PROCES protiv predsednika Milorada Dodika je od početka bio politički montiran i uzrokovan neovlašćenim delovanjem neizabranog stranca koji nema pravo da menja i nameće zakone u BiH. Nečuveno je što je pravosuđe uopšte prihvatilo da postupa na osnovu njegovog nelegalnog nametanja, a ne Ustava koji su takvim ponašanjem pogazili. Prema tome, ishod drugostepene presude je politički, baš kao što je to bilo i u slučaju prvostepene odluke i samim tim podrazumeva da i institucije Republike Srpske, štiteći političku volju naroda koji na izborima bira svoje predstavnike, u narednom periodu adekvatno odgovore na ovo bezakonje i na najbolji način zaštite interese RS, njenih građana i institucija.
Željka Cvijanović foto BZdrinja
Ovu poruku preko stranica “Novosti” šalje Željka Cvijanović, srpski član Predsedništva BiH, komentarišući presudu protiv predsednika Republike Srpske koja je ponovo “bosanski lonac” dovela do tačke ključanja.
Koliko će drugostepena presuda Dodiku odrediti budućnost “dejtonske BiH” i da li je ovo najjači pokušaj političkog Sarajeva da nametne “unitarnu BiH”?
– Unitarna BiH nije opcija. S tim se ne bi složili ni Srbi, ni Hrvati, a takvu državu nije predvideo ni Dejtonski sporazum, na koji se svi pozivaju. Taj sporazum nije predvideo ni mogućnost da neki neizabrani strani birokrata donosi ili menja zakone umesto domaćeg parlamenta, niti da sudovi po takvom zakonu procesuiraju domaće političare za ono što oni rade u okviru svojih ustavom propisanih nadležnosti. Nažalost, naše bošnjačke kolege iz sarajevskog političkog miljea uvek su se oslanjale na intervencije stranaca, a u poslednje vreme i na pravosuđe koje bi udovoljilo njihovim političkim željama, umesto na unutrašnji dogovor. To je, naravno, štetno po BiH i rekla bih da ima razarajući efekat.
Iz Srpske su otpočetka procesa stizale poruke da se radi o političkom progonu predsednika Dodika…
– Postupak koji se vodio protiv predsednika Dodika se ni u jednoj normalnoj državi ne bi mogao voditi. Da li uopšte možemo zamisliti da neki stranac nametne zakon u tuđoj zemlji i njime propiše da je nepoštovanje njegovih odluka krivnično delo, makar vi obavljali svoje redovne ustavne aktivnosti? I da to prihvatite kao normalnu stvar?! U stvari, upravo je ono što su visoki predstavnci činili zloupotrebom ovlašćenja iz Dejtonskog sporazuma, koristeći neka izmišljena politički motivisana tzv. bonska ovlašćenja, koja nisu kodifikovana nijednim pravnim instrumentom, krivično delo. Visoki predstavnici koji se biraju propisanom procedurom i deluju u okviru svog mandata propisanog aneksom 10 Dejtonskog sporazuma su kategorija međunarodnog sporazuma. Svi oni koji niti su tako izabrani, niti deluju u skladu sa propisanim ovlašćenjima su instrument američke duboke države i evropskih birokratskih struktura koji je stavljen u funkciju izgradnje nacije.
Da li je presuda Dodiku pokazala da je o “dejtonskoj BiH” uzalud razgovarati sa Sarajevom?
– Očigledno je da mnoge u Sarajevu mržnja prema predsedniku Dodiku i Republici Srpskoj, koju on predstavlja, onemogućava da vide da je BiH ovim procesom do kraja obesmišljena, a njeno pravosuđe pretvoreno u sredstvo za političke obračune. Ako je vizija zajedničke države to da stranci budu apsolutistički vladari i zlatne ribice političkog Sarajeva, a Republika Srpska i njene institucije njihova žrtva, onda niko ne treba da se čudi zbog čega se tome opiremo. Videli smo da se političko Sarajevo baš potrudilo da zada temu pravosuđu i izdiktira im presudu. Ko god je nešto od sarajevskih političara izjavio bilo je u funkciji pravljenja pritiska na pravosuđe. Time pokazuju da su, sa aspekta države u koju se navodno kunu, upravo oni štetni. Pri tome, oni galamom protiv predsednika Dodika nastoje skloniti pažnju sa svojih lopovluka.
Bili ste u SAD na konferenciji koja je održana u Dejtonu. Da li postoje inicijative o “Dejtonu 2”.
– Niti u Dejtonu, a ni na bilo kojem drugom mestu tema “Dejton 2” nije delegirana. Tamo se uglavnom pričalo o strateškim pravcima nove američke administracije na čelu sa predsednikom Trampom. Njih interesuje očuvanje mira i stabilnost BiH u kojoj odluke donose njene institucije, a izabrani predstavnici rešenja postižu kroz dijalog. Jasno su rekli da ne očekujemo da će oni kreirati život u BiH i nametati rešenja kao što su to činili njihovi prethodnici. S druge strane, o tome da treba jačati međunarodne intervencije u BiH ili nastaviti sa sankcijama i stranim diktatom, mogli ste čuti jedino od Kristijana Šmita i ponekog već penzionisanog predstavnika duboke države koji se tamo obreo, ali njihovo vreme prolazi. Problem sa Dejtonskim sporazumom je to što je on odmah nakon potpisivanja podvrgnut protivpravnim revizijama što je posledično dovelo do narušenog poverenja i do stalnih kriza, a za to nije odgovorna Republika Srpska, već stranci koji ovde decenijama nameću neodrživa rešenja, kao i sarajevski političari kojima ti stranci ispunjavaju političke želje. I sve to pod plaštom neke navodne funkcionalnosti BiH, a u stvarnosti zemlja je paralizovana eksperimentalnim i diktatorskim stranim intervencijama.
Znamo šta sankcije donose
ZBOG stava iz Srpske, u BiH je propao pokušaj nametanja sankcija Rusiji…
– Republika Srpska podržava mir i dijalog. Mi smo od samog početka bili veoma jasni u tom pogledu i do danas je to ostalo nepromenjeno. Principijelno smo protiv bilo kakvih sankcija i jedino što želimo jeste da u Ukrajini konačno zavlada mir, a da prestanu stradanja i razaranja. Prošli smo i kroz rat i kroz sankcije i dobro znamo šta i jedno i drugo donosi, tačnije šta odnosi.
Političko Sarajevo uporno želi da zategne odnose sa Srbijom što se vidi iz nastupa bošnjačkih političara. Može li biti daljeg zaoštravanja?
– Kao što je Klauzevic govorio da je “rat nastavak politike drugim sredstvima”, tako se čini da je za bošnjačke političare politika danas nastavak rata drugim sredstvima. Političko Sarajevo mentalno nikada nije iskoračilo iz prošlosti. Ono se pokazalo nesposobnim da sve ove godine i decenije delegira bilo koju temu koja nije zasnovana na sukobu sa Srbima, Srbijom, Republikom Srpskom, pa čak i obračunu sa Hrvatima. Na meti je svako ko je smetnja njihovim unitaristikim i centralističkim ciljevima. Veoma retko ćete čuti nekog sarajevskog političara da govori o ekonomiji, infrastrukturi, projektima, privrednom rastu i razvoju, socijalnim merama i sličnim temama. Oni ne bi podržali neku regionalnu inicijativu koja bi bila dobra za sve, uključujući i BiH, ako ju je inicirala Srbija. Setite se kako je priča o Otvorenom Balkanu kvalifikovana kao neki tobože velikosrpski projekat. Da ne govorim o blokadi razvojnih, energetskih i infrastrukturnih projekata koje je trebalo da realizujemo zajedno sa Srbijom, a koji bi svima u BiH doneli korist. Srbija je bezbroj puta pružila ruku saradnje prema BiH, ali iz Sarajeva nikada nije adekvatno odgovoreno. Inače je odnos političkog Sarajeva prema susednim zemljama razmaženo problematičan jer previše traže za sebe, a premalo ili ništa ne daju zauzvrat.
Sarajevu posebno smeta kultura sećanja i obeležavanje stradanja Srba, a što rade Srbija i Srpska zajedno. Zašto su srpske žrtve i stradanje Srba manje bitni od stradanja drugih naroda?
– Zato što su godinama bili ohrabrivani da se tako ponašaju tetošenjem stranaca. Zanemarivati tuđe žrtve je ljudski i politički neprihvatljivo. Pričati o tome da je agresiju izvršio neko ko isto tako živi u BiH je koliko besmisleno, toliko i uzurpatorski bolesno. Bolesno je i kad iznapadaju strance koji se slučajno ohrabre da iskažu poštovanje prema srpskim žrtvama, da bi ih sprečili da to ponovo urade. Za njih je sasvim normalno da je, recimo, pripadnik zloglasne jedinice El mudžahid iz neke daleke islamske zemlje branilac BiH, a Srbin iz Vozuće koji je protiv njih ratovao na svom kućnom pragu agresor i zločinac. To je potpuno iskrivljena svest koju je sarajevska politika izgradila na mržnji. U svakom slučaju, kome god smetalo, Srbija i Republika Srpska će nastaviti da zajednički obeležavaju događaje iz prošlosti i veoma sam zahvalna predsedniku Vučiću i predsedniku Dodiku koji su ustanovili ovu veoma značajnu praksu.
Kakva je trenutna pozicija Srpske kod nove američke administracije?
– Veoma cenimo pristup nove američke administracije na čelu sa predsednikom Trampom i poruke koje dolaze od njenih predstavnika. Njihova politika se bazira na principu nemešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja, što je već ogroman iskorak u odnosu na prethodnu administraciju koja je forsirala politiku izgradnje nacije i strane diktature, sasvim suprotnu onome što je politička orijentacija Trampa ili viđenje demokratije koju promoviše potpredsednik Vens. Poruke koje smo pre par meseci u Dejtonu čuli od zamenika državnog sekretara Landaua oslikavaju pristup nove administracije – Amerika ne želi više da deluje kao svetski policajac, a što se tiče BiH, sva otvorena pitanja treba da rešavamo sami kroz saradnju i dijalog. To je upravo ono na čemu insistira Republika Srpska. Sve to nam otvara jednu sasvim novu perspektivu saradnje, posebno na planu ekonomije i bezbednosti, naročito po pitanju borbe protiv terorizma i suzbijanju drugih bezbednosnih pretnji i izazova.
Da li će diplomatska ofanziva RS u SAD uroditi plodom da se zvaničnicima Srpske ukinu sankcije?
– Sankcije nisu uzrok, već posledica štetnog i nepravednog delovanja prethodnih administracija na čelu sa Obamom i Bajdenom koje su ubedljivo poražene na prethodnim predsedničkim izborima u SAD. Nije nikakava tajna da se RS tome nadala i radovala, a da je političko Sarajevo želelo nastavak globalističke agende koja bi i dalje provodila antidejtonski koncept centralizacije BiH. Za nas je najvažnije da sada imamo normalan i racionalan pristup od strane SAD. Mi, za razliku od bošnjačkih političara, nikada nismo tražili favorizovanje, već samo jednak tretman i poštovanje onog što zaista piše u Dejtonskom sporazumu. Sa tim sankcijama su činili čuda i razne malverzacije tokom tih prethodnih administracija. Mnogo toga smo u prethodnim mesecima otkrili, ali to sad nije tema. Uostalom, prethodna američka administracija, koja je masovno sankcionisala fizička i pravna lica iz Srpske, nanela je mnogo zla predsedniku Trampu i ljudima oko njega. Sve je više važnih ljudi u Vašingtonu koji to dobro razumeju.
Zašto sarajevski mediji uporno plasiraju priču o svađi u SNSD i potenciraju da će te vi zameniti Dodika na političkoj sceni?
– Zato što nemaju pametnija posla. U svakoj stranci sarajevske “trojke”, a neke od njih nemaju ni trećinu podrške koju ima SNSD, imate po tri ili četiri frakcije i isto toliko liderčića. Za razliku od njih, SNSD je mnogo godina najveća i najmoćnija politička stranka u Republici Srpskoj i BiH, jer ima masovnu strukturu, složan i dobro uigran tim, i samo jednog lidera koji se zove Milorad Dodik. Naši izborni rezultati govore mnogo više od njihovih naklapanja. Da se svađamo, ne bismo tako ubedljivo pobeđivali.
Rano je za kandidaturu
HOĆETE li biti kandidat za jednu od dve inokosne funkcije na predstojećim izborima?
– Izbori su daleko, a do tada imamo mnogo posla. SNSD je ozbiljna stranka koja zajedno sa koalicionim partnerima rukovodi svim važnim političkim procesima u Republici Srpskoj i uverena sam da će tako ostati i nakon izbora naredne godine. O kandidaturama će se svakako odlučivati kada za to dođe vreme, a što se mene tiče uvek sam bila timski igrač i potpuno podređena timskom uspehu, a tako će ostati i ubuduće.
Bošnjaci su privatizovali diplomatsku mrežu BiH i zaobilaze Predsedništvo BiH. Kako to suzbiti?
– To je praksa koja traje decenijama i na to neprestano ukazujem i unutar, a posebno izvan BiH. Moji inostrani sagovornici se nađu u čudu kad im objasnim zašto je neki ambasador glasao kako je glasao u međunarodnim organizacijama, ili da zbog blokade u MIP moram da im se obraćam i pišem direktno, mimo diplomatskih kanala. U normalnoj državi takvo bezakonje bi bilo sankcionisano i politički i pravosudno. Ali uprkos evidentnom kršenju ustava, u pravosuđu BiH se ne bave tim pitanjima, ali se bave zvaničnicima Republike Srpske. Ta uzurpacija diplomatskokonzularne mreže političkog Sarajeva dovela je do ozbiljnih poremećaja u sistemu, a to se može jasno videti i po nastupima ambasadora jer se jasno vidi ko dolazi iz kojeg entiteta. Kako ste posejali, tako ćete požnjeti, kaže ona stara poslovica.
Često imamo “zapaljive” izjave o naoružavanju BiH od strane ministar Zukana Heleza…
– Helez priča svašta, jedan dan bi išao u NATO, drugi dan bi trgovao oružjem sa Iranom, ali najbitnije je da ni o jednom ni o drugom ne odlučuje. O pitanjima iz domena odbrane odlučuje Predsedništvo, i to konsenzusom svih članova, tako da je Helezov uticaj u tom pogledu minoran. Inače, medijski istupi su mu potpuno u skladu sa dosijeom, budući da je reč o presuđenom kafanskom nasilniku i lažovu. Njegove stalne uvrede na račun rukovodstva Srbije i Republike Srpske su odraz patološke mržnje i kao takve doprinose kreiranju toksične atmosfere u FBiH, gde su Srbi i imovina malobrojnih srpskih povratnika, nažalost, sve češće meta fizičkih napada.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
