Da li će „čelična lejdi“ Evrope nastaviti putem svog prethodnika Đuzepa Borelja ili će krenuti stazom koju su utabale Ketrin Ešton i Frederika Mogerini? Kako se približava vreme da Kaja Kalas i zvanično preuzme dužnost šefa diplomatije Evropske unije (EU) ova dilema je, što se tiče dijaloga Beograda i Prištine sve glasnija: Ili će ga voditi ga sama ili će imenovati posebnog izaslanika. Analitičari su podeljeni, jedni smatraju da će se Kalas opredeliti za drugu opciju, drugi da će ipak lično voditi razgovore i da će to bitno uticati na njihovu dinamiku.
Foto: EU photo, Tanjug / AP, EPA / Ringier
Miloš Pavković, istraživač iz Centra evropske politike, za „Blic“ kaže da ne bi isključio opciju da Kalasova preuzme dijalog.
Blic preporučuje
– Mandat trenutnog specijalnog predstavnika Miroslava Lajčaka ističe u januaru 2025. Iako je očekivanje da će novi visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost (Kaja Kalas) predložiti njegovog naslednika, postoji i mogućnost da ona lično preuzme tu obavezu poput njenih prethodnica Ketrin Ešton i Federike Mogerini. Veoma je teško prognozirati u ovom trenutku kakve su šanse da se to dogodi, jer je pred Kalas prvo saslušanje pred odborom Evropskog parlamenta za spoljne poslove koji mora da da zeleno svetlo za njeno imenovanje – ističe on.
Kako dodaje, imajući u vidu krizu u koju je dijalog zapao i tenzičnu situaciju koja traje tokom dužeg vremenskog perioda, ne bi bilo veliko iznenađenje da Kalas iskoristi svoj autoritet i lično preuzme medijaciju između Beograda i Prištine.
– To bi svakako značilo da se pitanje tzv. Kosova podiže na viši nivo u okviru EU i da će obema stranama biti mnogo teže da izbegavaju svoje obaveze – napominje Pavković.
Od Eštonove do Lajčaka
U okviru dijaloga, ali sa druge strane stola, do sada bila tri igrača – led je probila baronesa Ketrin Ešton koju je 2014. nasledila Frederika Mogerini. Palicu je od 2020. preuzeo Đuzep Borelj, čija je produžena ruka do sada bio specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak.
Kada se podvuče crta njihovog učinka, nameće se zaključak da je konkretniji rezultat -Briselski sporazum koji je potpisan 2013. godine, imala Eštonova. Uspeh jeste, ali ovaj dokument i dalje visi u vazduhu bez naznaka da bi uskoro mogao da bude do kraja sproveden.
Foto: Nemanja Jovanović / Tanjug
Mogerini je digla razgovor Beograda i Prištine sa premijerskog na nivo predsednika, ali se ni to nije ispostavilo kao mnogo delotvorno. Tokom njenog mandata, kao opcija za kompromis pojavila ideja o razmeni teritorija, ali to nije urodilo plodom. Čak je i čovek koji ju je pogurao ka EU – Mateo Renci, tadašnji premijer Italije, i koji je najviše i lobirao za Mogerinijevu, ocenio je njen rad – nulom.
Aktuelni „dirigent“ Borelj, zajedno sa Lajčakom, uspeo je da izdejstvuje Ohridski sporazum, ali on za razliku od Briselskog nije potpisan. Ipak, jedna stvar im je zajednička – oba čekaju na sprovođenje.
Pročitajte još
Njegovom dolasku kumovao je tadašnji predsednik SAD Donald Tramp, jer je prethodno imenova Ričarda Grenela za specijalnog izaslanika SAD.
I upravo u tom dualizmu EU – SAD, proći će i mandat Kalasove, smatra Milan Igrutinović, saradnik Instituta za evropske studije. Šta više, on misli da se Kalasova neće lično baviti dijalogom, već će i ona imenovati izaslanika.
– Ne mislim da će njen dolazak bilo šta bitno promeniti, niti doneti bitnu promenu u politici i pristupu. I dalje će biti dualizama između nje i američkog predstavnika – kaže Igrutinović.
Foto: bosnainfo / Ringier
Ceo njen mentalni sklop je usmeren ka Rusiji, podseća on.
– Imaće nekog koga će delegirati, osobu koja će voditi pregovore i razgovore na dnevnoj bazi, a ona će se pojaviti dva, tri puta godišnje. Nju i ljude iz njenog kruga interesuje samo Rusija, a Ursula fon der Lajen će i dalje biti ta, glavna, koja će odlučivati koje će se i kakve poruke prenositi Srbiji a Kalasova će biti ta koja će ih pronositi. Kaja Kalas će biti njen čovek i njen glas – smatra Igrutinović.
Ostaće pritisak na Kurtija, ali će taj pritisak ići bočno, preko Nemačke, SAD ali ne preko Brisela.
– EU i nije kanal za najdirektniji i najvažniji pritisak. To su uglavnom zemlje članice, Nemačka, Francuska, zemlje Kvinte – kaže Igrutinović.
Ešton i Mogerini – dva suprotna primera
Postavlja se pitanje, šta je bolji put za dijalog: kada šef diplomatije direktno vodi razgovore ili kada za to imenuje emisara?
– Ešton i Mogerini predstavljaju dva suprotna primera uspešnosti dijaloga. Za mandata Ketrin Ešton potpisani i u velikoj meri implementirani sporazumi o matičnim knjigama, slobodi kretanja, regionalnom predstavljanju, katastru, integrisanom upravljanju prelazima, regionalnom predstavljanju, razmeni oficira za vezu, energetici, kao i Prvi sporazum o principima (Briselski sporazum) – kaže Pavković.
Kako dodaje, za vreme mandata Mogerini potpisani su sporazumi o zvaničnim posetama, integraciji pravosuđa, integraciji civilne zaštite, opštom principima ZSO, mostu u Mitrovici, energetici.
–Ali, implementacija je vrlo ograničena ili nepostojeća u ovom trenutku. Dakle oni najproblematičniji sporazumi čija je implementacija mahom izostala potpisani su u periodu 2014 – 2019 u mandatu Mogerini – kaže Pavković.