Aleksandar Saša Kasanof, novi američki izaslanik za Zapadni Balkan, mogao bi da bude samo privremeno rešenje do predsedničkih izbora u SAD-u ili službenik koji će raditi dalje ka zacrtanim ciljevima Amerike i konceptu nezavisnog Kosova, ocenjuju analitičari za „Blic“. S tim što će, kako kažu, nakon izbora verovatno doći do promena u američkoj politici u regionu bez obzira na to da li pobedila Kamala Heris ili Donald Tramp.
Foto: State Magazine / Ustupljene fotografije
Kada je Stejt department objavio da će Gabrijela Eskobara, kome je mandat istekao u maju, naslediti Kasanof na funkciji izaslanika za Zapadni Balkan, retko ko čak i od ovdašnjih hroničara američke spoljne politike je znao o kakvom birokrati se radi.
Blic preporučuje
Dokaz za to je i činjenica da se na internetu teško može čak i fotografija Kasanofa iako je tokom karijere radio u Irskoj, Turkmenistanu, Čileu i Ukrajini gde se najviše istakao kao politički savetnik u američkoj ambasadi u Kijevu tokom Majdanske revolucije, zbog čega je dobio i nagradu „Džejms Klement Dan“.
„Ekspert za istočnu Evropu i zacrtane ciljeve Amerike“
Zoran Milivojević, diplomata kaže za „Blic“ da Kasanofu ime i prezime i minuli rad ukazuju da je „ekspert za region istočne Evrope“.
– Ne treba zaboraviti da je imenovan na kraju mandata ove američke administracije pa bi trebalo da samo nastavi već postojeću politiku Vašingtona u regionu na čijem je čelu Džejms O Brajen – navodi Milivojević.
Kako kaže, za novu funkciju preporučuje ga i nagrada koju je dobio za rad u Kijevu.
– To ukazuje da se radi o odlučnom službeniku za zacrtane poslove u američkoj politici, a to je na Zapadnom Balkanu, između ostalog, koncept nezavisnog Kosova. Takođe, bio je je pomoćnik Viktorije Nuland koja je poznata po svom tvrdom stavu o nezavisnom Kosovu – ocenjuje Milivojević.
On dodaje da Vašington najverovatnije očekuje od Kasanofa da „nastavi američku politiku na Zapadnom Balkanu koja je bila do sada“.
– Svakako očekuju da u sprovođenju te politike bude uspešniji od Gabrijela Eskobara pogotovo što je blizak ovim prostorima. Videćemo šta može da učini do američkih izbora u novembru. Ako dođe do promena na izborima, onda će se verovatno na Zapadni Balkan vratiti Ričard Grenel kao čovek administracije Donalda Trampa – kaže Milivojević.
Promena američke politike u regionu?
I Dragoslav Rašeta smatra da će Kasanof samo nastaviti američku politiku na Zapadnom Balkanu.
– S obzirom na to da se radi o birokrati sa malo iskustva i da su američki izbori za četiri meseca, ne treba očekivati velike novine u potezima Kasanofa. Po meni, on će biti prelazno rešenje do izbora, ali očigledno Stejt department nije bio zadovoljan dosadašnjim učinkom Eskobara na toj funkciji – analizira Rašeta.
Foto: Nova S / youtube
Kako kaže, izbori bi svakako trebalo da donesu promene u američkoj spoljnoj politici.
– Čak i ako pobedi Kamala Haris mislim da će biti novina u odnosu Vašingtona prema našem regionu jer je njen savetnik za nacionalnu bezbednost Fil Gordon koji je poznat po čvršćim stavovima u odnosu na Bajdena – navodi Rašeta.
Karijeru počeo u Irskoj, preko Turkmenistana i Čilea stigao u Ukrajinu
U zvaničnoj biografiji Kasanofa stoji da je prethodno služio kao izvršni pomoćnik bivšeg podsekretara za politička pitanja Viktorije Nuland i vršilac dužnosti podsekretara za politička pitanja Džona Basa.
– Sašini zadaci u Vašingtonu uključuju i pozicije: direktora Kancelarije za globalnu politiku i programe u Birou za međunarodne narkotike i poslove sprovođenja zakona, zamenika direktora osoblja Izvršnog sekretarijata, direktora Kancelarije za istočnoevropske poslove i Zamenika direktora Kancelarije za pitanja Kavkaza i regionalne sukobe – navodi se na sajtu Stejt departmenta.
Karijeru diplomate, prema dostupnim podacima, Kasanof je započeo u Dablinu u Irskoj, odakle je upućen u Ašhabat u Turkmenistanu, piše „Kosovo onlajn“
Kasanof je 2009. proveo u Čileu, a u dokumentima sa Vikiliksa spominje se kao viši ekonomski savetnik u ambasadi SAD. Prema jednoj depeši koja je “procurela”, učestvovao je i u proveri čileanskih kandidata za specijalizovanu obuku za upravljanje rizicima.
Postao poznat nakon „Rusijagejta“
Najinteresantniji je, svakako, njegov boravak u Ukrajini. U Kijevu je službovao kao politički savetnik do 2014. i za svoj rad tokom Majdanske revolucije i ruske invazije na Ukrajinu dobio je nagradu Džejms Klement Dan.
Foto: Embassy of Ukraine in the USA / Посольство України в США, Facebook / Drustvene mreze
Njegove aktivnosti u Ukrajini dospele su i u udarnim vestima u SAD nakon izbijanja afere “Rusijagejt”, odnosno skandala zbog navodnog ruskog mešanja u izbore u Sjedinjenim državama 2016. godine.
Održavao bliske kontakte sa Trampovim čovekom koji je lobirao za Janukovića
Dok je službovao u ambasadi SAD u Kijevu, Kasanof je održavao bliske kontakte sa ukrajinskim biznismenom Konstantinom Kalimnikom, saradnikom američkog lobiste i republikanca Pola Manaforta, koji je predsedavao Trampovom predsedničkom kampanjom 2016. Manafort je lobirao i u ime brojnih stranih lidera među kojima je i bivši predsednik Ukrajine Viktor Janukovič, a afera je izbila kada je 2020. u izveštaju Senata tokom Nacionalne konvencije Demokratske stranke objavljeno da je Kalimnik zapravo bio ruski obaveštajac.
Ove tvrdnje nikada nisu dokazane, a sam Kasanof je, kada ga je saslušavao FBI, Kalimnika opisao kao jednim od pouzdanijih izvora informacija američke ambasade.
– Pružio je informacije o unutrašnjem funkcionisanju Janukovičeve administracije – rekao je Kasanof FBI-u.
Kasanof je, inače, završio Nacionalni ratni koledž, školu za napredne međunarodne studije Džons Hopkins i Hamilton koledž. Govori francuski, italijanski, ruski i španski jezik.
Ima poljske korene, deda mu emigrirao u Ameriku zbog „rusifikacije“
Po svemu sudeći, krenuo je stopama svog oca, američkog marinca koji je karijeru nastavio kao službenik inostranih poslova u Stejt departmentu i služio je u inostranstvu u raznim američkim ambasadama.
Interesantan je podatak da je Aleksandrov deda rođen u Varšavi i da je kao dete početkom prošlog veka emigrirao u SAD u vreme dok je Poljska bila ruska provincija i predmet intenzivne “rusifikacije”. U Americi je postao suvlasnik jednog lanca restorana, ali se 1957. preselio u Sankt Peterburg u Rusiji.
U Njujork se vratio pred sam raspad SSSR. Bio je mason i član Američke legije, grupe ratnih veterana, piše „Kosovo onlajn“.