Da posetimo Draško Stanivuković, gradonačelnik Banjaluke, student sa isključivo političkim radnim iskustvom, nedavno je postao vlasnik luksuznog četvorosobnog stana u Banjaluci, vrednog oko 500.000 KM. Navodno mu je stan poklonila baka.
Blic preporučuje
(VIDEO) Kako je LOŠ UGOVOR postao DOBRA LOKACIJA: Stanivuković „sagledao situaciju“, pa uselio u stan OD POLA MILIONA maraka
(VIDEO, FOTO) DODIK NIJE JEDINI I Draško Stanivuković lumpuje pod šatorom na Kočićevom zboru, i njemu pevaju „svaka bi fukara da ubije vuka“
Zbog ovog slučaja ispitali smo koliko su sumnjivi pokloni, neprijavljivanje imovine, zaboravljanje vlasništva nad nekom nekretninom redovni primeri kod domaćih političara, piše Srpskainfo.
Foto: Miomir jakovljević / Ringier
Ivana Korajlić, izvršna direktorka Transparensi International BiH, rekla je da iako postoji obaveza za sve izabrane i imenovane funkcionere da podnose finansijske izveštaje, odnosno izveštaje o imovini još uvek nemamo uspostavljen sistem gde bi institucije koje ih prikupljaju imale nadležnost da vrše kontrolu tačnosti i da se utvrđuje nesrazmer između prihoda ili primanja koja se prijavljuju i imovine kojom se raspolaže.
Nesrazmer primanja i imovine
– Da ne kažemo da nema apsolutno nikakvog načina da se utvrdi šta ko poseduje u inostranstvu. Tako da, praktično svako može da ima koliko hoće, ne mora to ni da prijavljuje i nema nikakve vrste preispitivanja u smislu da li postoji određena vrsta nesrazmera između plate i primanja i imovinskog stanja, kao što su stil života, način života, što se recimo u brojnim drugim državama proverava – rekla je Korajlić.
Napomenula je da ako živite u luksuznim stanovima, vozite luksuzne automobile ili posedujete nekretnine po rivijerama, a imate prihode koji su prosečni u toj zemlji onda bi to trebalo očigledno da bude naznaka nesrazmere ili da ste stekli tu neku imovinu na neki drugi način.
– Naravno svako ima pravo da ima nasledstvo ili imovinu od ranije, od porodice, ali u svakom slučaju sticanje bilo kakve imovine bi trebalo tokom mandata da se prati, pa čak i nakon mandata – rekla je ona.
Prema njenim rečima veća je obaveza stavljena na privatna lica i na privatna pravna lica nego na institucije države koje bi trebale da vrše kontrolu i da identifikuju bilo kakve potencijalne nepravilnosti.
– Ali mi nemamo ni taj nivo čak i političke kulture da dođemo sad do tog nivoa da kod nas bilo ko od nosilaca javnih funkcija ima potrebu da objašnjava na koji način je stekao nešto. Imamo ogroman otpor tome – rekla je Ivana Korajlić.
Pojasnila je da je sada prvi put po zakonu sukobu interesa na državnom nivou, za funkcionere u institucijama Bosne i Hercegovine, uvedena obaveza kontrole imovinskih kartona pri čemu su postojale ogromne opstrukcije da se to uopšte usvoji.
– Nisu su hteli da budu podvrgavani toj vrsti provera do toga da se ostavila začkoljica u zakonu da je pitanje kako će novoosnovana komisija uopšte moći prikupljati podatke institucija koje su joj potrebne da izvrši kontrolu onoga što ste navodi imovinskim kartonima – kaže ona.
Bizarne situacije
Vredni pokloni, nasledstva u novogradnji, naglo bogaćenje, primeri su kakvi postoje u celom regionu.
– Pa i u BiH smo imali bizarne situacije gdje su odjednom tu bili pokloni punice ili nekog od rodbine, osobe koja ima prosečnu penziju koja nije mogla da proizvede jedan tako skup poklon u vidu velike nekretnine ili se govori o nasledstvu za koje se ne može utvrditi da li je stvarno. Pogotovo priča o nekoj vrsti poklona gde zaista dovodi u pitanje minimum inteligencije ovog naroda, gde se zna da niko ne daje poklon tek onako, posebno u vidu stanova, ili velikih količina novca – istakla je Ivana Korajlić.
Podsetila je da s druge strane postoji obaveza svih javnih funkcionera da ako u službi prime bilo kakav poklon vrednosti iznad 200 KM da ga moraju prijaviti i predati u institucije.
– A ovi privatni pokloni i slično tolike vrednosti, mislim da je nešto što je nerazumno očekivati da iko poveruje u to. Krenemo od nas, ko bi nam dao poklon tolike vrijednosti, a da nije neka vrsta nasledstva u porodici – dodala je ona.
Ne postoji ni minimum uspostavljene kontrole, godinama je trajao otpor za objavljivanje imovinskih kartona, a sada CIK objavljuje minimum informacija za izabrane funkcionere, pri čemu oni ne navode svu imovinu i – nikom ništa.
– U nekim razvijenijim demokratijama gde postoji politička odgovornost na kraju krajeva u situaciji gde neko nenamerno nešto uradi, propusti, istrpi ogroman politički pritisak i podnosi ostavku – naglasila je ona.
Politička analitičarka Ivana Marić smatra da je sa jedne strane malo nezgodno zadirati u privatnu sferu ljudima te da to i razlog zbog kojih neki uspešni ljudi ne žele da se uključuju u politiku jer imaju imovinu i morali bi sve da prikažu.
Rešenje – oduzimanje
– Kod nas važi to neko pravilo da ko god ima nešto znači – mora da je ukrao, ne smatramo da je zaradio. Naravno da je drugačija situacija sa ovima koji celi životni vek provedu u politici čije plate znamo kolike su im i kada to saberemo vidimo da tu ne bude dovoljno novca za sve nekretnine koje imaju i oni i njihova porodica i supruge i djeca i partneri. Imaju mnogo više nego što mogu dokazati – rekla je ona.
Smatra da je najbolje rješenje stari zakon, verovatno iz perioda Jugoslavije o dokazivanju porekla imovine.
– Ne da mi njih proganjamo već da oni moraju dokazati kako su stekli tu imovinu, kojim novcem. I ako ne uspiju dokazati da im se ta imovina oduzme – naglasila je ona.
Prema riječima Ivane Marić znajući kako se kreću plate funkcionera postavlja se pitanje kako uspevaju kupiti imovine koje su toliko vredne, pa čak nekad dosežu i milionske iznose.
– Mislim da bi moralo raditi pravosuđe puno više i da bi čak i u interesu zvaničnika bilo da se to reguliše jer na ovakav način mi sve njih smatramo lopovima, prevarantima, a kada bi se to regulisalo da mi znamo da je provereno da su dokazali da mogu novcem koji su zaradili kupiti tu imovinu, da onda možemo razdvojiti ko je zaista prevario, a ko ne – rekla je ona.
Navela je primer iz Kantona Sarajevo gde je obavezna prijava imovine što potpada pod krivičnu odgovornost gde su zabilježeni slučajevi da su zaboravljali da imaju nešto i bili sankcionisani.
Ivana Marić je naglasila da bi prijave morale biti obavezne kao i krivična odgovornost za one koji ne prijave, a moglo bi se čak uvesti i da im se ta imovina oduzme kad su već zaboravili na nju.
– Mislim da bi to delimično rešilo problem – rekla je Marić.
Na pitanje postoji li država regiona u kojoj je to bolje rešeno rekla je da u nekim od država pravosuđe radi odlično svoj posao, navodeći da u Hrvatskoj nijedna vlada nije dočekala kraj mandata u punom sastavu, već su uvek procesuirani za neku korupciju,
– Znači korupcije će uvek biti, uvek će biti političara koji varaju, međutim kada pravosuđe radi svoj posao, oni će pronaći kako su došli do tog novca, neće se baviti samo nekretninom, već se baviti tokom novca, na koji način su stekli novac, te neće moći ni kupovati te imovine kada ih uhvate pre toga – dodala je Ivana Marić.