Autor teksta izražava zabrinutost za pravac studentskog pokreta ukoliko nastavi sa nacionalističkim tonovima.
Smatra da dalja polarizacija može oslabiti pokret i skrenuti pažnju sa njegovog demokratskog cilja.
Poznati nemački novinar Frankfurter algemajne cajtunga (FAZ), Mihael Martens, inače kritičan prema vlastima u Srbiji i predsedniku Aleksandru Vučiću, ovoga puta kritično je govorio o vidovdanskom protestu koji su studenti u blokadi održali na Trgu Slavija 28. juna. U tekstu pod naslovom „Kosti, preci, otadžbina“ osudio je nacionalističke poruke i govore.
Foto: Oliver Bunić, Mitar Mitrović, Milan Ilić, Zoran Ilić, Una Škandro / Ringier
– Oko 140.000 ljudi u Beogradu zatražilo je nove izbore. Taj broj nije doduše dostigao onaj sa skupa 15. marta, kada je studentski pokret uspeo da mobiliše više od 300.000 građana iz cele zemlje. Ipak, pokazao je da protesti protiv šefa države i više od pola godine nakon početka u novembru 2024. godine, nisu izgubili snagu – piše Martens.
Blic preporučuje
On dalje ocenjuje da je okupljanje 28. juna ukazalo i na jedan, za čitav Balkan zabrinjavajući razvoj.
– Taj trend se već neko vreme nazire, ali ga inostranstvo jedva primećuje: u studentskom pokretu, koji i dalje predstavlja glavnu pokretačku snagu protesta, prevlast je odneo velikosrpski nacionalizam koji podseća na rane godine vladavine srpskog ratnog huškača Slobodana Miloševića početkom devedesetih – piše Martens.
Prema njegovom mišljenju, to je već pokazala lista govornika koje su studenti izabrali za skup.
– Nacionalisti i relativizatori ratnih zločina nadmetali su se u širenju velikosrpskih parola. Voditeljka koju su izabrali studenti, nije zaostajala za njima. Samo je rektor Beogradskog univerziteta govorio umerenim tonom, ali je ostao izuzetak. Kod ostalih govornika se sticao utisak da im nije stalo do prvobitnog cilja protestnog pokreta, dakle, do obnove demokratije i vladavine prava u Srbiji, već do pokretanje novih ratova protiv Kosova ili Bosne – smatra Martens, prenosi „Dojče vele“ (DW).
Foto: Una Škandro / Ringier
On dalje piše da je skup otvorio student koji je „histerično urlao i vrištao“, a koji se više puta pojavljivao kao govornik pokreta.
– U kvazi biblijskom govoru govorio je mnogo o Bogu, Srbima i Kosovskoj bici protiv Osmanlija 28. juna 1389. godine. Taj datum, koji se u Srbiji slavi kao „Vidovdan“, dan svetog Vida, u srpskom nacionalizmu ima mitski naboj i koristi se kao univerzalno oružje. To što su studenti upravo taj dan izabrali za okupljanje, nagoveštavalo je nešto loše. I te slutnje su se obistinile. 28. jun je u „našoj voljenoj otadžbini“ dan „kada molitve i krv postaju jedno“, vikao je predstavnik studenata u mikrofon. Nakon obilne retorike o „krvi i tlu“ i slavnim precima koji su dali život za srpsku otadžbinu, student je pročitao tekst Nikolaja Velimirovića, nacionalističkog srpsko-pravoslavnog sveštenika i obožavaoca Hitlera, koji je umro 1956. i u kojem je opet bilo mnogo govora o kostima, precima i otadžbini – napisao je Martens.
Foto: Oliver Bunić / Ringier
„Kodne reči za velikosrpsku ideologiju“
Onaj ko je verovao da se u uvodnom govoru radilo o izuzetku ili o jednoj vrsti pragmatičnog ustupka studenata jakom nacionalističkom delu srpskog društva, taj se prevario, ocenjuje nemački novinar.
– Jer, tako se i nastavilo. Jedan profesor književnosti, koji je nedavno pohvalio (literarno ni osrednju) poeziju Radovana Karadžića, ratnog zločinca bosanskih Srba osuđenog na doživotni zatvor, u pseudo – istorijskom govoru pozvao je publiku da ne zaboravi ni Srbe na Kosovu, ni u Republici Srpskoj u Bosni, u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Radi se, kako je rekao, o „slobodi srpskog naroda van Srbije i o „borbi za srpski integralizam“. To su kodne reči za velikosrpsku ideologiju u čije ime su srpski počinioci devedesetih godina prvo u Hrvatskoj, zatim u Bosni i konačno na Kosovu počinili zločine kao što je genocid u Srebrenici – zabeležio je Martens.
Foto: Danilovic Dalibor / Ringier
To što govor profesora ne samo da se održan, već je od publike i oduševljeno pozdravljen, moglo je kod gledalaca koji su prenos pratili putem interneta, iz mesta kao što su Vukovar, Sarajevo ili Priština, da probudi neprijatna sećanja, ocenjuje on.
– Jer, kad se u prošlosti u velikosrpskoj ideologiji govorilo o kostima predaka i o tome da je Srbija svuda tamo gde su Srbi sahranjeni, rezultat je najčešće bio da su kosti nesrpskih žrtava završavale u masovnim grobnicama širom Balkana – napisao je Martens.
Foto: Mitar Mirović / Ringier
On dalje nastavlja da „ne misle svi studenti isto kao govornici na najnovijem protestu“, i da su „možda čak u većini oni studenti kojima je sve izraženiji velikosrpsko-nacionalistički ton protestnog pokreta protiv Vučićeve nedemokratske vladavine odbojan“
– Ali, ako se ne distanciraju od nacionalističkih ispada poput onih na Vidovdan, čuje se samo ona druga, mračna strana Srbije – ocenjuje autor.
„Brojčano bi bio oslabljen“
On, na kraju, zaključuje da „nesumnjivo: ako bi došlo do distanciranja, protestni pokret bi se raspao na najmanje dva dela“.
– Brojčano bi tada bio oslabljen. Ali, njegov zahtev za demokratijom i vladavinom prava bio bi ojačan. Trenutno studenti pokušavaju da srpski nacionalizam ne prepuste Vučiću i da ga preteknu zdesna. Ali, čak i brza traka pogrešnog puta i dalje ostaje pogrešan put. Vučićeva vlast se neće uzdrmati nacionalističkim cirkusima i velikosrpskim floskulama. U toj disciplini niko ne može da mu parira. To što se ipak pokušava, pokazuje i to da Vučić predstavlja samo vidljivi izraz jedne nacionalističke zablude, čiji su uzroci dublji – naveo je Martens u tekstu.