SRBIJA je započela opsežnu diplomatsku akciju, a cilj je da se narednih nekoliko meseci u što više svetskih centara iznese i dodatno objasni pozicija naše zemlje kada je reč o međunarodnom kursu i očuvanju vitalnih državnih i nacionalnih interesa. U tu misiju zvaničnici su krenuli s čvrstim argumentima zasnovanim na našem Ustavu, međunarodnom pravu i željom da se pošto-poto sačuvaju mir i stabilnost u regionu.
Foto: Instagram/Miloš Vučević
Cela akcija je dobro organizovana, vodi se računa o specifičnostima određenih zemalja i institucija, kao i o aktuelnim spoljno-političkim potresima, izazvanim ratom u Ukrajini i nedavno održanim evropskim izborima.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić već je imao seriju važnih sastanaka u Briselu sa evropskim zvaničnicma, pre toga telefonom je pričao sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom, u Beogradu je ugostio zamenika šefa ruske dilomatije Aleksandra Gruška, sastao se sa ambasadorima… Vučić je u petak najavio da se priprema jačanje saradnje sa afričkim i azijskim zemljama, pa će ići u nekoliko velikih turneja i biti domaćin onima koji dolaze u Srbiju sa ta dva kontinenta.
Predsednik Vlade Miloš Vučević bio je na važnom skupu u Atini, razgovarao sa šefom diplomatije Angole, sa Srbima iz regiona, ambasadorima… Šef diplomatije Marko Đurić imao je sastanke sa kolegama na skupu u Austriji, pričao sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku Đozepom Boreljom, obratio se na zasedanju Generalne skupštine Organizacije američkih država u Paragvaju… I drugi ministri se razgovarali sa svojim kolegama iz inostranstva, ne samo o resornim temama, nego i o najvažnijim državnim pitanjima. Predsednica parlamenta Ana Brnabić u Bundestagu je razgovarala o KiM, našem odnosu prema Rusiji, Srpskoj…
Smernice za diplomatsku ofanzivu, praktično, Vučić stalno javno iznosi, a suština je da pitanja koja su bitna za Srbiju, posebno osnivanje Zajednice srpskih opština i sudbina našeg naroda na KiM, moraju da ostanu visoko na agendi svetskih centara, posebno briselske administracije. Uz to, najvažniji cilj je da se očuvaju mir i stabilnost, kao ključni preduslovi za dalji ekonomski ravoj.
I stavovi pretočeni u Deklaraciju sa Svesrpskog sabora, posebno zalaganje za očuvanje Dejtonskog sporazuma i Republike Srpske, važna su tema za Srbiju. Beograd i Banjaluka našli su se pod baražnom vatrom zbog organizovanja tog događaja, pa će biti iskorišćena svaka prilika da se dodatno pojasni da Sabor nije bio uperen protiv bilo koje države ili naroda, već da bi se zaštitio srpski narod gde god da živi. Sve to, naravno, uz poštovanje međunarodnih dokumenata, koji bi trebalo da važe podjednako za sve države i narode.
Nekadašnji šef diplomatije Vladislav Jovanović kaže, za „Novosti“, da pozdravlja odluku da se krene u aktivnu diplomatsku ofanzivu, navodeći da ona sigurno ne može da naškodi:
– Time se povećava naša vidljivost i značaj, posebno u ovom trenutku kada se prelamaju neke vidljive i nevidljive politike. Mi predstavnike EU treba stalno da podsećamo da nisu završili posao sa Kosovom. Treba da ističemo da hoćemo u EU pod istim uslovima koji su važili za druge, da nećemo da od nas prave negativan presedan i da budemo jedina država sa Balkana koja će teritorijalno umanjena dobiti člansku kartu. Ne treba da se svađamo, nego samo da nastupimo principijelno i da im kažemo da nemoguće nije moguće. Pa, valjda će i oni s vremenom shvatiti…
Jovanović ukazuje i da Zapad, koji je doživeo tektonske promene, žuri da se reši pitanje Kosova kako bi se posvetio drugim, po njima, prečim problemima. On ističe da je naša snaga u tome što smo važniji od tzv. Kosova, odnosno znaju da bez saradnje sa Beogradom nije moguće kontrolisati region i održati stabilnost.
Važni Nesvrstani i BRIKS
GLASANjE o Rezoluciji u Srebrenici u Generalnoj skupštini UN bilo je „lakmus-papir“ za to ko su našoj zemlji prijatelji. Vladislav Jovanović ukazuje da zato ne smemo da zaboravimo nama fizički daleke zemlje koje su nas podržale i ističe da bi bilo dobro nastaviti bar hod po utabanom putu iz perioda Nesvrstanih.
– Iako formalno ne promovišemo taj stav, mi smo zapravo jedina nesvrstana zemlja u Evropi. Treba da idemo u posete državama iz tog bloka i da im ukazujemo zahvalnost na principijelnom stavu, a sve su to zemlje koje Zapad uporno potcenjuje. Važna je i saradnja sa BRIKS i da negujemo odnose na sve četiri strane.
Ministar Đurić, inače, najavio je i da će intenzivna diplomatska kampanja, s ciljem da pridobijemo što je moguće više ljudi na svoju stranu, biti usmerena i ka Evropskom parlamentu. Nakon nedavnih izbora, sastav se značajno promenio i postoji mogućnost da počnu da duvaju nešto povoljniji vetrovi za našu zemlju.
Bez obzira na pobedu dosadašnjeg trojnog saveza narodnjaka, socijaldemokrata i liberala, i to što su među sobom podelili najvažnije funkcije u EU, uticaj konzervativaca, reformista i grupe Identitet i demokratija u EP koje podržavaju Srbiju, biće znatno veći. Nakon izbora u njemu nema više perjanica antisrpke politike, poput hrvatskog predstavnika Tonina Picule ili zagovornice kosovske nezavisnosti Viole fon Kramon. S druge strane, novi evropski vetrovi doneli su primetan veći broj srpskih prijatelja u strazburškim klupama, poput čak 30 članova Francuskog okupljanja koje je najbrojnija stranačka delegacija u EP. Među novim poslanicima ove stranke je i Aleksandar Nikolić, poreklom iz okoline Jagodine.
KAKVE SU ŠANSE DA SE PROMENI SLIKA O NAŠOJ ZEMLjI U NOVOM EVROPSKOM PARLAMENTU
Teže do glasova za antisrpske deklaracije
EVROPSKI parlament predstavlja tihu snagu koja kroji čitavu briselsku politiku. Njegove rezolucije nisu obavezujuće, ali veoma utiču na krojenje opšteg stava. Sada će biti teže da prođu neka dokumenta koja su usvajana na štetu srpskog naroda.
Liberali i zeleni, koji su bili predvodnici kritika prema Srbima i Srbiji, doživeli su pravi krah. Pobednički desničarski narodnjaci, koji su čak uvećali svoju dosadašnju delegaciju na 189, od ukupno 720 poslanika, uvek su imali umereniju politiku. Ekolozi imaju samo 53 predstavnika, a liberali 79, u okviru grupe „Obnovimo Evropu“, u kojoj sede i predstavnici stranke francuskog predsednika Emanuela Makrona. U vladajućoj koaliciji je i 135 socijaldemokrata.
S druge strane, 73 reformista i konzervativaca, 58 članova grupe Identitet i demokratija, ali i 45 neopredeljenih i 52 novih za koje se još ne zna kome će se političkom jatu privoleti, i od kojih ogroman broj glasno podržava Srbiju, predstavljaju ozbiljnu snagu na koju će morati da se računa prilikom donošenja budućih odluka u EP. Ne treba zanemariti ni 39 levičara.