Sednici prisustvuje 155 poslanika. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić kazala je da su kvorum za rad obezbedili poslanici vladajućih stranaka, kojima se zahvalila na tome.
Blic preporučuje
Janjić: Niko normalan ne može biti protiv prosperiteta, ali treba sagledati posledice
Jovan Janjić iz poslaničke grupe „Mi – glas iz naroda“ rekao je da „niko normalan ne može biti protiv interesa zemlje, ekonomskog prosperiteta, ali treba sagledati kakve posledice ostavlja to što se nudi. Pored života i zdravlja je spokoj naroda, priroda i izvesna budućnost. Rađevina i Jadar su moj zavičaj, tu sam rođen i naučio sam da treba govoriti po savesti“, rekao je Janjić.
Istakao je da je zemljama Zapadne Evrope do litijuma više stalo, ne zbog interesa Srbije, već zbog svojih interesa.
– Imaju litijuma još više kod sebe, ali im je stalo do litijuma iz neke druge zemlje. U tome imaju interes, a ne posledice. One ostaju tamo gde se rudari, u Srbiji – rekao je Janjić.
Đedović: Najveće postrojenje za preradu litijuma biće otvoreno u Finskoj u 2025.
Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike poručila je između ostalog da „projekta neće biti ako se se studijama dokaže da će Jadar biti pustinja“.
– Eksploatacija litijuma je ili već u toku ili je u planu preko 20 projekata širom Evrope. I evo samo ću navesti nekoliko. AMG Litijum je prošlog meseca otvorio prvu nemačku rafineriju litijuma u gradu Bitterfeld-Wolfen, 35 kilometara udaljenom od Lajpciga. Ovde će se od sledeće godine proizvoditi do 20 hiljada tona litijum hidroksida, što bi trebalo da bude dovoljno za oko pola miliona električnih automobila – navela je Đedović.
Kako je rekla, najveće postrojenje za preradu litijuma biće u industrijskoj zoni u Frankfurtu.
– Na samo 15 kilometara od centra Frankfurta, odnosno 8,2 kilometara od aerodroma. U gradu Kokola u Finskoj, koji ste pominjali, otvara se jedan od najvećih rudnika litijuma u Evropi, koji se zove Keliber. Sa pet mesta ekstrakcije, ali i skladišta, te fabrika za preradu litijuma, i to sve u industrijskom parku, nedaleko od grada. Početkom 2025. godine se otvara u Finskoj koja ima najstrožije kriterijume i zakone u oblasti životne sredine. Da podsetim, projekat Jadar se još razmatra. Zbog vaših dezinformacija, kasnimo za celom Evropom. Da, mogli smo da budemo među prvima, ali svakako nećemo biti – poručila je Đedović.
Nestorović: Zašto vlast obmanjuje narod da je „Jadar“ u fazi pregovora
Danijela Nestorović iz Ekološkog ustanka upitala je zbog čega predstavnici vlasti, kako je rekla, „obmanjuju narod“ da se ovaj projekat i dalje nalazi u fazi pregovora i da se za njegovu realizaciju čekaju rezultati istraživanja kada je predsednik Vučić izjavio da je Srbiju učlanio u „litijumsku alijansu“, misleći na Hamburšku konferenciju o održivosti „Globalna alijansa za baterije“.
Đedović: Projekta neće biti ako se studijama dokaže da će Jadar postati pustinja
– O čemu mi ovde pričamo o zaštiti vode i zemlje, ili o ljudima koji su pregovarali sa kompanijom, što se vidi u javno dostupnim dokumentima. Nisam iznela nijedan tajni ili privatni dokument, niko je bilo ko demantovao te dokumente – rekla je ministarka.
Kaže da nikoga nije targetirala, i da su ti ljudi svoja imanja dobrovoljno prodali.
– Svi mogu da se obrate, zato je Vlada i napravila kol centar, ko god ima bilo koje pitanje o projektu. Išli smo u direktnu komunikaciju sa građanima, i svi su mogli da dođu. Spremni smo da odgovorimo na sva pitanje. Ne izvlačite iz konteksta da se ovde neko ne brine za građane, rezultati izbora to i govore – kazala je Đedović Handanović.
Nestorović pročitala pismo meštana iz Gornjih Nedeljica
Prethodno je poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović pročitala pismo koje je ekološki aktivista Nebojša Petković, ispred meštana Gornjih Nedeljica, uputio direktno ministarki energetike u kom demantuju njene navode o prodaji zemljišta u predelu na kom je planiran rudnik litijuma.
U pismu se navodi da nije korektno da ministarka u javnosti iznosi privatne ugovore o prodaji imovine kompaniji „Rio Sava Eksplorejšn“, a da je još nekorektnije da se to radi selektivno i da se za neke ugovore pročitaju njihovi iznosi, a za neke ne.
Opomena i za Ćutu
Veće tenzije izazvalo je i obraćanje Aleksandra Jovanović Ćute, poslanika Ekološkog ustanka, koji je u jednom trenutku u parlamentu pokazao klip kukuruza i med iz Gornjih Nedeljica.
– Šta ćete da radite vi sutra kad Vučić ponovo i Brnabić ponovo kažu stop projektu Rio Tinto? Šta ćete vi mučenici da radite bre, je li? Vi što ste zbir najgorih ljudskih osobina na čelu sa Milenkom Jovanovim koji će sutra ponovo reći, ma Rio Tinto ne. Gospođo Brnabić, ajde urlajte, ajde urlajte (obratio se poslanicima vladajuće koalicije prim. aut.). Gospođo Brnabić, gospođo Brnabić, hoćete da smirite ove vaše arlaukače? Ja nikad nisam bio član ni jedne stranke. Dajte ovo smirite – obratio se Jovanović predsednici parlamenta.
Foto: Youtube / screenshot
Brnabić ga je upitala: „Nisam vas čula, šta ste rekli ovi moji…“?
– Bukače, arlaukače, a može i životinjsku farmu, kako vam više odgovara – odgovorio je Jovanović.
Predsednica parlamenta mu je na to poručila.
– Pa dobro, za to ste dobili sada opomenu, nastavite – rekla je Brnabić.
Jovanović je na to reagovao osmehom.
– Opomenu, drago mi je, koja je to po redu opomena? – upitao je poslanik Ekološkog ustanka.
Dve opomene za Parandilovića
Prvih sat vremena sednica proteklo je relativno mirno, ali ne zadugo jer je Miloš Parandilović, poslanik Novog lica Srbije, „zaradio“ dve opomene zbog, kako je rečeno, uvreda koje je uputio tokom postavljanja pitanja.
On se obratio uz reči „Pomaže Bog, napredni štakori, kako ste mi danas…“, zbog čega je zaradio jednu, a ubrzo i drugu opomenu jer je, kako je Brnabić rekla, nastavio sa vređanjem.
Foto: Youtube / screenshot
– Podvodite Srbiju Rio Tintu. Vi brinete u automobilskoj industriji Nemačkoj. Ovde vam se sve raspada. Narod vam gladan. Vi se plašite da li će Nemci imati litijumske baterije. Vi ste nenormalni ljudi, bre – rekao je on, dodavši da opomene mogu da mu izriču do sutra.
Brnabić je kazala da su svi „čuli klasično divljanje nevaspitanog čoveka“.
Predlog podnelo 86 poslanika opozicije
Predlog zakona o Izmenama zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima podnelo je 86 poslanika opozicionih stranaka, a njime se traži zabrana istraživanja i eksploatacije bora i litijuma.
Foto: Strahinja Aćimović / Tanjug
Jučerašnje zasedanje prekinuto je odmah nakon intoniranja himne jer, kako je saopšteno, nije bilo kvoruma, pa je nastavljena nakon sat vremena pošto je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić zamolila poslanike Srpske napredne stranke da se registruju i obezbede kvorum.
Fantomski spisak poslanika zbog kojih nije bilo juče kvoruma
Zbog čega jučerašnja sednica nije počela na vreme tema je kojom se javnost bavi već dva dana pa je isplivao i fantomski spisak poslanika koji navodno nisu bili u skupštinskoj sali.
Nestorović: Velika ekološka šteta, mala ekonomska korist
Predlog zakona je obrazlagala poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović, obrazlaganje je trajalo skoro dva i po sata, a osnovne poruke bile su da bi projekat „Jadar“ naneo veliku ekološku štetu, a malu ekonomsku korist Srbiji.
Foto: Youtube / screenshot
Rekla je da bi eksploatacija jadarita veoma negativno uticala na vodu i zemljište i kako tvrdi, „ostavila pustoš“, a da bi prostor na kome je projekat planiran, a nalazi se samo 15 kilometara od Loznice, bio degradiran.
Nestorović je kritikovala izjave predstavnika vlasti u vezi sa ovom temom i osvrnula se na odluke Ustavnog suda i istakla da je među njima bilo dosta kontradiktornosti te da je donošenjem raznih odluka u vezi sa projektom „Jadar“, kako tvrdi, više puta povređen i Ustav Srbije. Ona je zapitala i kako je došlo do oživljavanja prostornog plana i projekta „Jadar“.
Đedović Handanović: Niz neistina
Ispred Vlade Srbije poslanicima se obratila resorna ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i navela da Vlada Srbije predlaže parlamentu da predlog ne prihvati.
Foto: Djordje Kojadinovic / Ringier
Istakla je da predlog sadrži niz neistina, da bi ekonomska korist od projekta „Jadar“ bila velika, pa se očekuje ukupan efekat na BDP od 11-12 milijardi evra ili preko 16 odsto BDP-a.