„Da li su na Kosovu i Metohiji mogući novi sukobi, pre svega, zbog jednostranih poteza vlade Aljbina Kurtija“, pitanje je koje je pokrenuo admiral Stjuart Manč, visoki zvaničnik NATO-a, koji je rekao da „postoji trajni rizik“ da se to dogodi. Analitičari, pak, imaju različito mišljenje na tu temu, ali gotovo svi smatraju da je najveća odgovornost na Prištini.
Foto: Tanjug Dopisnik KIM, tanjug AP / Ringier
Gotovo da nema dana, a da iz Prištine ne stigne neka „otrovna strelica“. Poslednja je stigla u vidu Kurtijeve tvrdnje da je vojska Srbije došla na 50 metara od administrativne linije sa Kosovom i Metohijom zbog čega je prištinski premijer tražio od KFOR-a da se ponovo uvede kopnena zona bezbednosti na administrativnoj liniji.
Blic preporučuje
KFOR je odbacio taj zahtev, ali u NATO-u ne kriju zabrinutost da bi „uzavrela politička retorika“ mogla da „inspiriše neke snage kojima ne upravlja vlast (nevladine snage) da izvrše nasilje, kao što se to dogodilo prošle godine“ u Zvečanu i Banjskoj.
Takođe, Ministarstvo odbrane Srbije demantovalo je Kurtijeve navode da je Vojska Srbije bila na 50 metara od administrativne linije sa KiM. Oglasio se i premijer Miloš Vučević koji je poručio da se „Kurtiju priviđa Vojska Srbije“ i da pokušava da podigne tenziju.
Posebno nepovoljna okolnost je što se bliže parlamentarni izbori na KiM 9. februara, a Kurti je kao populista poznat po „zapaljivim“ i govorima i potezima kojih bi u predizbornoj kampanji moglo biti još više.
„Kurti ima agendu u kojoj bi broj Srba na KiM bio manje od tri procenata“
Milan Krstić, docent na Fakultetu političkih nauka ukazuje na odgovornost kosovskog premijera.
– Dok god postoji jednostrana radikalizacija od prištinske vlade, potencijal za izbijanje sukoba na Kosovu je veliki. Tek kada bi se čitava situacija stabilizovala tako što bi se pregovori reafirmisali i kada bi se prestalo sa kršenjem ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji mogli bi smo da govorimo o deeskalaciji situacije. No, sa druge strane, ne mislim da je to potencijal za izbijanje nekog šireg konflikta – kazao je Krstić za „Kosovo online“.
Foto: Vladimir Živojinović / Ringier
Krstić dodaje da je „ključ ove radikalizacije“ usmeren pre svega ka Srbima.
– Kurti ima agendu koja ima dugoročni cilj i taj cilj je očigledno stvaranje Kosova u kojoj bi broj Srba bio po onoj Tuđmanovoj računici negde manje od tri ili dva procenta, pa da onda kada su na nivou statističke greške više ništa i ne znače. Verujem da ta dugoročna politika koju on vodi neće biti zaustavljena bez pritiska od spolja – ocenjuje Krstić.
„Nismo odmakli dalje od ponavljanja da smo u krizi“
I Miodrag Milićević, izvršni direktor NVO „Aktiv“ smatra da postoji realna opasnost od novih sukoba na Kosovu.
– Ako sagledate poslednjih četvrt veka, 25 godina, neverovatna je činjenica da mi nismo odmakli dalje od konstantnog ponavljanja da se nalazimo u nekoj vrsti krize sa mogućnošću eskalacije, potencijalnih konflikata. Imate međunarodnu zajednicu koja konstantno ulaže u stabilizaciju umesto u napredak i to je zaista frustrirajuće. Sa druge strane, to je i alarm međunarodnoj zajednice da se ipak nije dovoljno radilo upravo na procesu normalizacije i uspostavljanje poverenja koje bi, naravno, vodilo ka nekoj vrsti kompromise kada su odnosi Prištine i Beograda u pitanju – analizira Milićević za „Kosovo online“.
„Niti ko ima sposobnosti, niti će ratovati“
Na opasnost od izbijanja „eksplozivnog fronta“ na Zapadnom Balkanu sličnog onom na Bliskom istoku ukazao je i Gvido Krozeto, ministar odbrane Italije.
Ipak, Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike, smatra da je izjava Krozeta „malo predimenzionirana“ i da nema potencijala za novi ratni sukob u regionu bez obzira na ozbiljan bezbednosni kontekst.
– Nikada Balkan ne možemo zanemariti u bezbednosnom kontekstu. Čak je i obaveštajna zajednica SAD ove godine procenila da na Zapadnom Balkanu može doći do etničkih incidenata. Međutim, niti iko ima sposobnosti, niti će ratovati. Zato što demografija ne odgovara na takav način. Iako su pojedini političari zadržali retoriku devedesetih, nacionalističku koja bi želela da mobilizuje stanovništvo, mladi veoma eksplicitno odgovaraju na takve stvari – navodi Lunić za „Kosovo online“.
Dodaje da se to vidi i po činjenici da u celom regionu postoji problem sa dobrovoljnim služenjem vojnog roka i da je taj trend bio posebno izražen u Hrvatskoj.
– U godinama neposredno pred suspenziju obaveznog služenja vojnog roka u Hrvatskoj, 80 do 90 posto mladih se pozivalo na prigovor savesti. I Kurtiju bi bilo bolje i efikasnije za društvo na Kosovu, da se brine o egzodusu koji se trenutno dešava sa etničkim Albancima, koji odlaze za boljim životom. To je jednostavno poruka i političarima na Kosovu – ocenjuje Lunić.