IMAO je „penzioner“ Milo Đukanović za vreme višedecenijske vlasti u Crnoj Gori mnoge „linije odbrana“ od Srbije, a sada ih je spustio na najniži nivo – lokalni.
Foto: Printskrin
Slaveći Pirovu pobedu na opštinskim izborima u Podgorici alfa i omega DPS slavio je uz stihove: „Ne može nam niko ništa, jači smo od Srbije“.
Ne zna se samo na šta je Srbija nasrtala u kampanji koja bi trebalo da se bavi saobraćajem, kanalizacijom, vodovodom, urbanističkim planovima, pa su Milovi sledbenici morali u rovove ukopane kod Morače, a zatim i da izvlače štitove dok traje juriš sa „beogradskog fronta“. Ali se definitivno zna da je Beograd dominantna tema u izbornim kampanjama u regionu o kakvim god glasanjima da se radi, pa makar i lokalnim.
Isti je scenario trenutno i u Prištini gde lažni premijer Aljbin Kurti preti glasačima Srbijom, dok Srbe na KiM svakodnevno prebijaju ili njegovi specijalci ili nasilnici osokoljeni njegovim terorom, ali i u Bosni i Hercegovini gde traje nadmetanje ko će biti veći „antisrbin“.
Tako je dok se bije bitka za lokal, predsedavajući Predsedništvom BiH Denis Bećirović napao Srbiju pred Ujedinjenim nacijama da je agresor, tužio Beograd prijateljskim zemljama, u kojima se i dalje poštuje Tito, da želi da izmešta grob „oca svih naroda i narodnosti“, iako se to neće dogoditi. U istom ritmu o „velikosrpskoj agresiji“ govorio je i ministar vanjskih poslova BiH Elmedin Konaković u Njujorku, koji se trudi da koji glas za svoju stranku „Naroda i pravde“ napabirči neosnovanim kritikama naše zemlje.
Vučević: Govore o sebi, ne o nama
PREMIJER Srbije Miloš Vučević izjavio je da ne zna zbog čega bivši crnogorski predsednik Đukanović i njegove stranačke kolege moraju da pevaju „Ne može nam niko ništa, jači smo od Srbije“ u trenutku dok „slave Pirovu pobedu“:
– Nije prvi put da pevaju tu pesmu. Ne mislim da je iko jači od Srbije. Ali ako im je potreba ili opsesija da pevaju – njihova stvar i govori mnogo više o njima nego o nama. Srbija nikad ne vređa Crnu Goru i ne peva ništa protiv nje, doživljavamo je kao prijateljsku i bratsku državu. Želimo im sve najbolje. Neki od njih očigledno nama ne žele najbolje, to govori o njima. A zamislite da mi slavimo sa 28 ili 29 odsto dobijenih glasova. Ako su zadovoljni, čestitam. Mi sa 45 odsto imamo oštru raspravu unutar stranke i koalicije, da li je to dobar rezultat. A nekada i sa 50 odsto nismo zadovoljni. Pevajte, čestitamo vam na tome.
Da nije postalo praksa, možda bi ovo trpanje Srbije u svaku čorbu moglo da podvede po pod onu rečenicu koju Crnogorci sami potežu: „Crna Gora je zemlja čuda“. Ali u ovu kategoriju svakako spada još jedan manevar DPS, a to je da stranka vlasnik patenta – izborni turizam, zahvaljujući kojem je vladala decenijama, sada optužuje Srbiju da je i izbornom danu slala glasače u Podgoricu?!
Ne pominjući na hiljade plaćenih avionskih karata za Bošnjake i Albance koji su za vikende kada su izbori stizali u Rožaje, Plav, Gusinje, Ulcinj… a da, za to vreme, oni koji su rođeni u Crnoj Gori, a žive u Srbiji nisu mogli da glasaju. Milovi su u danu za glasanje na lokalu, mahali navodno oduzetim srpskim tablicama i „turistima glasačima“ iz Srbije. Međutim, crnogorska policija je izdala saopštenje da je za vikend u zemlju ušlo 14.000 ljudi manje nego inače!
Nije tako davno bilo, pa da se izbriše iz sećanja „biznismen“ Naser Keljmendi koji je, govoreći o referendumu kada se Crna Gora otcepila od Srbije, rekao:
Foto „Novosti“
– Kampanju sam pomagao sa nešto malo novca. To sam uradio sam. Dok je bio rat na Kosovu, Albanci, koji su sa Kosova došli u Crnu Goru, bili su tako dobro primljeni, kao u svoju kuću. Zbog toga svega sam osećao jednu obavezu prema Crnoj Gori – i moralnu i materijalnu – izjavio je svojevremeno Keljmendi.
Predsednik Demokratske narodne partije, Milan Knežević, prokomentarisao je postizborno slavlje DPS rečima:
– „Demokratsko“ veselje reformisanog DPS. Opet pevaju da su jači od Srbije. I šalju nam jasnu poruku: „Ako se vratimo na vlast, palite traktore. DPS dlaku menja, ali Mila nikad.
Da je u Crnoj Gori izuzetno živa antisrpska svest koja se promoviše od tridesetih godina prošlog veka, kada ju je započeo Sekula Drljević, da bi je nastavili komunisti, a potom i neokomunisti, upravo pokazuje i slavlje Pirove pobede DPS na izborima u Podgorici, ocenio je za „Novosti“ profesor Spasoje Tomić.
Povratnici sa 4.000 glasova manje
IAKO je DPS, koji je pojedinačno osvojio najviše glasova u Podgorici slavio pobedu, brojke pokazuju da razloga za slavlje nema. Zabeležili su 4.000 glasova manje od prošlih lokalnih izbora. Pad je jasan i kada se uporede brojke iz 2018. kada su u Podgorici imali 58.374 glasa, pa su onda 2022. dobili 37.895, a sada 33.439. Dakle, DPS je dobila oko jedne sedmine upisanih glasača što sigurno nije znak da se vraćaju na crnogorsku političku scenu.
– Videli smo likovanje Mila Đukanovića protiv Srbije, sa svojim epigonima i pajacima, kako u ekstazi pevaju kako su jači od Srbije. Jesu jači, ali u kriminalu, u razaranju privrede koju su devastirali 30 godina, jači su za Vesnu Medenicu, Veselina Veljovića, Slavka Stojanovića, Zorana i Petra Lazovića, Radoja Zvicera i Ljuba Milovića, jači su za ubice, za „kavački“ i „škaljarski klan“, dok su u svemu drugom inferiorni i imaju kompleks niže vrednosti, koji na kraju krajeva dovodi do mržnje prema onome ko je bolji, ko želi mir, stabilnost, prijateljstvo a to je, kao što vidimo, Srbija. Oni nisu Crnogorci, oni su antisrbi, i to je jedini smisao njihovog političkog delovanja koji je Duško Marković, bivši šef ANB, nekadašnji premijer i ministar pravde, večita senka Mila Đukanovića obznanio uoči avgustovskih izbora 2020. na Ivanovim koritima kod Cetinja kada je rekao da treba da nas spakuju na traktore.
Inače, u pomoć DPS tokom kampanje uključio se i evroposlanik Davor Ivo Štir, koji je juče izabran za šefa delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Bosnom i Hercegovinom i tzv. Kosovom. On je „zabrinut“ da se ne ugrozi nezavisnost i suverenitet Crne Gore najavljenim promenama Zakona o državljanstvu. Smatra da bi promene koje guraju, kako je rekao, „prosrpske stranke“ i kojima bi se omogućilo dobijanje dvojnog državljanstva, mogle imati „teške i dugoročne posledice na proces odlučivanja i identitet Crne Gore“.