- Vatikan ne priznaje nezavisnost Kosova i zalaže se za zaštitu prava Srba i srpskog verskog i kulturnog nasleđa na KiM
- Analitičari smatraju da Sveta Stolica može da pomogne srpskim interesima na Kosovu
Blic
Poseta Beogradu Pjetra Parolina, državnog sekretara Svete Stolice, tokom koje je razgovarao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, premijerom Milošem Vučevićem i patrijarhom Porfirijem, pokrenula je pitanje koliko za Srbiju znači to što Vatikan nije priznao nezavisnost Kosova i što se zalaže za zaštitu prava Srba i srpskog verskog i kulturnog nasleđa na KiM. Analitičari smatraju da Sveta Stolica može da pomogne srpskim interesima na Kosovu.
Foto: bududcnostsrbije / screenshot
Stefan Surlić, docent na Fakultetu političkih nauka, ocenjuje da je dolazak Parolina u Beograd bio važan jer „Sveta stolica ne priznaje Kosovo, a i vrlo je senzitivna po pitanju kulturne baštine“.
Blic preporučuje
„ZNAK DOBRIH ODNOSA“ Patrijarh SPC Porfirije sastao se sa kardinalom Parolinom u patrijaršijskom dvoru: Zahvalnost na stavu Svete Stolice o KiM
„PRIŠTINA JE ZRELA ZA OZBILJNE SANKCIJE“ Zečević: Nije vreme za dijalog, EU i NATO da zaustave čišćenje Srba na severu Kosova i Metohije
– Do sada su do nje stizali glasovi koje je ona i podržavala, a to je da je manastir Dečani i dalje ugrožen i da se trajno mora rešiti status između Srpske pravoslavne crkve i vlasti u Prištini i da to ne može biti stvar proizvoljnosti. I tu je Sveta stolica pokazivala određenu solidarnost – analizira Surlić.
Kako kaže, Vatikan ima „jednu principijelnu politiku“ pre svega u vezi sa pitanjem državnosti Kosova.
– Mislim da je ovaj sastanak sa državnim sekretarom Svete Stolice bio veoma važan jer su to u stvari na neki način i ambasadori sutra za bilo kakvu vrstu trajne normalizacije odnosa i rešavanja svih otvorenih pitanja, a pre svega uključujući i podrazumevajući kulturnu i versku baštinu na Kosovu – objašnjava Surlić za Kosovo onlajn.
Sveta Stolica neće dozvoliti da se pravoslavne crkve i hramovi predstave kao rimokatolički
Docent na FPN-u dodaje da bi Vatikan svakako mogao da ima uticaj „naročito, kada kosovske vlasti pravoslavne crkve i hramove predstavljaju kao rimokatoličke svetinje“.
Foto: Prva televizija / screenshot
– Mogao bi da utiče, pogotovo u slučajevima kada je očigledno reč o pravoslavnim crkvama i hramovima, a one se predstavljaju kao rimokatoličke svetinje koje su, ne znam na koji način, nekada u istoriji okupirane od strane Srpske pravoslavne crkve. Bar je to narativ koji predstavlja Priština – navodi Surlić.
Kao primer, naveo je situaciju oko lokaliteta Novog Brda.
– Dijalog, pre svega, između Srpske pravoslavne crkve i Svete stolice može biti ključan za definisanje onoga što jesu važni lokaliteti i sveta mesta za Srpsku pravoslavnu crkvu, a što je i za jedne i za druge nesporno – kaže Surlić.
„Ima razumevanja za zaštitu imovine SPC na KiM“
I istoričar Aleksandar Rastović tumači posetu Parolina Srbiji kao „ohrabrujući impuls“.
– Vatikan ima razumevanja za potrebu zaštite imovine Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, koja nije samo zemlja koja pripada crkvi, već su to i manastiri i crkvišta i crkve i grobovi i spomenici koji su takođe nažalost nakon 1999. godine u velikoj meri oštećeni, a u mnogim slučajevima i potpuno uništeni. Tako da mislim da oni tu mogu puno da pomognu – kaže Rastović za Kosovo onlajn.
Vatikan imao veliku ulogu u vezi sa imovinom Visokih Dečana
Pritom podseća da je „Sveta Stolica tokom 90-ih godina imala važnu posredničku ulogu kada je tadašnja vlada Republike Srbije vodila razgovore sa Ibrahimom Rugovom oko normalizacije školstva na Kosovu“.
Foto: Emil Čonkić / Ringier
– Prethodnih godina vodila se velika borba oko imovine Visokih Dečana, gde je Vatikan takođe odigrao važnu ulogu da se ispravi nepravda naneta Srpskoj pravoslavnoj crkvi – navodi Rastović.
Kosovo je, ističe, prepuno kulturno-istorijskih spomenika, manastira i crkava koji se mere u hiljadama objekata, a koji su danas u mnogim delovima KiM u veoma teškom i lošem stanju.
– Pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da je namera takozvanih kosovskih vlasti da sve ono što je vezano za srpsku duhovnu i kulturnu baštinu pretvori u takozvanu kosovsku baštinu. Tu se radi o jednom očiglednom istorijskom falsifikatu, namernom modeliranju i promeni i nacionalne i društvene i kulturne svesti na prostoru Kosova i Metohije, u nameri da se pokaže navodni kontinuitet kosovske istorije od najranijih perioda do danas – zaključuje Rastović.