Sergej Lavrov o NATO bombardovanju i pritiscima na Srbiju da prizna Kosovo

Ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, govoreći o bombardovanju Jugoslavije 1999. godine par dana pre godišnjice, rekao da se Srbija nalazi pod pritiskom Zapada da prizna nezavisnost takozvanog Kosova.

On je rekao da je NATO bombardovanje bio je jedan od najvećih trenutaka napetosti u odnosima Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, koji je označio ozbiljan „razdor“ u međunarodnoj politici.

O Kosovu i Rezoluciji 1244

Lavrov je naglasio da Rusija nije imala „nerealne ciljeve“ u pokušaju da spreči „agresiju u Jugoslaviji i Iraku“, dodajući da su zapadne zemlje bile primorane da zatraže pomoć od UN-a 72. dana sukoba, kada je Moskva pomogla da se sastavi Rezolucija 1244.

Međutim, Lavrov je istakao da ti mirovni sporazumi više ne funkcionišu, uključujući i priznanje da je AP Kosovo i Metohija deo Srbije.

On je upozorio da Zapad sada pokušava da natera Srbiju da prizna nezavisnost tzv. Kosova, dok je, prema njegovom mišljenju, upravo „ponos Zapada“ odgovoran za trenutni sukob u Ukrajini i za pogoršanje odnosa Rusije i SAD-a u poslednjim godinama.

„Diplomatija vam je kao život. Nije sve tako jednostavno, ali moramo da živimo i radimo„, kaže je Lavrov.

„Najgrublje kršenje međunarodnog prava“

Lavrov je, prisetivši se svog mandata kao ambasadora Rusije u UN, istakao da je bombardovanje Beograda bez odobrenja Saveta bezbednosti UN bilo „najgrublje kršenje međunarodnog prava“ i obaveza članica OEBS-a, koje je trajalo 78 dana, preneo je RT.

Rusija je na kraju uspela da predloži rešenje za prestanak sukoba, a Lavrov je dodao da je pre toga ruska diplomatija počela da se preorijentiše prema multipolarnom svetu, što je zasluga direktora „Rosotrudničestva“ Jevgenija Primakova.

Upitan da li se ikada osećao kao da gubi kontrolu nad događajima, Lavrov je istakao da je to bio slučaj kada su SAD i njihove evropske saveznice počele bombardovanje Beograda.

On je napomenuo da Rusija nije imala kontrolu nad situacijom jer su SAD najavile svoj plan napada bez konsultacija sa UN.

Bombardovanje trajalo 78 dana

Podsetimo, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 časova počeo vazdušne napade na vojne ciljeve u SR Jugoslaviji da bi se kasnije vazdušni udari proširili i na privredne i civilne objekte.

U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri. Procene štete koju je imala SRJ kreću se od trideset do sto milijardi američkih dolara. Nezvanično se procenjuje da je poginulo između 1.200 i 4.000 civila i da je ranjeno više od 12.000 lica.

(Tanjug)