Opet protesti, opet građani u prvom planu i opet opozicija u zapećku. Povod – potencijalno iskopavanje litijuma, mesto dešavanja, do sada već nekoliko gradova u Srbiji. Da li će joj ovo biti tema na kojoj će pokušati da otvore još jedan front borbe protiv aktuelne vlasti, ili će sama upasti u sopstveni zamku?
Foto: Mitar Mitrović / Ringier
Analitičari ocenjuju da se, kako sada stvari stoje, opozicija još nije snašla u novonastalim okolnostima, ali savetuju i rezervu i suzdržanost i to iz nekoliko razloga.
Blic preporučuje
Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a, kaže za „Blic“ da je opozicija prema protestima oprezna iz dva razloga:
- zato što je „suviše veliki rizik da se sve karte bace na borbu protiv iskopavanja litijuma“, pošto vlast ima više tema, a opozicija trenutno samo jednu
- pitanje odnosa prema litijumu je pitanje odnosa prema EU jer je „litijum strateško pitanje EU, a ako ste protiv litijuma onda teško možete biti za evroatlantske integracije“
Takođe, ne treba zaboraviti da na te proteste dolaze ljudi raznolikog ideološkog opredeljenja, ali i profila ličnosti, pa ima i takozvanih ravnozemljaša, teoretičara zavera, rusofila, pa nekakvih antisatanista…
Konačno, ovi protesti, iako se govori o ujedinjenju, po ko zna koji put podstiču staru – novu priču o tome ko je vođa opozicije.
„Bez daha“
Klačaru deluje da se opozicija još nije oporavila niti snašla u okolnostima nakon izbora, na koje je izašla podeljena – deo je „ostao na klupi“, a deo je „trčao trku“.
Foto: Nemanja Jovanović / RAS Srbija
– Još nisu definisali strategiju ni prioritete. Opozicija trenutno deluje bez daha i mobilizacionog potencijala ili planira da zbog sezone godišnjih odmora fokus pomeri na početak jeseni – analizira Klačar.
Naš sagovornik ocenjuje da se za to vreme događaju „organski protesti protiv litijuma“ koji su po načinu nastanka slični protestima „1 od 5 miliona“ i „Srbija protiv nasilja“.
– Opozicija opet u tim protestima nije u prvom planu iako verovatno učestvuje u tehničkoj organizaciji. Kao i ranije, vremenom će se postaviti pitanje političke artikulacije tih protesta jer pre ili kasnije moraju da uđu u institucije. To je neminovan put – ocenjuje Klačar.
Foto: Darko Čojić / Fonet
Kako kažu, na kraju će ili neko od političkih stranaka preuzeti proteste ili će se kandidovati na izborima neko od ekoloških pokreta koji do sada nisu trčali izbornu trku?!
Usamljeni u zahtevima
Da u opoziciji još nisu odredili pravac delovanja pokazuje i činjenica da su, recimo Stranka slobode i pravde (SSP) i DS ostali praktično usamljeni u zahtevima da se održe vanredni parlamentarni izbori. Razlog za to možda leži i u činjenici da je SSP bio najveći zagovornik bojkota izbora pre dva meseca.
Takođe, iz ove stranke prethodnih dana mogli su se čuti pozivi za ponovnim ujedinjenjem opozicije, iako je bila jedan od aktera raskola na bojkot i antibojkot opoziciju.
Borba za vođu
Zbog toga postoji mišljenje da će se unutar opozicije pre voditi borba za ulogu vođe nego za ujedinjenje.
Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka nije siguran ni koliko će borba protiv litijuma ujediniti opoziciju.
Foto: Đorđe Kojadinović / RAS Srbija
– Ekologija je u politici postala tržišno isplativa jer se na tim temama sigurno može dobiti 10 do 15 odsto biračkog tela. Zaštita životne sredine je najvažnije pitanje i za Zeleno-levi front i za Ekološki ustanak Aleksandra Jovanovića Ćute i za „Kreni promeni“ Sava Manojlovića. To je pitanje koje interesuje sve od seljaka do akademika i zato mislim da će svako iz politike želi da bude glavni u vezi sa ovom temom – priča on za „Blic“.
Zbog toga, kako kaže, može doći do „beskrajne fragmentacije opozicije“.
– Puno je sujete i egoizma, iako bi ekologija trebalo da bude osnovo jedinstva opozicije. Pre mislim da bi opozicija mogla da se ujedini u vezi sa pitanjem demokratizacije društva, antikoruptivnih dejstva i socijalne pravičnosti – navodi Stojiljković.