Posle skoro punih 20 godina licitiranja datumom ulaska Srbije u EU stigle su, možda, po prvi put nešto ozbiljnije najave iz Brisela o proširenju 2030. godine na Zapadni Balkan. Zli jezici bi rekli da je trebalo da se zarati u istočnoj Evropi da bi se Srbiji i regionu otvorila vrata EU zajedno sa Ukrajinom i Moldavijom. Može li Srbija da se ukrca u ukrajinski voz na evropskom putu jer je, po svemu sudeći, primarni geopolitički interes Zapada da se Kijev što pre nađe u EU?
Foto: esfera / shutterstock
Možda neočekivano, Globalni bezbednosni forum „GLOBSEC 2023“ u Pragu i Bledski strateški forum doneli su optimistične signale iz Brisela o proširenju EU. EU će po prvi put imati čoveka čija će funkcija biti da se bavi samo i isključivo pitanjem proširenja EU od 2030. godine i pripremom zemalja kandidata za ulazak u EU.
Blic preporučuje
Mnogi smatraju da je rat u istočnoj Evropi uticao na Brisel da proširenje EU vrati u vrh svoje političke agende, pošto sada Zapad želi da ubrza ulazak Ukrajine i Moldavije u EU kako bi ih definitivno otrgao od uticaja Rusije.
„Briselu važniji Ukrajina i Moldavija“
Zoran Milivojević, diplomata, kaže da su stari kriterijumi proširenja EU u potpunosti skrajnuti zbog geopolitike.
– Briselu je primarno da Ukrajina i Moldavija uđu u EU dok Zapadni Balkan kaska već godinama. Mislim da će naš region ostati na putu proširenja, ali da će ostati i uslovi koje imamo na tom putu. Za Srbiju je to, pre svega, pitanje Kosova, zbog čega mislim da nije realno ni da se 2030. godine nađemo u EU – analizira Milivojević za „Blic“.
Vučić: Ukrajina će biti prva zemlja koja će ući u EU
Predsednik Aleksandar Vučić smatra da će Ukrajina biti prva zemlja koja će se pridružiti EU, ali ne pre 2030. godine.
Foto: GLOBSEC/ HOLUBOVA DOROTA / Tanjug
– Nakon toga, verujem da će Srbija, Albanija, Crna Gora i nadamo se, ako Bugari dozvole (Severnoj) Makedoniji da se pridruži, verujem da će se i oni pridružiti, ali nakon što se Ukrajina pridruži. To je ono u što ja verujem, videćemo da li sam u pravu ili ne – rekao je Vučić na panelu u Pragu.
20 godina i 8 datuma
Naravno, 2030. godina nije prvi projektovani datum ulaska Srbije u EU. U poslednje dve decenije on je, sa raznih strana, najavljivan čak osam okvirnih datuma.
- Bivši predsednik Boris Tadić je 2005. godine rekao da je „realno očekivati članstvo u EU 2012. ili 2013. godine“
- Božidar Đelić, bivši potpredsednik vlade, je 2009. godine najavljivao ulazak u EU 2014. godine
- Tadić je 2010. optimizam zamenio pesimizmom pa se mogao čuti novi datum „između 2016. i 2020. godine“
- Aleksandar Vučić, tada premijer, je 2015. godine izjavio da bi Srbija mogla 2020. u EU
- Datumi su stizali i iz EU, pa je 2017. godine Žan Klod Junke, bivši šef Evropske komisije, govorio o 2025. godini kao „novoj ciljnoj ravnini“
- Vučić je potom ocenio da je realno da se to desi do 2026. godine
- Slovenija je 2021. godine odredila novi evropski datum za Zapadni Balkan – 2030. godinu
- Novi „potres“ napravio je Kirijakos Micotakis, premijer Grčke, koji je predložio da region uđe u EU do 2033. godine
Milić: EU želi da „zatvori“ Zapadni Balkana
Dimitrije Milić iz „Novog trećeg puta“ ocenjuje da trenutno u EU postoji entuzijazam u vezi sa proširenjem unije.
– EU želi da „zatvori“ Zapadni Balkan za sebe jer kao ozbiljnog konkurenta vidi Kinu koja poslednjih godina sve više ulaže u ovaj region. Ta želja Brisela je više rezultat geopolitičkog trenutka nego unutrašnjeg raspoloženja zemalja članica – navodi Milić za „Blic“.
Kako kaže, ako se gledaju geopolitički kriterijumi Ukrajina je najbliža EU odnosno najdalja ako se posmatraju prvo tehnički uslovi.
– Ukrajina bi ulaskom u EU bila najmnogoljudnija država uniji što znači da bi imala najviše poslanika u parlamentu što bi automatski narušilo balans. Takođe, morala bi da se menja i poljoprivredna politika jer bi Ukrajina bila najveći proizvođač od svih država članica. Pitanje je i koja bi teritorija Ukrajine ušla u EU ako se ima u vidu da ta država trenutno ne kontroliše u potpunosti svoje granice – analizira Milić.
On dodaje da su po tehničkim kriterijuma najbliži EU Crna Gora i Srbija.
– Ako bude proširenja tokom petogodišnjeg mandata nove Evropske komisije, mislim da će prva u EU ući Crna Gora jer je mala država koja nema otvorena pitanja, a pritom je usklađena sa spoljnom politikom Unije – navodi Milić.
„Srbija posle Crne Gore najviše napredovala“
Kako kaže, Srbija je posle Crne Gore najviše napredovala na evropskom putu, ali ima dve prepreke:
- Pitanje Kosova – normalizacije odnosa Beograda i Prištine
- Usklađivanje zakonodavstva sa zakonodavstvom EU
Foto: Virginia Mayo / Tanjug
Najveća kočnica svakako je kosovsko pitanje.
– Mislim da postoji progres u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine u poslednjih pet godina iako je to zamagljeno dnevno-političkim tenzijama. Bez obzira na sve, Srbija je sada bliža EU nego 2019. godine – ocenjuje Milić.
„Brisel ne želi antievropsku Srbiju“
Ne treba zaboraviti ni da je Srbija najveća zemlja u regionu.
– Najveća je i u ekonomskom i u vojnom smislu i u pogledu evropskih investicija. Kada se sve to sagleda, Briselu nije u interesu da ima antievropski nastrojenu Srbiju, Zbog toga mislim da je realno da Srbija do 2030. godine bude spremna za ulazak u EU – zaključuje Milić.