandatu predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić, predstavnici Vojske Srbije i policije, verskih zajednica, kao i veliki broj građana.

Na obeležavanju će se obratiti patrijarh Porfirije, predsednik Vučić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, kao i sin pilota pukovnika Milenka Pavlović, Nemanja Pavlović.

26 godina od NATO bombardovanja

Agresija NATO alijanse na Srbiju, odnosno tadašnju SR Jugoslaviju, trajala je od 24. marta do 10. juna 1999. godine, a prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom 78 dana agresije ubijen je 1.031 pripadnik Vojske i policije, a poginulo oko 2.500 civila, među njima 89 dece.

Ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba vodi se kao nestalo.

Kako je svetskoj javnosti predstavljeno, razlog agresije bila je situacija na Kosovu i Metohiji, odnosno teška humanitarna kriza na tom prostoru, a naredbu za napad dao je Havijer Solana, tada generalni sekretar NATO, generalu SAD Vesliju Klarku.

Kao izgovor za agresiju NATO iskorišćeni su događaji u Račku, 15. januara, a onda i neuspeh navodnih pregovora vođenih u Rambujeu i Parizu.

Izvršeno više od 2.000 udara

Prema prvom saopštenju Generalštaba Vojske Jugoslavije, 24. marta u prvom naletu gađano je više od 20 objekata. Prvi projektili pali su na kasarnu u Prokuplju u 19.53 sati. Sledio je napad na Prištinu, Kuršumliju, Batajnicu, Straževicu.

Tokom 11 sedmica agresije gotovo da nema grada u Srbiji koji se nije našao na meti. NATO je izvršio 2.300 udara i bacio 22.000 tona projektila, među kojima 37.000 zabranjenih kasetnih bombi i onih punjenih obogaćenim uranijumom.

Razoreno je ili oštećeno oko 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

Do obustave agresije NATO došlo je posle potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma kod Kumanova 9. juna 1999. godine.