- Izbori mogu uticati na odnos Prištine ka tamošnjim Srbima
- Vlada u Prištini mora preduzeti mere u naredne tri nedelje pre samita Zapadnog Balkana
Kosovo ide na vanredne parlamentarne izbore 9. februara, to se zna, ali nepoznanica koja ih prati je činjenica koliko će izborna kampanja uticati na odnos Prištine ka tamošnjim Srbima. Ako je suditi prema prethodnim potezima razloga za strah ima, zbog čega analitičari kažu da je uveliko vreme za sankcije, ali neki od njih prognoziraju da su naredne dve nedelje važne za Kosovo i da će ako ne ispuni obaveze koje ima „izgubiti prostor za slalom“.
Foto: Tanjug/ Vlada Crne Gore, str, Shutterstock / Ringier
Upravo ovu tezu zastupa Ilir Deda iz Instituta za društvene nauke iz Beča, i jedan od savetnika u Berlinskom procesu. On je ukazao da treba pažljivo pratiti mere koje će vlada u Prištini preduzeti u naredne tri nedelje.
Blic preporučuje
– Samit lidera Zapadnog Balkana (oko Berlinskog procesa, prim. aut) održava se 14. oktobra, a pre toga Kosovo mora da ispuni nešto što se od njega očekuje. Ako se to desi neće postojati prostor za slalom. Naredan period, od 1. do 14. oktobra je važan, videćemo kako će se ponašati i koje će konkretne odluke Vlada donositi. A ako se desi, može da se ima više optimizma – kazao je Deda odgovarajući na pitanje koliko će činjenica da se ulazi u izbore na Kosovu zaoštriti atmosferu ka Srbima.
„Neće biti prostora za slalom“
Za Kosovo dolazi, kako je rekao, delikatan period, bez obzira na izbore u SAD i unutra.
– Nekada su međunarodni predstavnici za srpske institucije na severu Kosovu govorili „paralelne institucije“, a sada ih zovu „institucije koje podržava Srbija“. To je promena narativa, politička poruka i posledica – rekao je Deda na konferenciji „Kako pokrenuti dijalog“.
Foto: European Union / Ringier
Pitanje je da li su dosadašnje jednostrane akcije bile dovoljne da Kurti prikupi političke poene ili će posegnuti za novim. Već je najavljeno da će biti zatvoreni i privremeni organi u srpskim sredinama južno od Ibra. Oni bi mogli biti nova meta ukoliko se proceni da treba pojačati rejting.
Do posledica tek treba da dođe a i malo ko u njih veruje s obzirom na ranija iskustva ali i to da je Evropska unija (EU) prošlog utorka održala sastanak glavnih pregovarača a da do trilateralnog sastanka i dogovora nije došlo. Beograd je, kako je rečeno, insistirao na razgovoru o Zajednici srpskih opština, što je Priština odbijala.
Zločin i odsustvo kazne
Na susrete na najvišem nivou i dalje čeka, ali za razliku od njih kosovski premijer Aljbin Kurti ne staje već jednostranim potezima pogoršava položaj Srba.
EU najavljuje nove mere, iako je već uvela tri, koje su na snazi od 3. juna prošle godine. One podrazumevaju:
- Privremenu suspenziju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju
- Nemogućnost prisustva kosovskih zvaničnika sastancima sa evropskim zvaničnicima, osim ako nisu vezani za dijalog,
- Zamrzavanje evropskih fondova
Pročitajte još
Neke nisu ispunjene pa su kosovski zvaničnici prisustvovali na više sastanaka, recimo, u vezi sa razvojnim planom EU za Balkan. To je verovatno doprinelo da Priština od tada:
- Ukine dinar na severu Kosova
- Nastavi sa hapšenjem Srba
- Zatvori sve objekte „Pošte Srbije“ na severu
- Najavi otvaranje mosta na Ibru
- Najavi pa opovrgne preuzimanje kontrole nad obrazovanjem i zdravstvom
- Otvori „Poštu Kosova“ na severu
- Kosovska policija upadne u sva četiri Privremena organa u četiri srpske opštine na severu KiM i u bolnički krug KBC Kosovska Mitrovica
- Predsednici privremenih organa opština na severu budu saslušavani pod optužbom da su falsifikovali dokumenta
„Priština zrela za sankcije“
Zato, imajući uvidu sve to i poslednju rundu pregovora u Briselu Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije dodao je da napori EU u procesu dijaloga nisu dovoljni i da bi trebalo da Prištinu privole da primeni dogovoreno.
– Nije došlo do direktnog sastanka sada u Briselu između našeg pregovarača i albanskog pregovarača. Ono što Evropska unija pokušava uporno tom diplomatskom ofanzivom je da dijalogom dođe do rešenja, ali mislim da to nije dovoljno i da je odavno trebalo da pređu na neke druge mere kada je reč o Prištini, da ih privole da primene ono što je do sada dogovoreno – smatra Zečević.
Foto: Vlada privremenih kosovskih institucija / Tanjug
Smatra da je Priština zrela za ozbiljne sankcije od strane EU.
– Ako zaista Evropa bude čvrsta, u smislu da im kaže više nećete dobijati novac, nećete biti članovi tih međunarodnih sporazuma, odnosno sporazuma koji su zaključeni sa Evropskom unijom, onda će oni već morati da počnu da razmišljaju. Mislim da su oni na neki način zreli za određenu vrstu sankcija, ali ozbiljnih sankcija, koje bi ih naterale da sprovedu ono što je dogovoreno od 2013. do danas – ističe Zečević.