Izborna trka za predsedničke izbore 5. novembra u Americi je neizvesna, a važna debata koja bi biračima pomogla u odluci upravo je završena. Osluškuju se njeni odjeci širom sveta, pa i u Beogradu, a jedna od dilema je i kako će rasplet izbora uticati na Srbiju. Analitičari prognoziraju – povratak Donalda Trampa na predsedničku funkciju mogao bi da znači skretanje fokusa sa Evrope, dok bi Kamala Haris produžila američku soft politiku prema Srbiji.
Foto: AP/ Julio Cortez, EPA/ Jim Lo Scalzo, Shutterstock/ Aritra Deb / Ringier
Debata između republikanskog i demokratskog kandidata održana je dva meseca pre izbora. Već se znaju i efekti – registrovani birači koji su gledali debatu, njih 44 odsto daju prednost Haris, u odnosu na nekadašnjeg predsednika SAD kojem daje 40 odsto njih veruje.
Blic preporučuje
Gledala se i u Beogradu, što i ne čudi jer je ova tema važno i za Zapadni Balkan i Srbiju, imajući u vidu koliki uticaj ima Amerika na region, kao i na pitanje dijaloga Beograda i Prištine.
Govoreći čija bi pobeda odgovarala Srbiji, Dimitrije Milić, doktorand političkih nauka, za „Blic“ kaže da je teško meriti, prvenstveno zbog generalne nepredvidivosti Trampa.
– Kamala Haris bi izvesno predstavljala kontinuitet sadašnje spoljne politike Bajdena, koja nije bila problematična Srbiju kako se javno predstavljalo tokom prethodne izborne kampanje. Srbija nije trpela naročite pritiske, čak ni oko sankcija Rusiji – ističe Milić.
„Tramp pomera fokus?“
Kada se radi o Trampu, smatra da postoji očekivanje da će odnosi Srbije i SAD biti bolji, jer postoje bolje konekcije državnog vrha Srbije sa bliskim Trampovim okruženjem.
– Jedna od razlika u spoljnoj politici može biti i veći fokus Harisove na Evropu, dok će se Tramp truditi da američka politika skrene fokus sa Evrope na druge regione sveta. U tom smislu, Srbija može biti manje prioritetna nego sada – ističe Milić.
Foto: EPA/ Jim Lo Scalzo / EPA;
Srećko Đukić, bivši diplomata, za „Blic“ kaže da za nas kao malu i zemlju sa ne malim problemima, svaka američka administracija podjednako dobra i loša.
– Demokratska, Klintonova, nas je bombardovala. Republička, Buša mlađeg, proglasila je, omogućila, nezavisnost Kosova. Ne bih zvanično favorizovao ni jednu izbornu stranu – kaže Đukić.
„I Srbiji i SAD odgovara mir“
Spoljna politika velike sile kakva je Amerika ne menja promenom predsednika, a Vuk Velebit, analitičar, ističe da je za Srbiju jako bitno da gradi odnose i sa jednom i sa drugom strankom, i da se ne kladi u potpunosti na jednog ili drugog kandidata.
– Isto mislim da je Srbiji interes mir, i tu verujem da dolazi do poklapanja srpskog i američkog interesa – ocenio je Velebit.
Pročitajte još
Đukić ujedno podseća da SAD vode veliku svetsku politiku koja se ne menja od jedne do druge administracije, a Srbija ne treba da očekuje promenu politike sa promenom administracije, predsednika pod bilo kojim uslovima.
– Uostalom, tako je i sa drugim velikim silama. Tramp nam je naneo štetu oko Kosova i puno obećanja. Kamala Haris ima šanse da produži američku soft politiku prema Srbiji koju oličava njihov sadašnji ambasador u Beogradu Kristofer Hil – kaže Đukić.
Povratak Trampa – povratak Grenela?
Što se tiče veza Srbije i SAD važan deo je i pitanje rešavanja pitanja odnosa Beograda i Prištine. Za vreme mandata ove administracije potpisan je Ohridski sporazum, uz podršku Vašingtona, dok je Trampov predsednički mandat obeležila novina – Ričard Grenel, tadašnji ambasador u Nemačkoj, imenovan je za izaslanika Bele kuće za dijalog Beograda i Prištine.
Foto: KAY NIETFELD AFP / Profimedia
Grenel se trudio da veze između Beograda i Prištine jačaju kroz ekonomiju u okviru čega je potpisan Vašingtonski sporazum. Uveliko se spekuliše da bi Grenel mogao da postane državni sekretar SAD ako izbornu pobedu odnese kandidat republikanaca.
Ali, Milić kaže i da se njegovim dolaskom ne bi odstupalo od Ohridskog sporazuma.
– Mislim da je Ohridski sporazum okvir kog bi se pridržavala i Republikanska partija, pa i u slučaju da Ričard Grenel dobije visoku funkciju poput državnog sekretara – kaže Milić.