Deo opozicije servirao novi plan za prelaznu vladu: Nisu ga svi podržali

Ideju prelazne vlade odlučno odbija predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali je sinoć napomenuo i da „možda bude“ ako ga „ljudi iz SNS ne budu slušali“. Studenti su ranije saopštili da ekspertska vlada „nije i ne sme da bude njihova nadležnost“. A deo opozicije, bez DS i Ekološkog ustanka, danas je predstavio svoju novu ideju ovog koncepta. Analitičari, istovremeno, smatraju da ova opcija odgovara opoziciji, a da bi je birači vladajućih stranaka protumačili kao vid slabosti i predaje.

Foto: Mitar Mitrović / Ringier

Zeleno-levi front, Stranka slobode i pravde, Srbija-centar, Narodni pokret Srbije i koalicija NADA okupili su se danas u Skupštini Srbije i pozvali da se „hitno krene u proces formiranja Vlade narodnog poverenja kao vremenski oročenog izvršnog organa“.

Blic preporučuje

PRELAZNA ILI TEHNIČKA VLADA – KOJA JE RAZLIKA Za opoziciju rešenje, za vlast prazna priča: Prelazna Vlada u Srbiji postojala samo jednom (VIDEO)

„ZABORAVITE TE IZRAZE PRELAZNA VLADA, OVAKVA, ONAKVA VLADA“ Brnabić: Opozicija ne želi referendum jer zna šta je volja naroda

Miroslav Aleksić iz Narodnog pokreta Srbije je rekao da „od danas teče rok za formiranje prelazne vlade“. Biljana Đorđević iz Zeleno-levog fronta je precizirala da bi trajala „najviše do devet meseci, imaće konkretne zadatke“.

– Kada je reč o sastavu, parlamentarne opozicione političke stranke koje stoje pred vama, zajedno sa društveno-političkim pokretima, a pre svega sa univerzitetima u blokadi, kao predlagači u ime slobodnih građana Srbije zajednički predlažu kandidate za mandatara koji bi morao da bude nestranačka ličnost, o kojoj će saglasnost postići svi akteri u Skupštini. Resori koji se bave onim oblastima koje su neophodne za ispunjenje zahteva i izbore ne mogu biti u rukama predstavnika sadašnje vlasti – kazala je Đorđević.

Foto: Zoran Mrđa / Fonet

Bez podrške DS i Ekološkog ustanka

Ipak, nisu sve stranke podržale predlog. Potpis na zahtev nisu stavile Demokratska stranka i Ekološki ustanak, a predsednik DS Srđan Milivojević je objasnio zašto.

– Ako studenti budu podržali formiranje prelazne vlade, onda možemo da pričamo o tome – rekao je Milivojević.

Aleksandar Jovanović Ćuta objasnio je da da Ekološki ustanak podržava koncept prelazne Vlade, ali da u njoj sede ljudi koji su prihvatljivi i studentima i profesorima i političkim strankama i najširim društvenim slojevima.

I Narodna stranka protiv

Vladimir Gajić, predsednik Narodne stranke, takođe je odbacio ideju.

– Prelazna Vlada je koalicija sa SNS… Da se ne pravimo naivni… Jer tu Vladu treba da izglasa postojeća većina u parlamentu – napisao je Gajić na mreži X.

Vučićevo „možda bude“ ima tri cilja

Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, kaže za „Blic“ da Vučićevo „možda bude“ oko prelazne vlade ima tri cilja.

• Želi tom porukom da naznači da nije jedini donosilac odluke i da deo odgovornosti prebaci i na ljude koji formalno upravljaju SNS.
• Da zadrži tenziju među biračima i pristalicama, kako ne bi bilo opuštanja.
• Najmanje realno, da ostavi tu opciju kao neku vrstu izlazne strategije, jer je u politici uvek dobro zadržati nogu kako se vrata ne bi skroz zatvorila.

Vučić je, inače, o ovome govorio komentarišući održavanje zbora građana na beogradskoj opštini Vračar.

– Hoće na izbore? Neće. U našoj zemlji se odluke donose na izborima, a ne na ulici. Oni koriste studente blokadere. Mnogi od njih bi da budu u tome, ali znaju da time postaju Đilasovi pioni. Šta god hoće na ulici, neće proći. Ili će biti formirana vlada po volji većine, ili idemo na izbore. A, možda bude i prelazna vlada, ali samo ako me ljudi iz SNS ne budu slušali i kažu ne interesuješ nas, mi ćemo da donesemo odluku mimo tvoje volje i to je to. I nema velike filozofije – kazao je Vučić.

Foto: Slobodan Miljević / Tanjug

Kome prelazna vlada odgovara i zašto?

Klačar bez dvoumljenja odgovara da je to opozicija i da će to ostati njihova ključna strategija, i to iz tri razloga:

• Prvo, ne mogu da se priključe aktuelnim studentskim protestima.
• Drugo, ne bi im odgovarali prevremeni izbori i najverovatnije bi ih bojkotovali.
• Treće, samim činom pristajanja vlada bi sama sebe detronizovala i teško bi bilo očekivati da posle toga SNS zadrži istu političku moć na izborima.

Klačar kaže i da, posledično, prelazna vlada ne odgovara vladajućoj koaliciji.

– Psihološki bi uticalo na birače. To bi bilo protumačeno kao vid slabosti i predaje i bili bi demotivisani – kaže Klačar.

„Brnabić: To je Đilasova vlada“

Nepuna dva sata pošto je deo parlamentarne opozicije izašao sa predlogom o prelaznoj vladi, reagovala je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, rekavši:

– Zaboravite te izraze prelazna vlada, ovakva vlada, onakva vlada… To je Đilasova vlada!

Foto: Vladimir Šporčić / Tanjug

Šta je prelazna vlada?

Bojan Vranić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu objasnio je da se „prelazna vlada se kao političko rešenje najčešće bira onda kada se duboka kriza ne može rešiti institucionalnim putem“.

– Najčešće su u pitanju krize poverenja u vladajuće stranke i kada vlast do te mere izgubi legitimitet da relevantni akteri u društvu, partije, civilno društvo, mediji, pa i birači, ne veruju da će vlast igrati fer i pošteno. U takvim situacijama se prelazna vlada uzima kao rešenje kojim bi se postigao minimalni dogovor oko nekog zacrtanog cilja, što mogu biti izborni uslovi, reforma medijskih zakona ili nešto treće – rekao je za BBC Vranić.

Najpoznatiji primer bio je posle 5. oktobra 2000. godine, kada je formirana kako bi se obezbedila stabilnost i organizovali fer i slobodni izbori u roku od tri meseca.

Kaže i da prelaznu vladu treba razlikovati od tehničke vlade, koja „postoji od trenutka kada jedna vlada završi mandat, a mandat druge ne počne, čime se omogućava kontinuitet u prelaznom periodu“, i ekspertske vlade, koja se značajno razlikuje i od prelazne i od tehničke.

– To su vlade gde ne birate predstavnike izabrane na izborima, već na osnovu autoriteta, znanja, iskustva ili veština – kaže Vranić.