Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je šefa Delegacije EU u Srbiji Emanuela Žiofrea, sa kojim je razgovarao o situaciji na Kosovu i Metohiji i tom prilikom je pozvao EU i zemlje članice da se hitno i kroz konkretan angažman suprotstave samovolji Prištine.
Foto: Blic TV / screenshot
U „Jutro na Blic“ Milovan Drecun, predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije ističe da Srbija može da deluje na diplomatskom planu, što se i čini vršenjem pritiska na zapadne zemlje koje imaju uticaj na Aljbina Kurtija.
Blic preporučuje
„PLAŠI ME ŠTA SAM ČUO U KOMANDI NATO“ Milovan Drecun nakon što je Savet Evrope usvojio preporuku za prijem Kosova: Ono što sledi je VEOMA OPASNO PO NAS
– Ovde imate dva veoma izražena problema. Jedan problem je tumačenje predloga Francuske i Nemačke. Prvo da li je to sporazum ili nije, a drugo da li ga i kako treba usvojiti – kaže Drecun.
Postavlja se pitanje zašto zvaničnici smatraju da je predlog Francuske i Nemačke zvaničan predlog, kad on nije usvojen u Skupštini Srbije.
Foto: Blic TV / screenshot
– SAD vodi takvu politiku kojom dozvoljava Kurtiju da maltretira Srbe, i vrši pritisak na Srbiju – kaže Drecun.
Napominje da je Aljbin Kurti potpuno umrtvio dijalog.
– Ponašanje Kurtija je indikativno. Kurti je nametnuo priču da prvo mi priznamo Kosovo, pa ćemo o ostalim stvarima da razgovaramo i tako je umrtvio dijalog – kaže Drecun.
Pitanje je političke volje da li zapad želi da disciplinuje Kurtija. Kako ističe, i zapadu odgovara da Kurti indirektno vrši pritisak na Srbiju kroz maltretiranje Srba na KiM.
– Zapad tako šalje nedvosmislenu poruku – ako ne prihvatite ono što tražimo od vas, a to je sada već otvoreno priznanje Kosova, onda ćemo dozvoliti Kurtiju da do maksimuma maltretira Srbe na Kosovu – kaže Drecun.
Umesto da se dijaloga krenulo se u miniranje dijaloga
Drecun objašnjava da Priština nije bila spremna za razgovor o ključnim pitanjima ili, i ako jeste, nije pokazivala spremnost da postigne dogovor.
Na pitanje da li Evropska unija ima mehanizme da stane na put ovakvom ponašanja Drecun odgovara:
Foto: Blic TV / screenshot
– Evropska unija zaista može preduzeti određene mere. I to su pokazale i Sjedinjene Američke Države i NATO – kaže Drecun.
– Imali smo eskalaciju krize na severu Kosova i EU je uvela određene sankcije protiv Prištine. Međutim, nakon toga je Borelj tražio ukidanje tih sankcija, uprkos činjenici da nismo videli deeskalaciju. Umesto toga, videli smo dodatnu eskalaciju, što je rezultiralo terorisanjem srpskog naroda i onemogućavanjem rada naših institucija – kaže Drecun.
Ponavlja da je Kurtijeva strategija jasna – da prvo dobije priznanje od Beograda, a zatim da razgovara o drugim pitanjima.
Vežbe NATO prisilile Kurtija da odustane od otvaranja mosta na Ibru
Dok se dijalog između Beograda i Prištine nastavlja pod teškim uslovima, ključni događaji i politički potezi utiru put za buduće odluke. Jedan od takvih događaja bio je privremeno otvaranje Mosta na Ibru, koji je privukao pažnju NATO-a i zapadnih sila i doveo do strateških poteza kako bi se izbegli incidenti.
– Kada je bilo pitanje otvaranja Mosta na Ibru, obaveštajne službe NATO-a su procenile da bi moglo doći do incidenata. Politička odluka vodećih zapadnih država bila je da se zaustavi Kurti u ovoj fazi. NATO je postavio svoja vozila i održao vežbe, što je Kurtija prisililo da odustane od otvaranja – kaže Drecun.
Ovaj incident pokazuje da postoje mehanizmi kojima zapadni partneri mogu disciplinovati Kurtija, ali postavlja pitanje političke volje, naglašava Milovan Drecun.
Tri tačke oblikuju ambijent na Kosovu
– Postoje tri ključne tačke koje trenutno oblikuju ambijent na Kosovu. To su tranzicioni postizborni period u EU, gde se menjaju ključni lideri. Borelj će biti zamenjen, a mandat Lajčeka traje do januara. Druga tačka su izbori u Sjedinjenim Američkim Državama u novembru, sa novim predsednikom koji će preuzeti vlast početkom naredne godine. Mislim da će to drastično uticati na nas. Kurti se sigurno plaši mogućeg povratka Donalda Trampa u Belu kuću i specijalne uloge koju bi Ričard Grenel mogao imati – kaže Drecun.
Kao treću tačku izdvaja izbore na Kosovu i Metohiji u februaru mesecu.
– Kurtijevo glavno obećanje kada je došao na vlast bilo je da neće formirati zajednicu Srpskih opština i da će reintegrisati sever Kosova. To obećanje mu je donelo značajnu podršku, a izbori su prilika gde se ova obećanja testiraju. Zbog toga ne možemo očekivati promenu njegovog ponašanja – zaključuje Drecun.
Šta je ključno za Srbiju
Milovan Drecun napominje da je ključno pitanje za Srbiju da razjasni sve dileme sa zapadom oko predloga Francuske i Nemačke i da se fokusira na bitne tačke koje se odnose na priznavanje Kosova i Metohije kao samostalne države, kao i na pristajanje na članstvo Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.
– Mislim da moramo u Skupštini usvojiti rezoluciju ili deklaraciju koja će snažiti našu poziciju i odbaciti dve ključne tačke pritiska. Kurtijev pritisak na srpski narod koristi se kao sredstvo pritiska na Beograd. Zbog toga moramo prvo odbiti pritisak Zapada kako bismo mogli efikasno pomagati Srbima – kaže Drecun.
Foto: Blic TV / screenshot
Naglašava da moramo sprovoditi snažne diplomatske aktivnosti i tražiti saveznike na međunarodnom planu.
– Ne samo da bismo izbegli optužbe za krah dijaloga, već zato što nam je potreban format za razgovor sa Prištinom. Bez takvog formata, nećemo imati platformu za diskusiju i potencijalno rešenje – kaže Drecun.
Napominje da Priština stalno podiže lestvicu zahteva, a ključno pitanje koje i dalje ostaje jeste sloboda kretanja robe iz centralne Srbije na Kosovo, posebno u srpske sredine.
Foto: Ringier