Programski direktor organizacije „Novi treći put“ Dimitrije Milić ocenio je večeras da Zapadni Balkan (ZB) sa novom Evropskom komisijom između ostalog može očekivati više sredstava zato što spada u jedan od retkih organskih regiona Evrope, praktično unutrašnje dvorište Evropske unije, koji nije integrisan do kraja u evropske institucije i organizacije.
Blic
Milić je ocenio da je poenta sutrašnjeg razgovora u Briselu predsednice EK Ursule fon der Lajen sa liderima Zapadnog Balkana, među kojima će biti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da im osim ukazivanja pažnje, izloži određene prioritete koje će Evropska komisija imati po pitanju ZB.
Blic preporučuje
Fon der Lajen predstavila predlog novih komesara EK: Kaja Kalas šefica EU diplomatije, Marta Kos iz Slovenije kandidat za komesara za proširenje
SAD JE I ZVANIČNO Lajenova otkrila sastav tima u EU, tri žene određivaće sudbinu Balkana, a jedna će staru temu VRATITI U PRVI PLAN
Takođe, kako je naveo, cilj sastanka je da se liderima ZB predoči i šta mogu da očekuju u petogodišnjem trajanju mandata EK koje će izvesno biti izabrana u sastavu koji je od juče poznat.
Na pitanje koliko će visoko na agendi biti proces proširenja imajući u vidu i unutrašnje probleme u EU ali i geopolitičke izazove, Milić kaže da upravo ta geopolitička situacija EU gura više ka proširenju.
– Trenutne političke okolnosti, kada ruski uticaj u našem regionu opada, jer je Rusija orijentisana na Ukrajinu, a neki drugi akteri, poput Kine, uspevaju da je „izlaktaju“, guraju Evropsku uniju da jednostavno mora ozbiljnije da shvati naš region, da više nudi – naveo je Milić i dodao da upravo o tome govori i Evropski plan rasta.
Srbija je tu, kako kaže, visoko pozicionirana kao prioritet, iz razloga što je najmnogoljudnija u regionu, ima privredu veću od svih u regionu.
– Jednostavno ne možete ignorisati Srbiju i ako imate antizapadnu Srbiju imate veliki problem u regionu, ukoliko imate proevropsku Srbiju imate i stabilnost u regionu i zato će EU verujem investirati čak mnogo više vremena i sredstava i imati veći fokus u ovih pet godina na Srbiju nego do sada – rekao je Milić.
Na pitanje da li misli da će imati prioritet i u odnosu na Ukrajinu i Moldaviju, kaže da EU što se tiče Ukrajine jednostavno ne može da ignoriše, jer se radi o ratu na njenim granicama i test je njenih sposobnosti da se meri s drugom silom u okruženju.
Evropska unija će u tom smislu fokus staviti i na pitanje odbrane, što kako dodaje potvrđuje i činjenica da će prvi put imati komesara za odbranu.
Na pitanje gde vidi Srbiju za pet godina dok traje mandat EK, da li može Srbija do te 2029. ući u EU, kaže da je to dosta optimistično i pitanje političke odluke sa obe strane, jer procesi su uzajamno povezani. Podsetio je na to koliko je veto koji je 2019. godine stavila Francuska na otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom demotivisao sve države Zapadnog Balkana u kontekstu njihovog evroentuzijazma.
Kaže i da kada postoji neki drugi prioriteti EU i manjak fokusa da to takođe demotiviše članice.
– Ukoliko s jedne strane krene da raste politička volja, a u ovom slučaju bi to trebalo da je sa strane EU, mislim da će krenuti i sa druge strane – rekao je Milić.
(Tanjug)