Šta je Rezolucija o Srebrenici: Evo šta piše u tekstu Rezolucije i kako se glasa

O rezoluciji o Srebrenici upravo se glasa u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku, a da bi se taj dokument usvojio najverovatnije će biti potrebna prosta većina glasova članica odnosno 97 od 193. Kako su objavili pojedini mediji, u preambuli teksta rezolucije piše je „krivična odgovornost prema međunarodnom pravu za zločin genocida individualizovana i da se ne može pripisati nijednoj etničkoj, verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini“.

Foto: Elman Omic / AFP / Ringier

Do početka glasanja srpska delegacija u Njujorku predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem pokušavala je što više država ubedi da ne podrže Rezoluciju o Srebrenici.

Blic preporučuje

„TAKO SE KRŠI DEJTONSKI SPORAZUM“ Zurof: Nadam se da Rezolucija o Srebrenici neće biti usvojena

„REČ JE O PRLJAVOJ IGRI“ Vučić pred glasanje o Rezoluciji o Srebrenici: „Ko bude glasao protiv ili bude uzdržan, biće nam prijatelj“

Inicijatori predloženog teksta rezolucije bile su Nemačka i Ruanda, dok je Vlada Crne Gore podnela amandmane na nacrt koje su UN prihvatile, kako je rekao Milojko Spajić, premijer Crne Gore.

Šta piše u Rezoluciji o Srebrenici?

• U tekstu, se bez rezerve osuđuje svako poricanje, kako se navodi, genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja i pozivaju države članice da čuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, razvijanjem odgovarajućih programa, takođe u znak sećanja, u cilju sprečavanja poricanja i pogrešnog tumačenja i pojave genocida u budućnosti.
• Bez rezerve se osuđuju i dela koja veličaju osobe pred međunarodnim sudovima osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici.
• Ističe se važnost okončanja procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i obezbeđivanja dostojanstvene sahrane za njih i poziva na nastavak procesuiranja počinilaca genocida u Srebrenici koji tek treba da se suoče sa pravdom.
• U rezoluciji se pozivaju sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, kako je primenjivo, i međunarodnog običajnog prava o sprečavanju i kažnjavanju genocida, uz dužno poštovanje relevantnih odluka Međunarodnog suda pravde.
• Istovremeno, u tekstu se zahteva od generalnog sekretara da uspostavi program informisanja pod nazivom „Genocid u Srebrenici i Ujedinjene nacije“, započinjući aktivnosti na pripremama za obeležavanje 30. godišnjice, 2025. godine, i dalje traži od generalnog sekretara da na ovu rezoluciju skrene pažnju svih država članica, organizacija iz sistema UN i organizacija civilnog društva radi odgovarajuceg poštovanja;
• Pozivaju se sve države članice, organizacije sistema Ujedinjenih nacija, druge međunarodne i regionalne organizacije i civilno društvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i druge relevantne zainteresovane strane da obeležavaju Međunarodni dan, uključujući posebne komemoracije i aktivnosti u znak secanja i u čast žrtvama genocida 1995. godine u Srebrenici, kao i odgovarajucu edukaciju i aktivnosti podizanja svesti javnosti.
• Kako se navodi, Generalna skupština je donela rezoluciju vođena Poveljom Ujedinjenih nacija, Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida i pozivajući se na rezoluciju Saveta bezbednosti 819 od 16. aprila 1993. kojom se Srebrenica proglašava bezbednom zonom, rezoluciju 827 od 25. maja 1993. o osnivanju Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), i rezoluciju 1966 od 22. decembra 2010. o uspostavljanju Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove.
• Dokument je donet uz podsećanje na sve presude MKSJ-a, a posebno na osam koje sadrže presude za zločin genocida nad bosanskim Muslimanima počinjen u Srebrenici 1995, pre svega na presudu Žalbenog veca MKSJ od 19. aprila 2004. (Tužilac protiv Krstica), presudu Žalbenog veca Mehanizma od 8. juna 2021. (Tužilac protiv Mladića), presudu Žalbenog veća Mehanizma od 20. marta 2019. (Tužilac protiv Karadžića), kao i presudu Međunarodnog suda pravde (ICJ) od 26. februara 2007. kojom je presuđeno da dela počinjena u Srebrenici predstavljaju dela genocida.
• U tekstu se navodi i snažno protivljenje nekažnjivosti za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine, ili druga kršenja međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog zakona o ljudskim pravima i naglašava u ovom kontekstu odgovornost država da okončaju nekažnjivost.
• U tekstu rezolucije se pozdravlja napredak koji su međunarodni sudovi postigli poslednjih godina u borbi protiv nekažnjivosti i u obezbeđivanju odgovornosti za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druge teške zločine putem međunarodnog pravosudnog sistema, prepoznajući u tom pogledu poseban doprinos MKSJ i naglašavajući važnost da međunarodna zajednica bude spremna da preduzme kolektivnu akciju kroz Savet bezbednosti, u skladu sa Poveljom, i od slučaja do slučaja da dalje obezbedi odgovaranje za genocid i sprečavanje genocida.
• Ponavlja se da je prema međunarodnom pravu, krivična odgovornost za zločin genocida individualizovana i da se ne može pripisati nijednoj etničkoj, verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini.
• Takođe, dokument se usvaja uzimajući u obzir ulogu specijalnih savetnika generalnog sekretara za prevenciju genocida i odgovornost za zaštitu i napominjući važnost redovnih brifinga o kršenjima ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava kao i o govoru mržnje i podsticanju ranog podizanja svesti o potencijalnom genocidu.
• Navodi se i da krivično gonjenje osoba odgovornih za genocid i druge međunarodne zločine u nacionalnim pravosudnim sistemima, uključujući Sud Bosne i Hercegovine i MKSJ kao i Mehanizam, ostaje centralno mesto u procesu nacionalnog pomirenja i izgradnje poverenja kao i za obnovu i održavanje mira u Bosni i Hercegovini, i dalje prepoznajući da je snažna regionalna saradnja između nacionalnih tužilaštava od suštinskog značaja za negovanje mira, pravde, istine i pomirenja među zemljama u regionu.
• Navodi se i nepokolebljiva predanost održavanju stabilnosti i jačanju jedinstva u različitostima u Bosni i Hercegovini i ističe da će 2025. godine biti obeležena 30. godišnjica genocida u Srebrenici u kojem je izgubljeno najmanje 8.372 života, hiljade ljudi je raseljeno, a porodice i zajednice razorene.

Rezolucija je usvojena sa 84 glasa za, 19 protiv i 68 uzdržanih.

Protiv rezolucije glasale su Rusija, Mađarska, Belorusija, Kina, Komoros, Antigva, Sirija, Kuba, Kongo, SEVERNA Koreja Dominika, Eritreja, Esvatini, Grenada, Mali, Nauru, Nikaragva, Sao Tome i Principe i Srbija.

Među uzdržanim zemljama bile su, između ostalih Grčka, Kipar, Kazahstan, Maldivi, Meksiko, UAE, Vijetnam i mnoge druge.

Vučić: Rezolucija o Srebrenici ima četiri cilja

Predsednik Aleksandar Vučić u ponedeljak je sa srpskom delegacijom otputovao u Njujork gde je poručio da će se „boriti svom snagom i srcem za budućnost naše zemlje“.

Foto: Jadranka Ilić / Tanjug

Vučić je pokušao da objasni zbog čega se Srbija bori protiv Rezolucije o Srebrenici. Kako je rekao, ta rezolucija ima četiri cilja, a to su:

1. Ukidanje Republike Srpske,
2. Revizija presude za odgovornost Republike Srbije
3. Neko bi malo para da dobije od Srbije i da je tuži za naknadu ratne štete.
4. Dodatno opterećivanje Srbije i stavljanje svega na njena pleća, ali im „nije cilj da grade bliže odnose, već želja da unište svaku vrstu protesta prema njima“.

Predsednik je kazao da će nam „biti prijatelj“ svako „ko bude glasao protiv“ rezolucije ili „bude uzdržan“.

Kako se glasa?

Već sada je izvesno da rezolucija neće biti usvojena konsenzusom u Generalnoj skupštini UN pošto se, pre svih, Srbija i Rusija protive njenom donošenju.

Kao i u svakom parlamentu, glasa se dizanjem ruku ili elektronski, a izjašnjavanje može biti javno i tajno. Ako se na neki predlog unese amandman, glasa se prvo o amandmanu.

Foto: Mary Altaffer / Tanjug/AP

Ako Rezolucija o Srebrenici ne bude na dnevnom redu kao „važno pitanje“, biće dovoljna prosta većina članica UN-a „koje su prisutne i glasaju“.

Ukoliko Rezolucija o Srebrenici bude na dnevnom redu kao „važno pitanje“ onda je potrebna dvotrećinska većina članica „koje su prisutne na sednici i glasaju“.

Za sada još nije poznato kako će Rezolucija o Srebrenici biti označena, a samim tim i kolika će većina biti potrebna za njeno usvajanje.

Ko će podržati rezoluciju?

Nemačka i Ruanda su zajedno inicirale i izradile tekst Rezolucije o Srebrenici zbog čega se smatraju takozvanim sponzorima rezolucije.

Nakon toga, 32 zemlje članice UN-a postale su „kosponzori“, kao zemlje koje su preuzele zadatak da predstave nacrt teksta pred sve 193 države članice UN-a.

Od država u regionu kosponzori su:

• Bosna i Hercegovina,
• Albanija,
• Bugarska,
• Hrvatska,
• Severna Makedonija i
• Slovenija.

Od evropskih zemalja to su:

• Austrija,
• Belgija,
• Danska,
• Estonija,
• Finska,
• Francuska,
• Irska,
• Italija,
• Lihtenštajn,
• Litvanija,
• Luksemburg,
• Holandija,
• Poljska,
• Švedska,
• Turska i
• Velika Britanija.

Kosponzori su i Sjedinjene Američke Države, Kanada i Novi Zeland, te Bangladeš, Čile, Jordan, Malezija i Vanuatu.

Predlog rezolucije podržala je i Organizacija islamske saradnje (OIC) koju čini 57 zemalja.

Crna Gora podnela dva amandmana na rezoluciju, Spajić tvrdi da su prihvaćena

Jedna od dilema pred glasanje o Rezoluciji o Srebrenici je i kako će se poneti Crna Gora. Vlada Crne Gore je početkom aprila podnela dva amandmana na rezoluciju i to:

• da se rezolucijom eksplicitnije precizira da su sudske presude u vezi sa genocidom donete protiv pojedinaca, a ne etničkih grupa ili država,
• da se potvrdi nepovredivost Dejtonskog sporazuma.

Milojko Spajić, premijer Crne Gore rekao je da su UN prihvatile da uvrste te amandmane na nacrt Rezolucije o Srebrenici.

Foto: Ebrahim Noroozi / Tanjug/AP

– Na temelju predloženih amandmana niko ne može reći da Crna Gora osuđuje srpski narod, Srbiju ili Republiku Srpsku – poručio je, između ostalog, Spajić.