IAKO su građani Srbije dobro prozreli i jasno odbacili nameru prozapadne opozicije i ovdašnjih pseudoekoloških organizacija da, koristeći tzv. antilitijumske proteste, sprovedu Beomajdan i nasilnim putem preuzmu vlast, njihovi čelnici i istaknuti aktivisti i dalje očajnički pokušavaju da zaustave i po mogućstvu preokrenu neumitni proces gubitka podrške.
Foto: Profimedia
Tako su lideri „Saveza ekoloških organizacija Srbije“ (SEOS) došli na ideju da, prilikom očekivanog izjašnjavanja Narodne skupštine Srbije o predlogu Zakona o trajnoj zabrani istraživanja i eksploatacije litijuma i bora, organizuju proteste ispred najvišeg zakonodavnog tela naše zemlje, po potrebi i uz primenu nasilnih metoda, a kako bi vaninstitucionalnim putem izvršili pritisak da ovo zakonsko rešenje bude usvojeno.
Premda je vodeća uloga u organizaciji pomenutih protesta trebalo da pripadne aktivistkinji organizacije „Suvoborska greda“ Ljiljani Bralović iz Pranjana, usled objektivnog manjka organizacionih, ali i finansijskih resursa potrebnih za sprovođenje u delo tog plana, odlučeno je da se u organizaciju protesta uključi predsednik opskurne organizacije „Društvo srpskih domaćina“ Nićifor-Nik Aničić, u međunarodnim okvirima poznat kao vlasnik rudnika u Južnoafričkoj Republici čijim je radom počinjena nemerljiva šteta po ekosistem te države.
Podsećamo, Aničić je tokom ovogodišnjeg „Cerskog marša“ predvodnicima „ekoloških“ organizacija, među kojima je i Bralovićka, predao određena finansijska sredstva za dalje aktivnosti, ali i smernice dobijene od zapadnih obaveštajnih struktura u tom pogledu.
Međutim, uprkos navedenim, ali i drugim sredstvima i kapacitetima koji su angažovani kako bi Beomajdan konačno bio sproveden u delo, evidentno je da za takve i slične ideje među slobodarski opredeljenim i politički itekako svesnim građanima Srbije nema i neće biti razumevanja.