Kolike su šanse da EU otvori Klaster 3 u pregovorima sa Srbijom u julu

O tome da bi Srbija trebalo da otvori Klaster 3 i tako prekine pauzu dužu od tri godine govori se već mesecima, a najave su da bi to moglo konačno da se desi krajem jula. Tehnički deo je, kako su ocenili iz Evropske komisije, spreman za njegovo otvaranje, a analitičari su podeljeni oko toga da li će se planovi ostvariti: jedni smatraju da bi u suprotnom EU izgubila kredibilitet, a drugi da se to neće desiti zbog društveno – političke krize.

Foto: Anadolu Agency / RAS Srbija

Slobodan Zečević, iz Instituta za evropske studije, očekuje otvaranje.

Blic preporučuje

Brnabić: „Jadar“ strateški projekat EU, to je dobra vest za Srbiju (FOTO)

– Nikad ne možete da imate garanciju da neka država neće da iskoristi tu situaciju da neke svoje nacionalne interese stavi u prvi plan. Ali, ovde je reč o kredibilitetu Evropske unije. Ako je uslov, pored ispunjavanja svih uslova u poglavljima Klastera 3, još dodatno bio donošenje zakona o medijima da bi se otvorio, onda bi kredibilitet Evropske unije bio ugrožen da sada neko u krajem jula kaže „a ne, mi nećemo da otvorimo Klaster 3„. Čemu onda služe pregovori? – rekao je Zečević za „Blic“ TV.

Branka Latinović, bivša ambasadorka, napominje da su važni i dobri bilateralni odnosi sa svim zemljama EU, a da „šumovi na vezi“ mogu da otežaju proces.

– To je slučaj sa baltičkim zemljama koje imaju jedan restriktivni odnos vezano za članstvo, odnosno otvaranje tih poglavlja, i mislim da bi Srbija trebalo što pre da otvori svoje ambasade tamo. Mada, sada je kratak period da bi se u ovom konkretnom slučaju nešto moglo efektivnije postići, ali treba imati na umu da nam predstoji još otvaranje klastera – rekla je Latinović u emisiji „Blic uživo“.

Pesimista je Đorđe Dimitrov iz Centra za evropske politike, koji kaže da informacije koje dolaze iz Brisela kažu da se više od polovine članica Saveta trenutno protivi daljem napretku Srbije, pre svega zbog stanja demokratije, ljudskih prava i same situacije trenutno u Srbiji.

– Tako da, dok se situacija u Srbiji ne promeni, ne možemo očekivati da će doći do promena u stavu članica – kazao je Dimitrov za „Euronews Srbija“.

„Pauza od decembra 2021“

Kraj jula kao termin za otvaranje spomenula je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić pre nekoliko dana u Briselu, nakon završenog sastanka sa direktorom Direktorata EU za pregovore o proširenju Gertom Jan Kopmanom.

– Mi se nadamo, i želja nam je i ambicija do kraja jula, ako ne tada, onda septembar ili oktobar. Ali, ono što mi ciljamo, naš ciljani datum jeste kraj jula i radimo na tome – kazala je Brnabić.

To bi bio pomak jer od decembra 2021. godine Srbija nije otvorila nijedan klaster. Do sada su, od početka pregovora o pristupanju Srbije u januaru 2014. godine, otvorena 22 od 35 poglavlja. Otvorena su sva poglavlja u Klasteru 1 (Osnove) i sva poglavlja u Klasteru 4 (Zelena agenda i održiva povezanost). Dva poglavlja su privremeno zatvorena.

Foto: Narodna skupština Repulike Srbije/ Peđa Vučković / Tanjug

„Protesti su usporili put ka EU“

Deo svakodnevnice u Srbiji su proteklih šest meseci bili protesti i blokade, a Zečević kaže da su uticali i na put ka EU.

– Usporili su zato što su studenti otvorili pitanje demokratičnosti srpskog društva. EU je imala simpatije za njihove stavove, međutim, to je sad kriza koja traje već izvesno vreme. A zakoni koji treba da se usvoje bi trebalo da doprinesu pripremama za buduće izbore – kaže Zečević.

Foto: Oliver Bunić / Ringier

I Latinović smatra da je društveno – politička kriza u zemlji dodatno usporila otvaranje novih klastera, jer zemlja koja je kandidat, posebno u fazama pregovora, mora da pokaže političku stabilnost.

– Poenta je u tome da se takva pitanja rešavaju u što kraćem periodu, na jedan demokratski, inkluzivan način, znači sa uključivanjem svih onih koji čine sistem i institucije. Drugi deo je javnost koja se ogleda u delovanju nevladinih organizacija i medija, odnosno ono što se reflektuje u medijima – rekla je Latinović za Blic TV.

Na put Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, međutim, utiče i spoljna politika zvaničnog Beograda. Prema izveštaju Evropske komisije iz oktobra prošle godine, Srbija je postigla usklađenost od 51 odsto u oblasti spoljne politike.

– U jednoj velikoj meri to je, pre svega, izraženo kod članica koje su imale, da kažemo, istorijski loše odnose sa Rusijom, poput baltičkih država, Poljske, evo sada i Finske, mada i drugih država. Predsednik Vučić je veoma svestan posledica puta u Moskvu – navodi Dimitrov.

Šta sadrži Klaster 3 (osam poglavlja)

• Digitalna transformacija i mediji
• Oporezivanje
• Ekonomska i monetarna politika
• Socijalna politika i zapošljavanje
• Preduzetništvo i industrijska politika
• Nauka i istraživanje
• Obrazovanje i kultura
• Carinska unija