Analitičari ne veruju da će Milorad Dodik biti uhapšen jer smatraju da se iza svega krije “nevešta politička igra”
Da bi došlo do kompromisnog rešenja moraće i Dodik i Kristijan Šmit da naprave po korak unazad.
Nakon pravosnažne presude kojom je kažnjen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane bavljenja politikom, Miloradu Dodiku je oduzet i mandat predsednika Republike Srpske zbog čega se BiH nalazi u najvećoj krizi u poslednjih 30 godina. Analitičari, ipak, smatraju da će doći do kompromisnog rešenja u kome će posredovati Rusija, SAD i Turska s tim što ne isključuju ni mogućnost da dođe do manjih sukoba.
Foto: Sergei Karpukhin / Zuma Press / Profimedia
Centralna izborna komisija BiH (CIK) juče je Miloradu Dodiku oduzela mandat predsednika entiteta Republika Srpska, ali njegova odbrana je najavila žalbu. Zakon kaže da od datuma prijema odluke CIK-a o oduzimanju mandata osoba kojoj je mandat oduzet ima pravo žalbe.
Blic preporučuje
Dodik će se žaliti tek kad primi odluku što može trajati i do dva meseca?
To znači da će odbrana Milorada Dodika, kako se očekuje, uputiti žalbu na ovu odluku CIK-a, tek kada odluku službenim putem primi predsednik RS-a Milorad Dodik.
Žalba se podnosi Apelacionom odeljenju Suda BiH koje razmatra izborne žalbe.
Član CIK-a Suad Arnautović juče je rekao da sve to može trajati i do dva meseca “zbog papirologije”.
Žalba i Ustavnom sudu BiH i sudu u Strazburu zbog pravosnažne presude
Dodikova odbrana je najavila i žalbu Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine na pravosnažnu presudu kojom je Milorad Dodik osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine te zabranu obavljanja službene dužnosti u trajanju od šest godina. Nakon toga, advokati su najavili i žalbu pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
Foto: Siniša Pašalić / RAS Srbija
S obzirom na to kako je tekao sudski proces protiv Milorada Dodika pred Sudom BiH, sarajevski mediji očekuju da će njegova odbrana pokušati “na svaki mogući način da odugovlači prijem odluke CIK-a, a zatim da isposluje i odlaganje izvršenja presude. To bi, kako kažu, značilo kupovinu vremena koja bi se merila mesecima, ako ne i duže.
O sudbini Dodika odlučuje referendum?
Pored toga Dodik je juče najavio da ostaje u Republici Srpskoj i na funkciji koju obavlja, te da nema nameru da ode, a kako je rekao, o njegovoj sudbini “odlučiće narod na referendumu koji će biti održan u narednom periodu”.
– Biću tu, nemam nameru da odlazim ni iz Srpske, ni sa funkcije. Pobediću ih njihovim oružjem. Pravosuđe BiH je prekršilo sve što se moglo... Osećam se slobodnim da promovišem svoje ideje i politike i to ću činiti, da sa narodom gradim Srpsku i samo narod može odlučiti kako ćemo se kretati dalje – rekao je Dodik.
Milivojević: Iza celog slučaja se krije “nevešta politička priča”
Cvijetin Milivojević, politikolog, ocenjuje za “Blic” da se iza celog slučaja Dodik krije “nevešta politička priča”.
– Još kada je Sud BiH u februaru doneo prvostepenu presudu Dodiku BiH je zatražila da se za njim raspiše Interpolova poternica, ali je međunarodna direkcija Interpola odbila taj zahtev jer je zaključila da je Dodik osuđen u političkom procesu. Zbog toga je pronađeno kompromisno rešenje da se Dodik na 15 minuta pojavi u Sudu BiH kako bi se ukinula poternica. Mislim da će i ova presuda ići ka nekoj vrsti kompromisa – analizira Milivojević.
Foto: Goran Srdanov / Ringier
Kako kaže, ne očekuje da Dodik bude uhapšen.
– Dodik je pravosnažnom presudom dobio kaznu od godinu dana zatvora koja se može otkupiti za 36.000 konvertibilnih maraka što znači da ne mora da bude uhapšen. S druge strane, odluka CIK-a BiH o oduzimanju mandata je vrlo upitna ako se ima u vidu da u toj komisiji nema nijednog predstavnika iz Dodikovog SNSD-a iako ta stranka čini vlast u BiH. To je apsurd nad apsurdima do kojeg se došlo vratolomijom opet Kristijana Šmita i njegovom odlukom o sastavu CIK-a što ukazuje da se definitivno radi o političkoj presudi – navodi Milivojević.
“Ići će se kompromisno rešenje u kojem će učestvovati tri mentora BiH-a”
Naš sagovornik smatra da će nakon pravosnažne presude Dodiku i odluke CIK-a ići na kompromisno rešenje u kojem će učestvovati “tri mentora u BiH”:
- Rusija ispred Republike Srpske
- SAD kao mentor Hrvata u BiH i
- Turska ispred Bošnjaka
Milivojević dodaje da se još čeka ko će biti novi američki ambasador u BiH.
– Republikanci nisu još doneli odluku o tome. Ne treba zaboraviti ni da su Britanci i Nemci gladni moći u BiH. Nemci pre svega zbog brige oko njihovog bivšeg ministra Šmita koji je sada visoki predstavnik iako nije potvrđen u Ujedinjenim nacijama. Protiv njegovog izbora glasali su i Rusija i Kina. I prethodni visoki predstavnici BiH su pokušavali da nameću rešenje i zakone, ali je Šmit otišao korak dalje. BiH je međunarodno priznata država i članica UN, nije kolonija da joj stranac nameće zakone – objašnjava Milivojević.
“Obe strane će napraviti korak unazad ka kompromisu”
Kako kaže, bliži je uverenju da će nakon svega obe strane u sukobu “napraviti korak unazad ka kompromisu”.
Foto: Miomir jakovljević / Ringier
– Realnije je da takav korak naprave i Dodik i Šmit nego da se iscrpljuju sve mogućnosti žalbe. Svakako će oktroisani Ustavni sud BiH odbiti njegovu žalbu. Posle toga Dodik bi mogao da se žali sudu u Strazburu s tim što taj proces ne bi odložio izvršenje presude. Ako CIK raspiše izbore u Republici Srpskoj već je lider najjače opozicione stranke Draško Stanivuković rekao da neće učestvovati na tim izborima. Ne treba zaboraviti i da Šmitu sledeće godine ističe mandat takav kakav je – navodi Milivojević.
“Nema ni volje ni operativne snage u BiH da se ratuje”
Naš sagovornik odbacuje mogućnost da krizna situacija u BiH eskalira do sukoba.
Foto: Miomir jakovljević / Ringier
– Ko može tamo da ratuje? Nema ni volje ni operativne snage u BiH da se ratuje. Oružane snage BiH čine tri puka koji baštine tradicije tri vojske: armije BiH, Republike Srpske i Hrvatskog vijeća odbrane. Suština vojske bi trebalo da bude da odvraća komšije od napada na BiH. A ko će BiH da napadne od suseda: Hoće li Srbija da ratuje protiv Republike Srpske ili Turska protiv Bošnjaka odnosno Hrvatska protiv Hrvata iz BiH. Zato bi BiH trebalo da bude demilitarizovana zona – zaključuje Milivojević.
Gogić: Sve što se događa nije više pitanje Dodika nego Republike Srpske
S druge strane, Ognjen Gogić, politički analitičar, smatra da sada sve što se događa u BiH nije više pitanje Dodika nego Republike Srpske.
– Dodik deluje kao da neće da radikalizuje situaciju. Moguće da će se boriti pravnim putem, žalbama, ali postavlja se pitanje kako će opozicija u Republici Srpskoj reagovati na eventualne prevremene izbore. Za sada najavljuje bojkot tih izbora što bi dovelo do ustavne krize i u Republici Srpskoj i u BiH – analizira Gogić.
Foto: Blic TV / screenshot
Kako kaže, otvorena je Pandorina kutija.
– Ovo bi mogla da bude najozbiljnija kriza u BiH i to baš na 30. godišnjicu od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Nažalost, ne mogu da isključim mogućnost da dođe i do sukoba čak i mimo namere aktera. Ne verujem, ipak, da će doći do rata kakvog smo imali devedesetih godina – navodi Gogić.
“Ako ga uhapse mislim da će to biti i bezbednosni problem”
Kada je reč o hapšenju Dodika, Gogić veruje da će se predsednik Republike Srpske kretati tako da ne bude na dohvat ruke Sarajevu.
– Vodiće računa o tome. Mislim da će ići po Republici Srpskoj, Srbiji, Mađarskoj… Ako ga uhapse, mislim da će to biti i bezbednosni problem jer izvršenje presude je i udarac na ustavni poredak BiH. Kao da je neko bacio bombu na Ustav BiH. Zapad je očigledno mislio da će smiriti situaciju u BiH ako skloni Dodika, ali očigledno da se ovde ne radi o Dodiku nego o principu izborne volje srpskog naroda u BiH – zaključuje Gogić.
Tadić: Počinje sledeća faza pravne i političke
odbrane Dejtonskog sporazuma
Ognjen Tadić, pravnik, ocenjuje da nakon odluke CIK-a BiH počinje “sledeća faza pravne i političke odbrane Dejtonskog mirovnog sporazuma, Ustava BiH i Ustava Republike Srpske od aktivnosti Kristijana Šmita, koji pokušava uzurpirati funkciju visokog predstavnika”.
– Republika Srpska ima na raspolaganju niz mogućnosti da osujeti takve Šmitove pokušaje, sačuva volju naroda kojom je podržana politika rukovodstva Republike Srpske i dočeka sledeće redovne izbore bez promene te politike, a to je de fakto Šmitov najveći poraz – kaže Tadić.