GRAĐANI Srbije u nedelju biraju vlast u 89 lokalnih samouprava. Beograđani će na birališta drugi put za nešto više od pet meseci, jer u decembarskoj turi predstavnici političkih partija koji su ušli u lokalni parlament nisu uspeli da formiraju većinu.
G.Šljivić
Narod će uzeti olovke u ruke i u 52 opštine u unutrašnjosti i 17 prestoničkih, ali i u Novom Sadu, Nišu, Čačku, Užicu, Jagodini…
Zbog izmene izbornih zakona u „minut do 12“ i na zahtev opozicije, biračko pravo na novoj adresi neće moći da ostvare oni koji su se tu doselili posle 3. jula 2023. godine. Pred prestoničkim glasačima biće 14 lista koje će se nadmetati za 110 odborničkih mesta. Toliko takmaca je bilo i u prethodnoj izbornoj trci. Istu ponudu imaju i Novosađani koji biraju 78 odbornika. Na glasačkom listiću u Nišu postoji 11 opcija, a politički okršaj se vodi oko 61 mandata u lokalnom parlamentu. Zrenjaninci će moći da biraju između pet ponuđenih opcija, koliko ih je u igri za 67 odborničkih mesta. I 46.880 Kikinđana dobiće glasački listić na kojem je pet rivala, dok će se u Staroj Pazovi birati između osam lista.
Najveći broj birača je u glavnom gradu, gde pravo glasa ima 1.602.112 građana što je za 11.000 manje nego na decembarskim izborima. Kada je reč o broju birača na beogradskim opštinama, najviše ih je na Novom Beogradu. Najveća razlika u broju glasača u odnosu na 17. decembar, evidentirana je u Zemunu, gde ih je sada 348 više. U ostalim opštinama promene u odnosu na prethodni presek su neznatne. U Novom Sadu biračkim pravom raspolaže 339.223 građana, dok će svoju dužnost moći da ispuni i 227.471 Nišlija.
Birališta se otvaraju u 7.00 i zatvaraju se u 20.00, a svakom biraču koji se u trenutku zatvaranja glasačkog mesta zatekao u redu, mora da se omogući da glasa. Svoj identitet građani su dužni da dokažu važećom ličnom kartom ili pasošem, dok poziv za glasanje nije neophodno poneti sa sobom.
U slučaju da biračima nije dostavljeno obaveštenje, broj i adresu biračkog mesta moguće je proveriti upitom na veb-prezentaciji Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Članovi biračkog odbora dužni su da provere glasaču kažiprst desne ruke UV lampom, da bi ustanovili da li je već glasano, da utvrde identitet proverom podataka iz ličnih dokumenata. Potom proveravaju birački spisak i zaokružuju redni broj ispred imena birača, nakon čega se glasači potpisuju, obeležava im se kažiprst desne ruke sprejom, a potom mu se predaje glasački listić i upućuje na glasanje iza paravana. Glasa se tako što se zaokružuje redni broj ispred naziva jedne liste.
S obzirom na to da se u Beogradu, kao i Nišu, biraju istovremeno i odbornici Skupštine Grada i opština, na ovim mestima će glasači dobiti dva listića koje će ubacivati u dve kutije.
Domaći i strani kontrolori
OEBS je nedavno otvorio kancelariju u Srbiji za praćenje lokalnih izbora, na poziv vlasti u Beogradu. Posmatračku misiju čini glavni tim od 11 međunarodnih stručnjaka čije je sedište u našoj prestonici, kao i 18 „dugoročnih“ nadzornika koji su raspoređeni na devet lokacija u Srbiji. Oni su tražili da bude angažovano i 160 „kratkotrajnih“ koji će se pridružiti toj misiji.
ODIHR će posmatrati ceo izborni proces – otvaranje biračkih mesta, glasanje, brojanje, sabiranje rezultata i izneće procenu o usklađenosti sprovođenja izbora sa OEBS i drugim međunarodnim standarima. Kada je reč o CeSID, oni će imati više od 500 kontrolora na biračkim mestima u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, odakle će tokom čitavog dana izveštavati.
Bez glasa oko 10.000 građana
ZBOG promene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, oko 52.000 građana moraće da računa i na troškove puta ukoliko želi da ostvari birčako pravo, jer neće moći da glasa na novoj već na staroj adresi. Oko 10.000 ljudi ostaće uskraćeno da izrazi izbornu volju.
– Ova situacija se odnosi na one koji su se preselili iz lokalnih samouprava u kojima su održani izbori 17. decembra 2023. godine, tako da zapravo sa njihovim, uslovno da kažem, „vraćanjem na stare adrese“, oni će izgubiti biračko pravo, odnosno neće moći da glasaju 2. juna. Ono što nas dalje očekuje posle izbora jeste unapređenje sistema i da nađemo mogućnost na koji način te ljude da vratimo na nove adrese na koje su se prijavili – kaže ministarka državne uprave i lokalne samouprave Jelena Žarić Kovačević.
Mogu i pomagači
BIRAČ koji usled nepismenosti, slabovidosti, invaliditeta ili nekog drugog razloga nije u stanju da sam popuni glasački listić, ima pravo da na biračko mesto povede pomagača koji će umesto njega popuniti glasački listić onako kako mu birač odredi. Takođe, ukoliko usled bolesti, starosti ili invaliditeta nije u stanju da dođe na biračko mesto, može da se prijavi komisiji koja će mu omogućiti da glasa u svom domu. To će moći da učini najkasnije 2. juna do 11 časova obaveštavanjem lokalne izborne komisije.