KOSOVSKOM premijeru u tehničkom mandatu i lideru Samaoopredeljenja Aljbinu Kurtiju nedostaje kultura kompromisa, zato i postoji institucionalna kriza na Kosovu, a to je i razlog zastoja u dijalogu sa Srbijom, konstatuje bivši izaslanik EU za Kosovo i nekadašnji visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Volfgang Petrič.
Izvor: Kosovo Online
U intervjuu za Kosovo onlajn, Petrič je istakao i da je preduslov za uspeh normalizacije odnosa i dijaloga sa Srbijom da se na Kosovu najpre uspostavi interni dijalog, a idealno bi bilo i sa Srbima koji žive na Kosovu.
Kada je reč o izgradnji dva nova mosta na Ibru, kaže da ako se oni jednostrano grade bez, metaforički, „stuba na srpskoj strani“ – onda neće mnogo pomoći, te savetuje kooperativno umesto jednostranog delovanja.
Govoreći o Povelji Ujedinjenih nacija, Petrič je ukazao da je Nato intervencija 1999. godine imala mnogo veće negativne posledice nego što se tada mislilo. Kaže i da se UN nalaze u fundamentalnoj krizi, jer sve što su SAD i Evropa predložile i sprovele posle 1945. godine, sada je dovedeno u pitanje i to upravo od SAD.
Srbija je uvek ukazivala da je Povelja UN prekršena 1999. i da se to odrazilo na aktuelne krize, kako Vi danas gledate na to?
To je problem, bez sumnje. Nato intervencija 1999. godine je imala mnogo veće negativne posledice nego što se tada mislilo. Mora se imati u vidu da su 1999. SAD bile na vrhuncu svoje globalne vlasti i mislile su da mogu sve uraditi. To se pokazalo neispravnim i problematičnim. Danas se to ne može promeniti, jer je u međuvremenu došlo do novih kršenja Povelje UN, kao što se i pre toga mora uzeti u obzir Vijetnam, ili invazije koje je SSSR sprovela na Čehoslovačku, Mađarsku… Velike sile su uvek pokušavale da nametnu svoja pravila. Zbog toga je potrebno da Evropa, pre svega u sopstvenom interesu, pokuša da se pridržava pravila koje smo sami sebi zadali i da ne popuštamo. Moramo sva kršenja međunarodnog prava, bilo to u Ukrajini, u Pojasu Gaze, tematizovati. U suprotnom, slabimo naš evropski model življenja.
Kako ocenjujete spoljnu politiku Srbije, koja insistira na poštovanju Povelje UN i međunarodnog prava?
Verujem da je to ispravan stav. Time je Beograd na liniji Evropske unije. Mislim da se tu vidi da je Srbija evrospka zemlja, ali i da je spoznala da, ako postoje pravila, ona moraju i da se poštuju. Zato smatram da je posebno sada, kada se između Srbije i Brisela premalo događa u vezi sa evropskim integracijama, kada je premalo napretka u pristupnim pregovorima, potrebno da se unese novi zamah.
Da li takva politika može da preživi u doba pritisaka velikih sila na male zemlje da se svrstaju?
Verujem da Beograd, s obzirom na svoju politiku nesvrstanosti, koja je imala i istorijski pozitivno iskustvo Jugoslavije, a koja je veoma teška, posebno mora paziti šta je prioritet. Dugoročni prioritet mora ostati Evropska unija. Smatram korektnim da pored toga pokušava sa drugim svetskim silama, Rusijom ili Kinom, da zadrži odnose, ali neophodno je da u Beogradu bude jasno šta je cilj, a to može biti samo, što je naglašavao i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić – članstvo u Evropskoj uniji.
Kako ocenjujete sporazum o saradnji u oblasti odbrane Albanije, Hrvatske i Kosova?
Ne bih precenio relevantnost tog sporazuma. To je bila politička inicijativa, ne znam odakle je došla. Ne treba je preceniti, ali istovremeno treba razmišljati da ako ima više bezbednosti za Zapadni Balkan, što je svakako potrebno, onda u tome treba da učestvuju svi. Posebno Srbija, kao najvažnija zemlja regiona u tome mora učestvovati.
(Kosovoonline)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
