Šta je zajedničko Ujedinjenim nacijama, Podgorici i Beogradu? Za nepuna tri meseca odatle su potekle čak dve rezolucije, dok je redna deklaracija u najavi, koje se tiču strašnih zločina u regionu počinjeni u prošlosti. Prvo je Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija usvojena Rezolucija o Srebrenici, onda je u Crnog Gori izglasana Rezolucija o Jasenovcu a sada koalicija NADA predlaže da se usvoji deklaracija o Srebrenici.
Foto: Shutterstock / Ringier
Otkud baš sada takvi dokumenti i šta njima želi da se postigne? Stefan Radojković, istoričar, za „Blic“ ocenjuje da su užasna stradanja kojima trenutno svedočimo podstakla njihovo iniciranje.
Blic preporučuje
– Nažalost, stepen nasilja nad civilima Gaze kao i ukrajinski sukob doveli su do prave poplave tužbi za zločin genocida, a posledično i deklaracija i rezolucija kao zgodnog političkog instrumenta za pridobijanja međunarodne i domaće javnosti i njene podrške za politike i planove aktera umešanih u pomenute sukobe. Sve navedeno imalo je posledice i po naš region gde su se Sarajevo i Federacija u BiH osetili “zaboravljenim” od strane međunarodne javnosti, a posebno ugroženi po pitanju klasifikacije zločina u Srebrenici kada se on uporedi sa trajanjem i stepenom nasilja u Gazi – napominje Radojković.
Podseća da je posledično, uz pomoć Nemačke koja je relativno nedavno usvojila rezoluciju o Holodomoru uperenu protiv Rusije u Bundestagu, Sarajevo po istom principu pokrenulo inicijativu u UN za usvajanje rezolucije o Srebrenici, čime je, kako kaže, „došlo do lančane reakcije kako u Podgorici tako i u Beogradu.”
– Drugim rečima, događaji na globalnom nivou utiču na naš region – hteli mi to ili ne – gde dolazi do imitacije globalnih aktera ali prilagođeno lokalnom kontekstu. Zbog toga, sve ove lokalne rezolucije odslikavaju kako dešavanja u svetu tako i lokalne prilike u državama regiona – napominje Radojković.
Evo koje smo sve inicijative imali prethodna OKO dva i po meseca:
Ujedinjene nacije – Rezolucija o Srebrenici
U Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija je sa 84 glasa „za“, 19 „protiv“ i 68 „uzdržanih“, 24. maja usvojena Rezolucija o Srebrenici. Predložile su je Nemačka i Ruanda – dve države čiji su zvaničnici u 20. veku bili odgovorni za nezapamćene genocide.
Foto: Twitter / Drustvene mreze
Beograd joj se protivio, a argument Srbije je, kako je upozorio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da rezolucija krši postojeće sporazume i otvara Pandorinu kutiju samovoljnog i selektivnog određivanja prava i istine.
Njome se uspostavlja da 11. jul svake godine obeležava kao „Međunarodni dan sećanja na genocid počinjen u Srebrenici 1995. godine“.
Podgorica – Rezolucija o Jasenovcu
Rezolucija o genocidu u sistemu logora Jasenovac, Dahau i Mauthauzen usvojena je 28. juna u parlamentu Crne Gore, na predlog predsednika parlamenta Andrije Mandića. Za rezoluciju su glasala 42 poslanika, a njome se, između ostalog, 22. april zvanično priznaje kao Dan sećanja na genocid u Jasenovcu.
Njeno donošenje kritikovali su unutar zemlje, pa je premijer Crne Gore Milojko Spajić ocenio da „šteti“, a predsednik Crne Gore Jakov Milatović negodovao da je zbog nje predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel otkazao posetu Podgorici.
Foto: MediaBiro / Tanjug
Zvanični Zagreb reagovao je istog trenutka, pa su pre usvajanja poslali protestnu notu, a onda nezadovoljstvo podigli na viši nivo.
Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske je izrazio žaljenje zbog ovog poteza, a premijer Hrvatske Andrej Plenković je kazao da usvajanje Rezolucije pokazuje duboke podele u crnogorskom društvu i najavio preduzimanje mera.
Čulo se i da bi Hrvatska kao članica EU mogla da blokira pristupne pregovore Crne Gore, a poslanik opozicionog „Mosta“ u hrvatskom saboru Miro Bulj rekao je da je u proceduru uputio zaključak kojim bi svi poslanici u crnogorskom parlamentu, koji su glasali za rezoluciju, bili proglašeni nepoželjnima u Hrvatskoj.
Beograd – deklaracija o Srebrenici u najavi
Najavila ju je koalicija NADA (Nova Demokratska stranka Srbije i POKS), uz objašnjenje da će je podneti Skupštini Srbije, a u njoj se, kako piše, „odlučno odbacuje tvrdnja da ratni zločin u Srebrenici predstavlja zločin genocida“.
Foto: Zoran Ilić / Ringier
Ali, izgleda da neće daleko stići.
- Odbili su je Zeleno levi front, Pokret slobodnih građana, uz objašnjenje da je u pitanju, kako su rekli, političko profiterstvo. Iz Narodnog pokreta Srbije nisu želeli da se izjašnjavaju dok ne vide tekst.
- Što se tiče vlasti, iz SPS su ocenili da bi njeno usvajanje „bilo trošenje vremena bez efekta„, iz SDPS Rasima Ljajića da „ne znaju šta Jovanović želi ovim da postigne“, dok SNS nije otkrivao stav.
- Podršku je dao jedino se pokret Branimira Nestorovića „Mi, snaga naroda“.