Čin postavljanja table procenjuje se kao grubo kršenje međunarodnog prava, navodi Pošta Srbije.
Reakciju na provokaciju Prištine uputila je kancelarija za Kosovo i Metohiju.
Na objektu srpske pošte koja je do skoro radila u Prilužju, postavljena je tabla takozvane Pošte Kosova. Cilj je očigledan – da objekat otuđe, navode iz Pošte Srbije.
Foto: Banka Poštanska štedionica / Tanjug
Kažu da taj čin predstavlja najgrublje kršenje osnovnih principa međunarodnog prava. Reagovala je i kancelarija za Kosovo i Metohiju. Kažu da je reč je o jasnim provokacijama Prištine, s ciljem da se uznemiri srpski narod. Predsednica Skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Danijela Nikolić kaže u intervjuu za „Blic“ da Srbija očekuje reakciju međunarodnih institucija.
Takozvana kosovska policija zauzima sve više srpskih institucija. Poslednja na udaru bila je sportska hala u Leposaviću i pošta u Prilužju. Da li Srbija može nešto da preduzme?
– Ono što je nama činiti jeste da upravo odgovore tražimo na mnoga pitanja koje smo postavili međunarodnoj zajednici. I na nama jeste da ustvari te odgovore tražimo onima koji su od 99. godine na prostoru Kosova i Metohije koji treba da rade u skladu sa poverenim mandatima, da ne okreću glave na davljenje amatora u Kosovskoj Mitrovici od strane Kosovske policije, da ne okreću glavu na seksualno uznemiravanje žena na prostoru severnih opština, naročito u Kosovskoj Mitrovici. I to su sve te stvari koje mi u stvari godinama, na kojima godinama insistiramo i želimo u stvari da se vratimo dijalogu i uvek govorimo da je dijalog jedino moguće i jedino ispravno rešenje i da težimo ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Praktično su na Kosovu ostale samo još škole i bolnice. Šta ako kosovska policija odluči da zauzme i te institucije?
– Već je bilo pokušaja i te vrste. Ono što naš narod zna i ono što naš narod drži u prostoru Kosova i Metohije, ono što mu daje opet poverenje u ovako teškim uslovima jeste u stvari velika briga vlade Republike Srbije, naročito predsednika Aleksandra Vučića. Jeste Srbima na Kosovu i Metohiji, naročito kažem na severu, onemogućeno pravo na rad. Narod u Kosovskoj Mitrovici dobro zna da, iako ima onemogućeno pravo na rad, lični dohotci su redovni, sva davanja koja im sleduju i socijalna pomoć redovno stižu za Srbe na prostoru Kosova i Metohije, tako da u tom smislu narod nije zanemaren, nije oštećen i niko tu nije bez svoje zarade.
Brojni zvaničnici Evropske unije konstantno pozivaju na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Šta je preduzeto s obe strane u poslednje vreme kako bi se normalizovali odnosi?
– Pa ovde se ne govori o obe strane. To je u stvari poenta. Ovde je jedna strana problem. Jedna strana nije učinila ništa. Mi smo još uvek na početku. Zašto smo na početku? Zato što to Priština ne želi. A zašto ne želi? Pa zato što je neko iz međunarodne zajednice podržava. Zato što smo mi verovali u ozbiljnost one treće strane, odnosno one koja je garant tog sporazuma, to je Brisel. I za jedne i za druge. Beograd je uradio sve što je do njega i sve ono što smo mi, zašto smo se mi u stvari obavezali. Priština nije uradila apsolutno ništa i sad je pitanje da li je veći interes da ne bude zajednica srpskih opština Prištini ili nekom iz međunarodne zajednice za koje smo smatrali da imaju tolike autoritete.
Nemačka vlada pozvala je na sprovođenje Ohridskog sporazuma i intenziviranje dijaloga. Ima li naznaka kada bi on mogao biti nastavljen?
– Ovde se radi o političkoj volji da se dijalog nastavi u onom punom kapacitetu, onako kako je zapravo i započeo i kako je dogovoren. Ali da se vratimo na onaj početak, a ne da nam Kurti nameće teme dijaloga. Znate, dinar, otvaranje mosta i tako dalje. Niz drugih pitanja koje uopšte se ne tiču dijaloga i koje nisu nikada bile predmet dijaloga, niti bilo kakva tema. Tako da, hajde da razgovaramo o prvom i osnovnom sporazumu normalizacije odnosa Beograda i Prištine koji je jako važan.|