Bura oko Rezolucije o sistemu logora Jasenovac, Dahau i Mauthauzen koju je usvojila Skupština Crne Gore se ne stišava ni sedam dana od njenog donošenja. Podgorica je prvo objašnjavala zašto je izglasala dokument, pa je Hrvatska zapretila merama među kojima se spominje i zabrana ulaska poslanicima koji su digli ruku za njeno usvajanje, da bi se stiglo do pravdanja i predloga o vanrednim izborima.
Foto: Shutterstock, Tanjug / Vlada Crne Gore/ Služba za odnose sa javnošću / Ringier
U celoj ovoj zbrci prst je uperen i u Beograd, da je jedan od inicijatora, a nakon što je juče predsednik Srbije Aleksandar Vučić poimence pozvao premijera Crne Gore da jasno kaže da li je to tačno, Milojko Spajić imao je potrebu da objasni „o rezolucijama“.
Blic preporučuje
Kako je rekao, „sve odluke, pa i one za Srebrenicu, Jasenovac, Mathauzen i Dahau – donosimo kao nezavisna zemlja koja je principijelno odlučivala i odlučivaće na ovakve teme iz prošlosti“.
– U Kotoru, na Samitu lidera Zapadnog Balkana sam predsedniku Srbije preneo da će Crna Gora biti principijelna i u osudi svakog zločina i da će sve rezolucije, koje su fokusirane na odavanje pijeteta žrtvama, a ne na osude, istorijske okolnosti, geopolitiku itd. biti podržane, a ove druge teme da se ostave istoričarima da objektivno istraže okolnosti – napisao je na društvenoj mreži „iks“ Spajić.
Tu se nije zaustavio, i nije propustio da ukaže da su im jako bitni bilateralni odnosi sa svim susedima i da je „važno je da se sva potencijalno otvorena pitanja riješe do kraja“.
– Ipak, rezolucije i prošlost nisu naš fokus i treba ih ostaviti u senci napretka naše zemlje na planu ekonomije, vladavine prava i evropske integracije – umesto ulepšavanja prošlosti – bavimo se lepšom budućnosti! – napisao je, između ostalog, Spajić.
Knežević brani rezoluciju, Milović traži izbore
Oni koji su glasali za rezoluciju je brane, pa je tako predsednik Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević ocenio da „količina izlivene mržnje zbog Rezolucije govori da smo bili u pravu“.
Foto: MediaBiro / Tanjug
U to, međutim, nije siguran crnogorski ministar pravde Andrej Milović koji je, kako prenose mediji, na sednici Vlade zatražio da se otvori rasprava o skraćenju mandata tamošnjem parlamentu i raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora jer smatra je to najbolje rešenje za nastalu političku krizu.
Kritikovao je Spajića za, kako je rekao, jeftinu političku trgovinu, fijasko na lokalnim izborima, ali i da je Podgorica stala u evropskim integracijama zbog „bespotrebne rezolucije“.
Vučić: Oni misle da sve mogu
Nije samo Podgorica puna odjeka. O ovoj temi se i dalje priča u Zagrebu gde je lider Domovinskog pokreta Ivan Penava optužio Crnu Goru da je donela rezoluciju „zbog Vučića i SPC“ i „da se potčinila politici Srpskog sveta“.
Upitan da prokomentariše ove kritike iz Hrvatske, Vučić je rekao da se „nije mnogo uznemirio“.
– Ja njih razumem, misle da sve mogu, nisam se mnogo uznemirio. Svaki put, što se gore oni trudili da o meni nešto kažu iz njihovog ugla, čini mi se da ljudi u Srbiji razumeju koliko je važno i koliko je dobro da nastavim da radim, jer je to onda uvek najbolji dokaz da činimo dobro za našu zemlju – rekao je Vučić.
Foto: Vlada Republike Srbije/ Slobodan Miljević / Tanjug
Kako je sve počelo?
Rezolucija je usvojena 28. juna, za su glasala 42 od 81 poslanika:
- 41 „za“
- 1 „protiv“
- 0 „uzdržanih“
Prilikom glasanja poslanici Demokratske partije socijalista, Socijaldemokrata, Hrvatske građanske inicijative, Bošnjačke stranke, GP URA su napustili salu u Podgorici.
Pred poslanike je dokument stavio predsednik crnogorskog parlamenta Andrije Mandić, a tokom obrazlaganja je da rekao da je njegova zemlja prva država na planeti koja se na ovakav način ponela prema Jasenovcu i istakao da “rezolucija nije tu da sudi”.
– Ovaj predlog koji smo dali nije okrenut ni protiv koga, osim protiv ljudskog zla i njegov smisao nije da sudi nego da približi i bolje razume saznanje da je zlo upravo zlo, bez obzira ko ga je počinio, koja strana, narod ili politika, i on nije zahtev za ispravljanje nepravde istorije. Nema pravde za žrtve, bez prava na pamćenje. Sećanje na žrtve može samo povećati solidarnost među ljudima doprinoseći većem razumevanju i toleranciji u društvu – rekao je Mandić.
Foto: Strahinja Aćimović / Tanjug
Spajić o Rezoluciji: „Definitivno ne pomaže“
Dok se sve ovo dešavalo, premijer Crne Gore Milojko Spajić bio je u zvaničnoj poseti Briselu i nije krio nezadovoljstvo.
– Šteti nam, definitivno nam ne pomaže – ocenio je za sajt „Politiko“ Spajić uoči usvajanja.
Foto: Ebrahim Noroozi / Tanjug/AP
I pored toga, rezolucija je usvojena, a gotovo istog dana usledilo je otkazivanje posete predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela Crnoj Gori, što su mnogi protumačili odgovorom na rezoluciju.
Umesto toga, Mišel je pozvao predsednika Crne Gore Jakova Milatovića, koji je javno rekao da „nema dilemu da je predsednik Mišel odložio posetu Crnoj Gori zbog poslednjih dešavanja u vezi sa motivima i okolnostima usvajanja Rezolucije o Jasenovcu, i odgovornosti koju za to ima parlamentarna većina“.
Hrvatska maše zabranom ulaska
Zvanični Zagreb je pre usvajanja poslao protestnu notu, i tu nije bio kraj. Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske je izrazio žaljenje zbog ovog poteza, a onda se u priču uključio i premijer Hrvatske Andrej Plenković, ocenom da usvajanje Rezolucije pokazuje duboke podele u crnogorskom društvu i najavio preduzimanje mera.
U praksi, spekuliše se da bi Hrvatska kao članica EU mogla da blokira pristupne pregovore Crne Gore, a poslanik opozicionog „Mosta“ u hrvatskom saboru Miro Bulj rekao je da je u proceduru uputio zaključak kojim bi svi poslanici u crnogorskom parlamentu, koji su glasali za rezoluciju, bili proglašeni nepoželjnima u Hrvatskoj.
Ako se to desi, ovom odlukom bi bili pogođeni:
- Većina poslanika iz Pokreta Evropa sad (PES)
- Svi poslanici Demokrata
- Svi poslanici Socijalističke narodne partije (SNP)
- Svi poslanici Nove srpske demokratije (NSD)
- Svi poslanici Demokratske narodne partije (DNP)