Ekonomski i energetski interesi se prepoznaju kao osnovni za unapređenje odnosa Srbije i SAD.
Ukoliko bi posetio Srbiju, Tramp bi bio prvi predsednik koji bi posetio Beograd posle 45 godina.
Novi ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) Dragan Šutanovac predao je akreditivna pisma Donaldu Trampu uz karakterističnu poruku koju je predsednik Amerike izgovarao tokom kampanje – da partnerstvo dve zemlje “učine ponovo velikim”. Pitanje je ima li prostora za ostvarenje želje i posetu, naročito jer pitanje sankcija NIS-u i carina lebdi iznad glava. Analitičari smatraju da ima, naročito u oblasti ekonomije i energetike.
Foto: Tanjug/ Vladimir Šporčić, AP/ Jacquelyn Martin, tanjug bela kuca, Dana Creative Studio, Shutterstock, STILLFX / Shutterstock / Ringier
Zoran Milivojević, bivši diplomata, kaže za “Blic” da su šanse za poboljšanje odnosa sa SAD veće sa ovom administracijom nego sa Bajdenovom.
Blic preporučuje
– Ideološke pretpostavke su bliže da se uspostavi strateško partnerstvo i to iz tri razloga:
- Prvo, njihova politika se poklapa sa našim spoljno političkim ciljevima i strategijom, naročito važi za onaj deo Trampove doktrine koji se odnosi na vraćanje tradiciji, davanje prednosti miru i suverenističkoj poziciji.
- Drugo, Trampova administracija u značajnijoj meri uvažava srpski korpus na ovim prostorima i ceni podršku koju su Srbi dali Trampu.
- Treće, Trampova administracija polazi od ekonomije kao mehanizma za saradnju što se uklapa u strateške interese Srbije.
On dalje dodaje da su ekonomija i energetika interesi oko kojih dolazi do poklapanja i koji su baza za strateško partnerstvo, a da je Trampova administracija učinila tri važna gesta:
- Imenovala ambasadora srpskih korena, što nije beznačajno
- Isti potez povučen i što se tiče ambasadora u BiH
- Potezi vezani oko odlaganja sankcija NIS – u
Milivojević uz to ukazuje da Srbija ima dobro iskustvo sa tom administracijom iz prethodnog mandata kad je reč o KiM.
– Odnosi se na uvažavanje činjenice da i Srbi imaju interese na KiM – napominje Milivojević.
“Sankcije NIS-u prepreka”
Politikolog Dimitrije Milić kaže za Blic da pitanje sankcija NIS-u i generalne strukturne povezanosti srpske energetike sa ruskom svakako jeste velika prepreka.
– Iako je Srbija potpisala energetski sporazum sa SAD i pokrenula energetsku diversifikaciju od Moskve, proces nije lak i predstoji dosta posla. U političkoj klimi eskalacije odnosa SAD i Rusije, a koja se nije završila sa povratkom Trampa na vlast, to svakako stoji kao prepreka – napominje Milić.
Foto: Tanjug
Da ima prostora za poboljšanje ukazao je ambasador Srbije u SAD Dragan Šutanovac, koji je time i zvanično preuzeo dužnost ambasadora Srbije u SAD. On je na svom Instagramu to napisao i dodao da je Trampa podsetio da nijedan američki predsednik nije posetio Srbiju od 1980. godine i istovremeno ga pozvao da bude prvi koji će to promeniti.
– U Beloj kući sam predao akreditivna pisma predsedniku Donaldu Trampu, zvanično preuzimajući dužnost ambasadora Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama. U prijateljskoj i konstruktivnoj atmosferi, razgovarali smo o odnosima između Srbije i Sjedinjenih Država. Podsetio sam predsednika Trampa da nijedan američki predsednik nije posetio Srbiju od 1980. godine – i pozvao ga da bude prvi koji će to promeniti. Poruka našeg razgovora bila je jasna: Učinimo srpsko-američko strateško partnerstvo ponovo velikim! – napisao je Šutanovac.
“Tramp voli spektakle”
Poslednji predsednik SAD koji je posetio Beograd je Džimi Karter, a tokom boravka domaćin je bio tadašnji gradonačelnik Beograda Živorad Kovačević.
A što se Trampovog dolaska, Milivojević kaže da je “vrlo moguć”.
– Tramp pamti da su Srbi stali iza njega i da su, u skladu sa svojim dometima, ipak doprineli pobedi. Zato mislim da je vrlo moguće. Mislim da je Beograd prva adresa, imajući u vidu strateške interese i politiku SAD – kaže Milivojević.
Foto: Jacquelyn Martin / Tanjug/AP
Pre njega, 1975. godine Beograd je posetio Džerald Ford, a prva poseta nekog američkog predsednika dogodila se 1970. godine kada je Ričard Nikson došao u glavni grad Srbije.
Milić takođe kaže da “svakako deluje da je veća šansa da Donald Tramp poseti Srbiju kao predsednik nego njegovi prethodnici”.
– Dolazak Donalda Trampa u Srbiju bi bio dobar presedan u perceptivnom smislu i ideja je dobra. To bi bilo ukazivanje pažnje Srbiji od strane Vašingtona koje nije viđeno decenijama i verovatno bi bilo korisno za percepciju Amerike kod domaćeg stanovništva. S obzirom da su u Srbiji već bili lideri značajnih sila poput ruskog i kineskog predsednika, a i raznih evropskih predsednika i premijera, deluje da jedino američki predsednik i britanski premijer nedostaju u tom nizu – zaključuje Milić.
Branka Latinović, bivša diplomatkinja, za “Blic” kaže da “to što je Šutanovac podsetio da je poslednji američki predsednik posetio Beograd 1980, što je bila poseta Jugoslaviji, nije dovoljno da Tramp odluči da poseti Srbiju”.
– To nije dovoljan razlog da do te posete dođe. Tramp voli spektakle, velike događaje i treba da se stvore takve okolnosti da bi došao u Beograd. Uostalom, tokom prvog Trampovog mandata, a i Bajdenovog, ni američki državni sekretar, Pompeo ili Blinken, nisu posetili Beograd, odnosno region. Najviši nivo je bio pomoćnik državnog sekretara. Mislim da se ta politika neće menjati za neko vreme i ona može da predstavlja poruku – nismo sa vama zadovoljni – ocenjuje Latinović.