Kakav će odgovor Srbije biti na vojni savez Hrvatske, Albanije i Kosova?

Odgovor Srbije na vojni savez Hrvatske, Albanije i Kosova mogla bi da bude tešnja saradnja sa Mađarskom i Slovačkom, ali na političkim, odnosno suverenističkom osnovama, ocenjuju analitičari. Kako kažu, postojeći mehanizmi poput Rezolucije 1244, KFOR-a i UNMIK-a sasvim su dovoljni za garanciju mira i stabilnosti u regionu.

Deklaracija Hrvatske, Albanije i Kosova kojim se osnažuje trilateralna saradnja i ističe „važnost zajedničkih odgovora na bezbednosne izazove, hibridne pretnje i druge rizike ugrožavajuće za regionalnu stabilnost“ praktično je, već na početku, više ugrozila nego doprinela miru i bezbednosti na Zapadnom Balkanu.

Đurić: Ono što je postignuto u odnosima sa Mađarskom – evropski primer

Jedna od tih reakcija je i najava moguće još čvršće saradnje, pre svega, Srbije i Mađarske. Tu mogućnost pozitivno je ocenio Marko Đurić, ministar spoljnih poslova u tehničkoj vladi.

– Mislim da je sve ono što ojačava kapacitet Srbije da nastupa samostalno u međunarodnoj areni, u zaštiti svojih nacionalnih interesa i poveća nivo bezbednosti svih građana, pozitivno. Ono što je postignuto u odnosima sa Mađarskom u poslednjih 12 godina, od potpisivanja istorijskog Sporazuma o nacionalnom pomirenju, to je deo nasleđa za buduće generacije. To je jedan evropski primer kako dve nacije mogu da izgrade novi tip odnosa i velika tekovina politike predsednika Vučića – naveo je Đurić.

Potom se osvrnuo na odgovor Srbije na trojni savez Hrvatske, Albanije i Kosova.

– Mi smo na ovaj izazov sa savezom, koji mnogi nazivaju nekom vrstom antisrpske osovine, odgovorili dostojanstveno, argumentovano, pozivajući se na činjenice i zahtevajući transparentnost i odustajanje od politike podela i sukoba. Nama nije cilj da pobedimo u raspravi već da rešimo problem – istakao je Đurić.

Milivojević: Odgovor treba da bude diplomatski i politički

Zoran Milivojević, diplomata, smatra za „Blic“ da bi odgovor Srbije morao da bude, pre svega, diplomatski i politički, a ne vojni.

– Mi smo vojno neutralni tako da ne bi trebalo da ulazimo u saveze vojnog tipa. Ali, mislim da bi bila poželjna politička inicijativa sa Mađarskom i Slovačkom na suverenističkim osnovama. Mi se zalažemo za mir, a ne za nešto što ugrožava bezbednost. Potpuno je jasno da je savez Hrvatske, Albanije i Kosova usmeren protiv srpskih interesa – navodi za „Blic“ Milivojević.

Kako kaže, tim trojnim savezom „ignorišu se svi mehanizmi koji su uspostavljeni na ovim prostorima nakon Dejtona i kraja rata“.

– KFOR, Unmik i Rezolucija 1244 Saveza bezbednosti UN sasvim su dovoljni i po političkoj i vojnoj osnovi za očuvanje mira i stabilnosti u regionu. Ulazak Kosova u vojni savez je suprotan međunarodnom pravu jer nema mesta vojsci na Kosovu. Srbija treba diplomatski da proziva Savet bezbednosti UN da se oglasi u vezi sa tim savezom. Prirodno bi bilo i da se NATO izjasni – zaključuje Milivojević.

Elek: Militarizacija Zapadnog Balkana je uvek donosila probleme i nesreće

Zlatan Elek, predsednik Srpske liste, ocenio je da „svako ko je imalo realan i odgovoran razume odlično poruku koja je poslata sklapanjem vojnog saveza Albanije, Hrvatske i Kosova“.

Za njega „to je poziv na odgovornost i oprez“.

– Žao mi je što neki naši građani u centralnoj Srbiji nisu svesni da smo pod žestokim udarom onih koji bi voleli da Srbije nema, a da Srbi nestanu kako sa Kosova i Metohije, tako i iz Republike Srpske, ali i Crne Gore, Severne Makedonije… Militarizacija Zapadnog Balkana je uvek donosila probleme i nesreću. Zato nam je potrebna stabilizacija prilika u zemlji, i njeno dalje jačanje ko je bi odvratilo sve koji misle da je Srbija šaka zobi koju svaka vrana koju vetar donese može da pozoba – kaže Elek.