Evropska unija (EU) ove nedelje nije uspela za isti sto da sedne sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i prištinskim premijerom Aljbinom Kurtijem, ali je zato uspela da se pohvali rezultatima rada u poslednje četiri godine na putu, kako kažu, ka normalizaciji odnosa dve strane. Ipak, čini se da je na njemu bilo više eskalacije koju je Brisel s vremena na vreme privremeno „gasio“, ali bez mogućnosti ili volje i želje da natera Prištinu da prestane sa jednostranim potezima i formira Zajednicu srpskih opština (ZSO) na šta se obavezala još 2013. godine.
Foto: Jovana Kulašević, Tanjug, VALDRIN XHEMAJ / Ringier
Ovo je bio verovatno poslednji sastanak Đuzepa Borelja kao šefa diplomatije EU sa Vučićem i Kurtijem. On je nakon njega rekao da je Kurti postavio tri uslova da bi se sastao sa Vučićem, ali se i pohvalio onim šta je sve postignuto u dijalogu Beograda i Prištine tokom njegovog četvorogodišnjeg mandata:
Blic preporučuje
- Energetski sporazum, odnosno energetska mapa puta
- Ukidanje ulazno-izlaznih dokumenata
- Rešenje pitanja registarskih tablica
- Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa i njegov implementacioni Aneks u februaru i martu 2023. godine (Ohridski sporazum)
Samo jedna rečenica o ZSO
Borelj je govorio i o problemima sa kojima se EU kao posrednik suočavala poslednje četiri godine, pa je naveo i barikade i blokade puteva, i proteste u kojima je povređeno 90 pripadnika KFOR-a prošle godine, kao i pucnjavu u Banjskoj u kojoj je, kako je rekao, ubijen jedan kosovski policajac.
Pritom, odlazeći šef diplomatije EU je propustio da kaže da je do eskalacije na Kosovu dolazilo uglavnom nakon jednostranih poteza Prištine, kao i da je u tim incidentima bilo i povređenih i ubijenih Srba.
Foto: Jean-Francois Badias / Tanjug/AP
U samo jednoj rečenici spomenuo je formiranje Zajednice srpskih opština kao jedno od najosetljivijih pitanja, sa kojim se tapka u mestu godinama unazad i koju Priština godinama ignoriše. Štaviše, EU je garant Briselskog sporazuma iz 2013. godine koji predviđa formiranje ZSO.
Imajući sve to u vidu, postavlja se pitanje koji su dometi dijaloga i šta dalje?
Bez ZSO nema suštinskog nastavka dijaloga
Zoran Milivojević, diplomata, smatra da je neuspešan sastanak Kurtija i Vučića u Briselu pokazao da smo „i dalje u blokadi dijaloga“ i to zbog prištinske strane.
Kako kaže, bez pune implementacije Briselskog sporazuma iz 2023. godine i ZSO nema suštinskog nastavka dijaloga i „pitanje normalizacije je otvoreno uz rizik dalje eskalacije, pretnje stabilnosti i bezbednosti“.
– I to svi znaju, pa i Brisel. Nije slučajno što se oni pozivaju na neophodnost da se ZSO implementira, neka pređu sa reči na dela, neka na tome porade. Odgovornost je na posredniku koji ima instrumente da deluje na prištinsku stranu i na prištinskoj strani koja je isključiva i koja deluje maksimalistički što nije moguće za nastavak dijaloga – rekao je on za „Blic“ TV.
Bez pomaka do početka sledeće godine?
Milica Andrić Rakić, programska menadžerka „Društvene inicijative“, kaže da nije realno da bude bilo kakvih pomaka u dijalogu, „ni po pitanju ZSO do kraja Lajčakovog mandata, pogotovo što su kosovski izbori najavljeni 2025. godine“.
– Sve što možemo da očekujemo je od početka sledeće godine. Nakon što se izabere američki predsednik i uspostavi američka administracija. Do tada možemo da očekujemo samo kontrolisanje krize i zaista ne vidim bilo kakav prostor da dođe do političkih rešenja. U slučaju da u mandatu nove kosovske vlade imamo vladu Samoopredeljenja koja će opet biti samostalna, bez većih koalicionih partnera, ne vidim da ni tada može doći do formiranja ZSO – navodi Andrić Rakić.
Foto: Youtube Kosovo online / youtube
Kako je ocenila, produžetak Lajčakovog mandata predstavlja kolegijalni čin dobre volje Borelja prema „osobi koja će ga zameniti na toj funkciji“.
– Jednostavno, da se da prostor toj osobi, da se prvo uputi u dijalog, a onda da odabere osobu koja će da bude posrednik, odnosno da preuzme ulogu Miroslava Lajčaka, a sa kojim će u narednom periodu da radi. Dakle, mislim da je to jedina stvar zbog čega je došlo do produžetka njegovog mandata. On će najverovatnije najveći deo tog mandata učestvovati u pronalaženju naslednika, a takođe i pomoći toj osobi da se uputi detaljnije u dijalog – kaže Andrić Rakić za „Kosovo online“.
Lajčak pomaže Boreljovom nasledniku?
Miroslavu Lajčaku, specijalnom izaslaniku EU za dijalog Beograda i Prištine produžen je mandat do januara 2025. godine, kako bi se u narednom periodu napredovalo na putu ka normalizaciji odnosa dve strane.
On će sledeće nedelje ugostiti glavne pregovarače u dijalogu Petra Petkovića, direktora Kancelarije za KiM i Besnika Bisljimija, zamenika kosovskog premijera.
Foto: Marko Đoković / Tanjug
Petković i Bisljimi su se prethodnih meseci već bezuspešno sastajali kako bi rešili krizu nastalu zbog ukidanja dinara na Kosovu.