Genocid – najskuplja reč na Balkanu ovog proleća i povod za ostavku upravnika Spomen područja Jasenovac, u hrvatskoj javnosti nije podigla veliku prašinu. Na taj čin, Ivo Pejaković se nedavno odlučio jer, kako je sam rekao, nadležni godinama čine sve što mogu da institucionalno onemoguće imenovanje zločina nad Srbima kao genocid. U isto vreme, i termin holokaust u Jasenovcu je zamenjen terminom ’masovni zločin’.
O kulturi sećanja, reviziji istorije i iskrivljavanju činjenica
Nije novost da hrvatski zvaničnici godinama izbegavaju termin genocid kada govore o srpskim žrtvama u Jasenovcu. Novost je da je baš u vreme obeležavanja godišnjice oslobođenja tog logora i komemoracije stradalima, upravnik Spomen područja Jasenovac podneo ostavku:
– Ni za koga nije sporno da se masovni zločini nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu mogu okarakterisati kao Holokaust, da se masovni zločini nad Romima mogu okarakterisati kao genocid. I onda dolazimo do toga kako okarakterisati masovne zločine nad Srbima. Ja sam stava da se to može i treba okarakterizirati kao genocid. Čitave rasprave o ovoj temi dovele su do moje ostavke – kaže Ivo Pejaković, upravnik Spomen područja Jasenovac.
Hrvatski istoričar Ivo Goldštajn kaže da je ostao u šoku kada je shvatio da političari ne oslovljavaju zločine nad Srbima za vreme NDH-a genocidom, i smatra da bi zvaničnike u Zagrebu trebalo suočiti s tim pitanjem.
– Da li je to zaista bio genocid nad Srbima.. Ja mislim da jest. Svi elementi tog masovnog zločina govore da je to bio genocid za vreme NDH i tu ne bi trebalo biti spora. Činjenica jest da su neki krugovi u Hrvatskoj već o tome davno govorili međutim, sada to dolazi iz krugova vlasti i postaje na neki način službeni narativ i to je ono što zabrinjava i što je novi element u priči – kaže Ivo Goldštajn, hrvatski istoričar.
„Postoje neke stvari koje ne postoje u kulturi sećanja“
Za naše istoričare, nema dileme – Jasenovac je bio genocid nad Srbima, što ne može ni da promeni ni da umanji revizionizam zvaničnog Zagreba:
– Hrvatska se nalazi u jednoj specifičnoj situaciji gde je formirana nova vlada u kojoj jedan od koalicioni partner ima veoma radikalnu nacionalističku retoriku i u tom smislu, kao i u mnogim drugim koalicionim sporazumima, ima mnogo izlaženja u susret pa tako i u ovom smislu vidimo to i u javnosti. Da li će se to reflektovati na odnos prema prošlosti, na kulturu sećanja i kako će to zaista izgledati u narednom periodu, ostaje nam da vidimo. Ono što je sigurno, postoje neke stvari koje nisu dobre u kulturi sećanja i u nekom normalnom delu javnog mnjenja u Hrvatskoj jasno je šta se dogodilo tokom NDH, jasno je šta je predstavljao Jasenovac i tu nema nikakve dileme – ističe Milan Gulić, istoričar Instituta za savremenu istoriju.
„Jasenovac je mesto sećanja“
U isto vreme, istoričari upozoravaju da na tabli u Jasenovcu više nema ni termina Holokaust, kao ni termina Samurdaripen koji označava genocid nad Romima.
– Je l’ to novo prekrajanje povjesti, pa ja mislim da jest. Možda ne u tolikoj mjeri nego je jedno beskrupulozno manipuliranje iz političke sfere povjesnim objašnjenjima. To u jednoj liberalno-demokratskom društvu kao što bi Hrvatska kao članica EU trebala biti je neprihvatljivo, zapravo bedno. Ono naravno ima taj revizionistički diskurs sada, ajmo reći da je služben, ima naravno veze sa ministarstvom spoljnih poslova Srbije i srpskim revizionizmom i tu mi iz te jasenovačke priče teško možemo izaći – Ivo Goldštajn.
– Jasenovac je posebno mesto sećanja i siguran sam da bi o tome moralo više da se uči pa i da se deca tamo odvedu. Bez obzira na to što od starog logora gotovo ništa nije sačuvano, sam prizor onog kamenog cveta na zelenom polju, magla koja dolazi sa Save, prizor je koji će staviti utisak na omladinu da na pravi način shvate razmere stradanja srpskog naroda u logoru Jasenovac i u NDH – Milan Gulić.
U međuvremenu, zvanični Zagreb je izašao sa idejom o osnivanju muzeja posvećenog žrtvama komunističkog terora. Istoričari kažu da je pre toga Hrvatskoj više nego neophodan muzej genocida i holokausta koje je NDH sprovodila tokom Drugog svetskog rata.