Evropska unija je Rusiji do sada uvela 14 paketa sankcija, a Srbija je jedina zemlja Zapadnog Balkana, jedna od retkih na svetu, koja se nije pridružila merama protiv Kremlja.
Blic preporučuje
SANKCIJE RUSIJI NA STOLU Vučić najavio tešku nedelju i stari – novi zahtev za Srbiju: Ovo je dan kada bi KLUPKO MOGLO DA SE ODMOTA
VUČIĆ UPOZORAVA: Sledi teška nedelja – SANKCIJE RUSIJI na stolu!
Ko je za, a ko protiv sankcija Rusiji?
Da li ćemo se odlučiti na ovaj korak, šta ćemo dobiti a šta izgubiti ako se nagnemo na jednu ili na drugu stranu, govorili su za „Blic uživo“ Dejan Vuk Stanković i Miodrag Kapor.
– Pa ja očekujem da će u nekom obliku to pitanje biti postavljeno, verovatno kroz formu deklaracije. A sad, veliko je pitanje na koji način, da li će uopšte predsednik Srbije učestvovati na forumu u Dubrovniku, imajući u vidu ne samo da je to teško i za nas vrlo osetljivo pitanje po više različitih nivoa, nego i zbog okolnosti da je domaćin tog skupa predvideo i posetu muzeju Domovinskog rata, koji se nalazi u Dubrovniku, što pretpostavljam da nije omiljena destinacija bilo kog srpskog predsednika, posebno Aleksandra Vučića, koji drži do nacionalnog dostojanstva, razvija kulturu sećanja na žrtve ratova 90-ih godina, pre svega žrtve hrvatske agresije. Danas sam u razgovoru sa crnogorskim novinarima čuo stav predsednika Srbije da je Srbija neutralna zemlja. Iz toga sledi da nema opredeljenja u pravcu sankcija ukoliko se očekuje neka radikalna promena naše politike. Drugo, svaka radikalna promena politike je nešto što se priprema. Najpre se priprema u javnom mnjenju, a onda se diskutuje u institucijama sistema. Ukoliko dođe do Vučićevog prisustva, do izbegavanja posete tom muzeju i do eventualnog potpisa na taj dokument, to će biti prvo razredno iznenađenje. Ja ne mogu u ovom trenutku, nemam kristalnu kuglu, da znam šta će se sutra dogoditi, ali ne očekujem to. Prosto, ti parametri koji su potrebni da se ispune, da bi se o takvom nečemu razmišljalo, ti parametri nisu ispunjeni. Kažem vam, mi smo zaokupljeni drugim temama ovde, naša javnost je malo i zaboravila na taj pritisak oko sankcija Rusiji. O tome se stalno pričalo, pričalo se kao pitanje svih pitanja, a onda su, kako to u Srbiji obično biva, preklapale raznorazne teme. Što se tiče pitanja sankcija, mislim da je ono uvek postojalo, samo nije postojalo kao tema o kojoj se diskutovalo u javnosti. Mislim da nam čak nedostaje ozbiljna geopolitička i spoljnopolitička debata na tu temu – rekao je Dejan Vuk Stanković.
Foto: Blic TV / screenshot
Stanković napominje da „Rusija polako, ali sigurno napušta Evropu“.
– I njeni glavni saveznici u ovom trenutku su Kina, Iran, Indija u meri u kojoj kupuju njihov tečni gas i Severna Koreja. Ja bih hteo da mi uradimo nešto što mi želimo, a ne zato što se mi podložimo nekome jačem od nas, pa da podvijemo rep i da uradimo to što neko od nas jače traži. Da imamo neki svoj stav i da se držimo njega. Pa čak i kada imamo pogrešnu odluku da se držimo njega zbog principijalnih razloga, etičkih razloga. A ne zbog toga da ćemo dobiti više para ili manje para. Dakle, to je jedna dimenzija toga. Ne koliko država, nego kakva država, drugim rečima, ako imamo jake institucije, ako imamo slobodu pojedinca, ako imamo zdravo pravosuđe, mi ćemo biti jaki kao stena. Ako to nemamo, onda ćemo biti slabi. Imaćemo izvršnu vlast koja će donositi odluke u ime građana – naveo je on.
– Dakle, daj da razmišljamo sa vrednosnog aspekta, da li Srbija zbog vrednosnog sistema treba da uvede sankcije ili ne. A ne isključivost, da li ćemo imati, ne znam, ovako manje ili više para. Ne vidim da će tu nešto da se dogodi, osim ako se desi neki jači pritisak na izvršnu vlast Srbije od strane Zapada – kaže Miodrag Kapor.
Foto: Blic TV / screenshot
Dodaje da srpski narod najbolje razume šta su sankcije, i da se na neki način poistovećuju sa ruskim narodom.
„To nije odluka koja se može doneti tako lako“
– Sankcije koje su uvedene Saveznoj Republici Jugoslaviji su najsveobuhvatnije sankcije, da kažem, u modernoj istoriji. U Rusiji se krenulo sa targetiranim sankcijama, prema njihovim oligarsima, prema njihovoj imovini koju su izvukli ili uzeli od ruskih građana da bi kupili nekretnine po Americi, po velike obitavanje i tako dalje. I onda su se te sankcije širile da bi oslabile vojnu moć Rusije u njenoj agresiji na Ukrajinu. Da se razumemo, Srbija pod Miloševićem je pet puta bila podložena rezolucijama Saveta bezbednosti i Ujedinjenih nacija. Dakle, glasali su i Ruska federacija tada, i Narodna republika Kina, i ostale članice Saveta bezbednosti zbog pretnji miru koje je Miloševićeva Srbija izazvala. To se nije desilo u slučaju Ruske federacije, tako da postoje velike razlike – kazao je Kapor.
Stanković navodi da je srpski narod većim delom protiv uvođenja sankcija Rusiji.
– Ako stigne taj zahtev od Zelenskog, ja mislim da Zelenski može taj zahtev da formuliše javno, a pretpostavljam da je u bilateralnim razgovorima, u razgovorima iza zatvorenih vrata, čak i pitao naše zvaničnike, čega se vi ne pridržavate evropskoj politici po pitanju rata u Ukrajini, Srbija treba da otvori diskusiju na tu temu. I da donesemo odluku hladne glave, vagajući razloge za i protiv, rano je za tako neke radikalne odluke, rano je da se prosto čitava ta stvar tako preseče odjednom. Mislim da ta tema treba da bude reaktualizovana u našoj javnosti, ali i da ona dobije karakter teme o kojoj se neće pričati opet krajnje iracionalno, krajnje neutemeljeno u nekim činjenicama, u nekim realnim projekcijama i slično. Ali što se tiče ove odluke, ukoliko stigne ovo što ste rekli, zahtev ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog za naše uvođenje sankcija, mislim da bi to trebao da bude signal da mi u Srbiji počnemo o tome da trezveno razmišljamo. Javno mnjenje Srbije je apsolutno protiv toga. Čak i više protiv toga nego protiv iskopavanja litijuma, kao što neki nazovi istraživači i javno mnjenje kažu. Ovo jeste neki ideološki znak raspoznavanja mnogih partija u Srbiji, odnos prema Rusiji. I taj diskontinuitet u odnosu na dosadašnju politiku bi bio veliko iznenađenje. Dakle, čim je počelo to 24. februara 2022. mogli smo da se pozovemo na povelju Ujedinjenih nacija, kažemo nema autorizacije ove ruske vojne intervencije u Ukrajini. Mi smo protiv toga, pridružujemo se ostatku sveta po tom pitanju, ukoliko bi se držali strogo od tog slučaja – kazao je on, pa dodao:
Foto: AP/ Lewis Joly, AP/ Vyacheslav Prokofyev, Sputnik, Kremlin Pool, AP/ Luca Bruno / Ringier
„Srbija ne vodi antiukrajinsku politiku“
– Međutim, mi sa Ruskom federacijom imamo jednu vrstu razumevanja po pitanju Kosova. Pa videli ste, citirali smo 2-3 puta Putina, je li tako? To je sad ta zamka, to je ta pomalo optička varka koliko su nam Rusi blizu, a koliko su blizu sebi. Oni su bliži sebi nego nama. I mi bi trebali na osnovu te Putinove upotrebe zapravo američkog napada na Srbiju 1999. godine da se ravnamo prema njima. Dakle, oni su iskoristili prosto američku humanitarnu, nazovimo intervenciju na Srbiju, da bi napravili tzv. humanitarnu intervenciju na Krimu, Donbasu, Lugansku i tako dalje. S tim što, naravno, pazite, kada to gledate crno-belo, zaboravite i taj kontekst da nisu poštovali Minski sporazumi, da je u tom interregnumu od 2014. do 2022. itekako fortifikovana i naoružavana Ukrajina i pripremana za ovaj scenarij – ističe Stanković.
– Uvođenje sankcija Rusiji znači prihvatanje zapravo potpune geopolitičke reintegracije na Zapad. Usput bude rečeno, Srbija ne vodi antiukrajinsku politiku. Srbija je u Generalnoj skupštini više puta glasala za rezoluciju koja poštuje granice Ukrajine iz 1991. godine, koju je de facto Putin razorio. Srbija je pružila u krajnjoj liniji humanitarnu pomoć Ukrajini, u meri u kojoj to naravno može. Srbija je reintegrisala ukrajinske državljane koji su zbog zle sudbine ratnih emigranata došli ovde. Dakle, mi nemamo sa Ukrajincima problem – dodao je on.
Dokle ćemo moći da odolevamo?
– Pa, odolevaćemo dok ne bude bila ugrožena izvršna vlast. Dakle, u tom momentu, dok ne bude političke krize, dok budu uvideli da je ugrožavanje njihovog položaja, onda bi morali da menjaju i tu politiku. Dakle, i naravno narativ, sam narativ. Da se razumemo, Srbija se nalazi u interesantnoj poziciji, Srbija ne samo da šalje humanitarnu pomoć, kao što je naveo gospodin Vuk Stanković, ona šalje i naoružanje. I to šalje naoružanje, komparativno, gledajući u mnogo većim količinama nego države regiona – rekao je Kapor.
Foto: AP/ Alexei Nikolsky, Profimedia/AFP/DMITRY KOSTYUKOV, Shutterstock / Ringier
Da li je moguće da uvedemo sankcije, a da očuvamo dobar diplomatski odnos sa Rusijom, gospodin Kapor navodi da Rusija zna da nema boljeg prijatelja od Srbije.
– Vidite, Rusija zna da nema bliskiju državu u Evropi od Srbije. I oni će se svim silama truditi da zvanično ne osude Srbiju. I oni imaju, mislim, direktnu komunikaciju između Kremlja i Beograda. I tako da ako imaju razumevanje za slanje naoružanja, a imaju razumevanje jer nisu javno osudili taj čin, imali bi razumevanje za ovo jer oni u trenutnoj izvršnoj vlasti ne mogu naći boljeg saradnika. Dakle, bilo ko da dođe na vlast, ne bi mogao da bude bliži saradnik Ruskoj federaciji u trenutnoj izvršnoj vlasti. Čak i ako uvedemo sankcije jer, hoću da kažem, da su svi potezi, pa čak i naoružavanje Ukrajine, iznuđeni potezi izvršne vlasti. Ne zato što su oni to hteli zbog vrednosti, nego zato što su bili pritisnuti od Zapada – ističe Kapor.
– Putin nije čovek dobre volje, ni prema kome, Putin je čovek ruskog interesa. Ruski interes je da simbolički imaju jednu državu u Evropi koja nije uvela sankcije pored Belorusije. Dakle, očekujte da će biti severni slovenski narod još hladniji prema nama, ukoliko tako nešto uradimo. Ne možete zaboraviti da Rusija ovde u Srbiji ima itekako mogućnost da aktivira propagandni nevladin sektor koji je naklonjen njima i da taj narativ krene. Zato ja mislim da je neko međurešenje zapravo neka vrsta i balansirane politike, kao što vi kažete, dakle kontinuiteta toga, ali i otvaranje rasprave da se ta tema detabuizira – zaključio je Vuk Stanković.