I PORED toga što posedujemo bogato iskustvo neuspelih protesta u Srbiji, stiče se utisak da naše društvo još uvek nije uspelo da pronađe lek za ,,dečije bolesti“ koje sa sobom nehotice donose savremena demokratska uređenja.
Foto: Printskrin
I sada nam se kao i nebrojano puta ranije u prošlosti događa isto – politika i političari nemilosrdno šikaniraju svaki iskreni aktivizam, besprizorno prisvajajući narodne proteste.
Ipak, ono čemu do aktuelnih protesta protiv iskopavanja litijuma nismo imali prilike da svedočimo jeste apsolutno odsustvo osećaja odgovornosti i empatije kod političara, koje se prvenstveno ogleda u tome što se olako dopušta čak i mentalno obolelim osobama sa ozbiljnom kliničkom slikom da stanu na čelo protestne kolone.
Najsvežiji i najupečatljiviji primer ovog uznemirujućeg trenda je bivša članica ,,Dveri“ Suzana Lazarević, žena sa zabrinjavajućim psihijatrijskim kartonom, za koju je šira javnost saznala tokom 2022. godine kada je štrajkovala glađu nezadovoljna rezultatima tada održanog Republičkog referenduma o izmenama Ustava. Lazarevićeva je poznata i po raznolikim javnim ,,ispadima“, pa je tako gostujući 2022. godine u emisiji medijskog kanala ,,Srbin – info“ demonstrativno isekla makazama platnu karticu ,,OTP” banke, uz pojašnjenje da je time uklonila ,,jedan pipak bankarske hobotnice“ kojom upravljaju ,,Rokfeleri Rotšildi i crno plemstvo“ u čijem su vlasništvu ,,Big Pharma (,,udružene farmaceutske kompanije“), vojno-tehnički lobiji, ,,Facebook“ i ,,Cocacola”.
U svojoj višedecenijskoj marginalnoj političkoj karijeri Lazarevićeva se priklanjala različitim političkim opcijama, pa je tako devedesetih godina prošlog veka istovremeno bila portparolka Ravnogorskog (četničkog) pokreta i član političke partije Srpski pokret obnove (SPO), pri čemu se najviše ,,istakla“ tokom serije protesta održanih uoči 5. oktobra 2000. godine, postavši prepoznatljiva i kao DOS-ovkinja koja je u svojim protestnim govorima otvoreno pozivala demonstrante da posegnu za najekstremnijim oblicima nasilja.