Nova briselska administracija razmišlja o drugim mehanizmima normalizacije odnosa Beograda i Prištine
Jedan od mogućih je i vraćanje na tehnička pitanja
Posle punih 12 godina dijalog Beograda i Prištine bi mogao da promeni format pošto je Kaja Kalas, nova šefica diplomatije EU, najavila da se razmatraju drugi i mehanizmi normalizacije odnosa dve strane. To bi moglo da znači vraćanje na tehnička pitanja, ali i jedinstven pristup stabilizaciji situacije na KiM i formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO), ocenjuju analitičari za „Blic“.
Kaja Kalas, nova šefica EU diplomatije, rekla je za „Radio slobodna Evropa“ da je u „interesu EU normalizacija odnosa između Beograda i Prištine, bilo kroz proces dijaloga ili neki drugi mehanizam“, i da će zajedno sa Peterom Sorensenom, izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine, „prikupljati ideje i izneti predlog“ uskoro.
Blic preporučuje
– Mislim da moramo imati na umu krajnji cilj normalizaciju odnosa, kako bi obe strane mogle da napreduju na svom evropskom putu. Možda će to biti kroz dijalog, a možda kroz neki drugi alat – rekla je Kalas.
Ako se zna da je dijalog već godinama u „ćorsokaku“, postavlja se pitanje koji bi to drugi mehanizam mogao da približi Beograd i Prištinu normalizaciji odnosa?
„EU shvatila da je dosadašnji format iscrpljen“
Ognjen Gogić, politikolog, ocenjuje za „Blic“ da Evropska unija nema mnogo drugih mehanizama koje do sada nije koristila kao posrednik u dijalogu Beograda i Prištine.
– Dobro je što je EU shvatila da je dosadašnji format dijaloga nefunkcionalan i iscrpljen zbog čega bi drugi mehanizam mogao da bude vraćanje na niži, tehnički nivo komunikacije. Mislim da se Brisel 2023. godine previše zaleteo sa Ohridskim sporazumom koji je trebalo da vodi ka normalizaciji odnosa odnosno de fakto priznanju Kosova. Zato se nedavno Sorensen vratio opet na teme poput prometa robe, pitanja nestalih lica i druge tehničke stvari – analizira Gogić.
Foto: Blic TV / screenshot
Kako kaže, moguće da će u Briselu smanjiti očekivanja od dijaloga.
– Najverovatnije će sniziti ciljeve i vratiti na pojedinačna pitanja, s tim što su to teme o kojima Beograd hoće da razgovara, ali Aljbin Kurti neće. Kurti hoće samo da priča o priznanju nezavisnosti Kosova i to ne de fakto nego de jure – navodi Gogić.
Nemačka i Velika Britanija neće više „ispod žita“ podsticati jednostrane akcije Kurtija?
Dodaje da bi EU za promenu mogla da radi na stabilizaciji situacije na Kosovu.
– Priština jeste pod sankcijama EU od 2023. godine, ali tokom ove dve godine Nemačka i Velika Britanija su ispod žita ohrabrivale jednostrane akcije Kurtija. EU bi od sad mogla da bude jedinstvenija i u tom pogledu i doprineti većoj stabilnosti na Kosovu – ocenjuje Gogić.
Foto: Arnaud Andrieu / Sipa Press / Profimedia
On smatra da se do normalizacije odnosa Beograda i Prištine može doći represivnim merama EU.
– Brisel je i do sada koristio metod „štapa i šargarepe“ u dijalogu Beograda i Prištine. od napretka u dijalogu zavisio je napredak Srbije i Kosova ka EU. Međutim, problem je što su i jedna i druga strana nemaju jasnu perspektivu članstva u EU. Recimo, da iz Brisela kažu da će se Srbija i Kosovo za nekoliko godina naći u EU onda bi lideri iz Beograda i Prištine preuzeli veću odgovornost da dođe do normalizacije odnosa. Ovako, to nije na stolu pa samim tim Brisel nema tu opciju da podstakne dijalog – analizira Gogić.
Napredak u dijalogu uslov za isporuku prve tranše iz Plana rasta?
Kako kaže, Kosovo nije jedino dugoročno pitanje na svetu.
– Postoje primeri dugoročnih pregovora o Kipru, Južnoj Osetiji ili Abhaziji… Zato mislim da je realnije da EU odustane od prevelikih ciljeva i spusti dijalog na tehnički nivo. Mogla bi da isporuku prve tranše novca za Srbiju i Kosova iz Plana rasta za Zapadni Balkan uslovi napretkom u dijalogu Beograda i Prištine – zaključuje Gogić.
„Bez ZSO nema napretka u dijalogu“
S druge strane, Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije smatra da bi EU morala, prvo, da utiče na Prištinu da ispoštuje ranije dogovoreno.
– Bez formiranja Zajednice srpskih opština nema napretka u dijalogu. ZSO je uslov opstanka Srba na KiM i uslov opstanka multietničkog Kosova. Sve drugo vodi u nestanak Srba sa Kosova. Zato očekujem da će EU odrediti rokove do kada Priština mora da formira ZSO bez obzira na to da li je to u skladu ili nije sa Ustavom Kosova – navodi Zečević.
Foto: Dimitrije Goll / Tanjug
Kako kaže, nema drugog političkog izlaza iz ove situacije.
– Drugi izlaz je etnički čisto Kosovo bez srpskog naroda koji ima istorijske korene na KiM i brojne duhovne i kulturne spomenike – ocenjuje Zečević.
Dodaje da bi EU morala da zauzme čvršći stav ako Priština i dalje izbegava formiranje ZSO.
– Brisel bi mogao da zapreti Prištini da će je izopštiti iz kompletnog sistema EU, od ekonomske pomoći pa nadalje. Jednostavno, formiranje ZSO predugo traje, više od decenije zbog čega se i kredibilitet EU kao posrednika u dijalogu dovodi u pitanje – zaključuje Zečević.